Подунавка Земун

271

нав.шЉгБ и поправ.шгћмг, коа е старни Нравдићг ЧИИ10, шштЂ ополико вредила, пошто 10 е куп10. Моиг куму, после одбитка тогг разбоипнштва, остане само нека хилнда ФормнтШ у лежећоИ готовнни; н-ћговг е отацг у младости бмо у Америки, па е о томг новомг свету и нЂговимг лепимг, нлоднимг землама много причао, зато му сипг оде таио. Срце ми се цепа, кадг на полазакг н'ћговг помислимг. У целомг селу мало е ко остао, да се шв заплакао. Ми бн кћерћ Правдића 1оваику, нашукуму, радо задржали у н1шоИ постопбини, алг е безбожнми предсћдателБ око свое на нш бмо бацт, ако и есте она шштг безгрешно дете била, па смо се тогг силеџје боали, за то смо пустили дете некг иде сг отцемг. ДванаестБ година како су отишли, и одг то доба само едно писмо добмо самБ одг могг кума, у коемг пише, да му е добро, и да е намислш тамо близу Индјинаца накуповати земалл и онде се населити. Одг то доба ни-

шта незнамг за нби , а желш 6 бј башг да чуемг гди су, и да згодну какву прилику до нби нађемх. брг одг три године стое кодг мене 800 Фор. н1>гови, ков е исплат10 еданг поштенБш земл-ђдћлацг изг Црногора, што су му позаимлЂни 6 б1ли , кое е Правдићг онда, кадг е онако што пре морао селити се, држао као да ш и нема, ерг е простакг онаВ 6 бш погор ^ћо. Его то е све што вамг имамг казати о онои тамо нреко пута кући, кадг ме питате. Добре оне душе, кое садг у нбоВ живе, нису нЂни господари — и човекг што е у нбои есте окнарскш надзирателБ, алг ће се ово дана селити на друго место — а непоштеногг оногг предсћдатела, кои се нЂнимг властникомг назива, она ше, него Богу па правдићевоб породици припада."

РАЗЛИЧНОСТИ.

(СвовСтво вина.) ВелинчИ еданг дмбитељ вина врло строго одг отца свога опомснјгб буде, да се чува одг порока пића. „0 отче моиодговори непокорнив смнг, „добро вино дае добру крвв. добра к;ш> производи бистарг \*мг, бистарг з мђ рађа просвешгене мисли, иросвештене мисли уиравлжо на добра д'ћла, а добра дЈЈла воде човека у ра»." (13 а т р а у п а к лу). Ј,Ватра! Ватра!" викне проповедникг еданг, кадг е усредг слова свога примћгјо, да скоро сви слушателви н^гови дремаго. Иа таВ се гласг тргиу, разбуде и повичу сви, као на една уста: „Гди е? Гди е?" „У паклу" одговори озбилвиимг гласомг проповедникг, п за све оне, кои се за време придике дремежу предаго." (Рђаво слћдство сребролгобја.) бданг трговацг у Антверпну, ков е био врло богатг, алг у исто време и врло сребролгобивг, зажели се дати живописати, и обећа худоЖнику, ако га добро изради, да ће га богато наградитиХудожникг сврши посао таи тако, да е то могло за образг служити; онг начрта не само сполншнћгг, него и унутрашн^ћгг човека, а образг таИ издавао е савршену еднакоств, животг, духг, изражаЛ и карактерг. Кадг садг живописацг уговорени 30 талира поиште, почне трговацг вртити главомг, оде кући а образг остави живописцу. — Оваб, да се надг трговцемг освети, иаправи на глави образа трговчевогг капу^ кого луде носе и метне ликг таП међу остала изображешн, кол су испредг куће нвномг гледанго изложеиа бша. Капа будале на глави начртаногг трговца намами мложину света, кои се садг своиски насмее и трговца обштов поруги преда. Ночемг е подсм^ћхг оваб изг дана у данг све већји бивао, то донесе трговацг 30 талира, замоли трговца капу луде замаже и да му образг даде. — Истина е художникг све учишо, шта е трговацг зажелш, али срамоту, кого е поступкомг своимг с еби нанео, ше могао сг нћга скинути. (Пром ена бое по оботолтелствама.) Два кардивала посћте РаФаела у рукод^лнви н^говои, и млого су ков штја нашли, шта су на послу н&говоиг кудили, тако измеЈЈу-

прочегг и то, да е апостолу Павлу претерано румено лица направш. „Могуће е," одговори РаФаелг ватрено, „да е за живота свогг и штогодг блеђШ бмо; али се на небу стиди, да сг црквомг такова господа, као што сте вм, управлаго." (Каква болеств, такавг декг.) бданг одвећг великШ еребролгобацг, коВ се у пркосг богатства свога Н1б доволбно ни наести смео, уврти себи у главу, да е болестанг, и запита .тћкара за советг. „Предпнсаћу вамг нешто" рекне .гћнарг н у томг седне и напише. „То ће вамг већг помоћи сг Богомг!" — Сребролгобацг пош.тћ написану цедулго у а^отеку. „Дођпте до едногг сата," рекне апотекарг слуги смегоћи се; „али донесите и корпу едну са собомг." — После едногг сага дође слуга сг корпомг и апотекарг наслаже: еданг лебацг, путера, еданг читавг шваицерсиВ сирг, едну целу шунку, вина и т. д; „то е гоеподинг л&карг предписао, а ево и рачунг — чини 19 талира и 17 краицара сребра." (ИстилитнД одговорг.) Ковачг еданг дође предг судг као сведокг у парници између двоице н+>гови посленика. Суд1Н га запита, зашто Ш те самг поравнао и тако имг трошкове уштедт. „Чин1о самв н то," одговори ковачг , „али будале нехтеше ои да чуго, шта самв имг п представлво, да ће имг одг писара капутг, одг адвоката кошулл, а кадг се одг суда вашегг Благородјв врате, и сама кожа здерана бнти.

ГМудростБ и правичностБ еуд!е.) Две жене,одг кои е една бнла млада а сирота, а друга поугодина а богата, дуго су се међу собомг о томе свађале, кол е одг нби двего мати скоро рођеногг детета, и збогг тога, сг тужбама, своима предстану суду. Прва ше ништа за себе имала кромЂ клетве и суза свои; друга е поредг стоећегг на гласу имена свога и сведоке на своши страни имала. Дуго се е суд^а колебао између чувства свога и правдословногг осведоченл. Напоследку пакг озари га луча нека светлости. „Подоите дете," сасвимг равнодушно рекне онг старшои женн, „да невришти тако." Она то учини и суд1Н е оштримг окомг прапо д^ћло то; али е дете непрестано врискало. — »Садг узмите па по-