Подунавка Земун

О вјш јисјћ иблази сва*е Субботе а цена му в на годину 4 Фориита, на нојх године 2 Форинта ср. безх поштарине; поштанска такса износинаб месецШ 30 кр. < р. Пренуиернрати се може у Аустрш кодг сваке поште И ј Р познати вагпи скупитедл или управо кодг издаватела у плаћеннмх писмами, а у Кнежевини Србје у павнои кншжари Вглиммра Валожића у Београду. За огласе плаћа се за редт. 3 кр. ер.

М а И Л 1 е. ■ (Продужегћ.)

— Н ћу ваиг бити врЈО благодаранг Господипе Министре, рекне онт, сг пређашнБОмг - ладнокрвпости: — ако вв1 поитате што пре 4 подписаги декретг за мене п« то место. Н очекуевх ту напианго услугу одг вашв позпате према свакомг обвезаности. — Да, молимђ , возрази министерг старагоћи се повратити свого ладнокрвноств: а, заиста не разумемг, тта ви одг иеие иожете очекивати вдадагоћи тимг прстеномг . . . — Господине бароне, н очекуемг, да ми ви да-

те место, кое а иштемг, и ту е све

У оста-

ломг за избећи сваку безполезну сва!)у, отезан^з, праздне изговоре и проч. л морамг казати, да е оваИ прстенг текг само наиманми образацг онога, што се у моимг рукама каоди . . . да а писамв с*амо — самг човекг на свету, да у мене има дружтва млого нчегг ... и после тогг простогг и одкривеногг излога ствари, г несумнамг да ВБ1 иећете бБ1ти ради бронти и меие у числу ваши другова. Фридрихг говорећи такву беседу, кого сврши сг ос*е0комг и поклономг главе, пазаше какво д4Иств1е она има иа министра. Гросенштаинг, чшшше се, 6 б 1аше нБоме савршено сбуп&нг. Сг великимг усилЈемг иаВпослв проговори онг:

— Мени е заиста мило мислпти, да ћемо лн живити у добромг согласш . . . Чини ми се то е за насг обонцу пробитачно. Што се тиче места, кое вн иштете . . . вб 1 саМи знате, да ће мени може бнти, тежко склонити Шгову СветлостБ, да тако младогг човека, као ви што сте, опредћли за советника и инспектора. Но вн будите уверени да ћу л чинкти све, што узмогу. Надамг се да ћу усп%ти . . . На таи начинг, а ћу скоро имати срећу опетг васг видити. Онг устапе. Фридрихг се!)аше пеподвижно на столици. — Извините г. Министре, н самБ уверенг даће те вн бити тако добри да ми садг овога часа предате декретг на то место. — За Бога шта вн оћете? . . . — Да, то е последин милостб , кого сам& одг васг очекивао. Л самв се тврдо заверш да одавде не изиђемг безг декрета у цепу. — Милостивна господине! . . . -— Да, лгобезнБЈб бароне, то е решено! . . . Уздамг се у вашу благонаклонослг . . . и вашу сиисходптелностБ! . . . Тежко е представити раздражеи^ министра и чув-

БроВ 34.

У Земупу 3. Но»вмбра 1856.

Година I