Подунавка Земун

266

ства ненависти, гнЂва и бЂшенства, кол сг едно за другимг изражаваху на нћговомг лицу. — А, видим г., видимг ,вм сте лепо скроили плшп, младБтИ човече! . . . добро! . . добро! . . истина,вм може бмти, нисте помишлали на сл^дства, но . . . нека буде на вашу! . вбј се ползуете садг своимг положен4мг, но сигурно . . . иде коло наоколо. Садг нека се ствар^ сврши, што пре то бол!>. — Л самБ савршено сагласанг сгвама, одговори Фридрихг. Министерг зазвони. — Бернеле! — Шга заповедате г. Бароне, рекне секретарг, показивагоћи се на вратима. — Ударите печатг на декретг за место инспектора Херцегови полбски добара, кои самБ вамг л синоћг умракг дао, и запишите тамо име барона Фридриха НаИбержкогг, сврнште то побрже и донесите овамо. Непрође ни минутг, Бернелг донесе декретг. Баронг га подпише и учтиво преда Фридриху. — Господине бароне, рекне младмн човекг л ћу употребити све силе и способности мое на службу 1Н >гове Светлости, н вм можете уверитн Херцога о свагдашнБои моши преданости и усрд1го кг н1зму. Што се тиче васг г. бароне, то мени ше нужно казивати, каква чувства л подрангоемг кг вашои особи . . — Врло добро, врло добро, господине бароне. Мени е врло мило што сте вб1 тако спрамг мене расположени. Фридрихг се учтиво поклоии по другш путг, и секретарг га исирати до басамака, разливагоћи се предг НБИмг у сладкимг изражаима. ИзишавшД изг куће министрове Фридрихг незаборави дата му наставлена. Иоита у дворг, заповеди да нве секретару Херцоговомг за барона Фридриха НаНбержкогг, советнпка и инспектора Херцогови полбски добара. Секретарг видившн га малко се зачуди, но опетг га прими врло учтиво. Фридрихг му изнесе свои декретг. Секретарг га прегледа и поврати сг учгивостн барону. — Н самБ поитао кг вама рекне Фридрихг, да вамг лично изавимг мое почиташе и да васг уверимг о ревности сг каквомг се надамг одправлнти мое дужности. ПризнателностБ, кого самБ а дужанг чувствовати за овакову милостб , нека буде емство, да ћу се постарати да се достоннг ове покажемг. Л вамг морамг казати да горемг нестрпл&нЂмг кадг ћу прострти предг ноге Шгове Светлости дугг мое благодарности и увереи^ мога кг н^му усрд1П. Л 6 б 1 жеЛ10, ако вб 1 велите, да ме представите Нћговои Светлости на сл^дугоћемг излазку у суботу, и зато васг молимг да запишете и мое име у списакг они лица, коа ћеду имати срећу тогг вечера изнћи предг Херцога. — Будите уверени, господине бароне, да ћу л непрем^нно вашу желго испунити. Овога часа заповеди ћу, да се ваше име запише; Нћгова СветлостБ бнће напредг о вама извештена и н васг уверевамг да ће онг 6 б 1 ти врло задоволанг тиме, што сте ви поитали да му иредстанете.

Па и самг секретарг, чииило се, да е врло задоволднг вештиномг и речма Фридриховимг и кадг Фридрихг пође одг н1 - >га, онг га испрати сг необичномг внимателности, коа учини велико упечатл1)п1) на многоброину гомилу, стоавшу у сали за дочекг. — Запишите адресг господина Барона Паибержкогг, советника и инспектора! рекие онг едноме одг писара. — И тако господииг бароне у суботу. Фридрихг се поклони и оде. Међутимг баронг Гросеиштаинг оставши самг поита и напише слћдугоћу цедулго: „АмалЈа! 1)аво е воскресао, ђаво се изг ланаца истрго. Мб ! стоимо надг ждреломг пакла." „Л се морамг сг вама разговорити. Лвите напредг и ЛудолФу. „Баронг Г . . " Ову цедулго пошлћ онг МаркграФици ЦеФтскоП, лгобимици ХерцоговоИ. Затимг заповеди те се конби упрегну и отиде у дворг. Секретпрг га срегне. Но, Господине министре, вб 1 сте већг поставили советника и инспектора. /I вамг честитамг онг е истина младг, али чини ми се валанг младићг! — Вбј мислите? рекне баронг са странммг осме10мг. — За цело се и мени чини да е онаи младми човекг учтивг; врло учтивг! Онг ће насг иодпуно задоволБити. Баронг е међутимг 6 бш врло незадоволанг што е Фридрихг већг долазш у дворг, и кадг се секретарг удали одг н^га, онг облакша свои гнћвг немнмг руган1>мг Фридриха. Но и Фридрихг ше ман1> бв10 неспокоанг. Онг е знао, да е одг св!го иредузећа, у коа се упуштао, уздагоћи со у силу амабЛ1е, састаиакг са Гросеншгаиномг, бвш наиопаснји, онг се боаше послЂдица. Гнћвг барона представлаше му се у таковомг угрожавагоћемг виду, да е онг 6 бш нодпуно убеђеиг, да ће се Гросенштаинг свима силама старати, како ће га окренуги безтрага. Незнагоћи како да одклони ударе, кое е онг очекивао ; реши се посоветовати се о томг сг граФомг Розенханмомг. Онг ше ни то заборавјо, да га е оваи на ручакг звао, зато смисли ползовати се томг приликомг и дознати нћгово мнћше.

Ручакг, на кои га е граФг Розенхаимг позвао, бБШше правБ1и кућевнвш ручакг, безг сваке церемонје. Разговорг бБШше врло одушевлћнг. Необично положен1), у комг се налазаше Фридрихг узбуђиваше у нћму, као неко грозничаво раздражен4, кое уму нЉговомг придаваше особиту живостб . Констанц1а га послуживаше са простодушнимг задоволБствомг и граФг, чинило се, бвшше обаанг младимг гостомг. Фридрихг одг свое стране н}е мого понати зашто е граФг извиканг за човека сурова и натмурена. Онг позна, да е та ладноћа суштествовала само за публику, а у домаћемг кругу Розенхабмг е одкривао сву н 1) Жностб , сву веселостБ и снисходителностБ отца. Ово одкривенћ осмћли Фридриха и онг замоли граФа за сов1)тг. Одма после ручка одведе га кг прозору и покаже, да е опредЂленг на место советника и инспектора .