Подунавка Земун

БроВ 36.

У Земупу 17. Новеибра 1856.

Година I

ОваиЈистг излази сване Субботе * пена иу е на годину 4 Форинта, на полх године 2 Форинта ср. без* поштарине; поштанска такса нзиосинаС *есец1и 30 кр. ср. Пренуисрирати се може у Аустрш кодђ сваке поште или познати наши скупителл или управо кодг издавателл у плаћенинг п»смама, а у Кнежевини Србје у главноН кнвижари Велимира Валожића у Београду. За огласе плаћа се за редг 3 кр. ср.

А м а Л л ј е. (Продужсн4 )

— Шгова свћтлостБ жели сг ваиа говорити, рекне Фридриху секретарг. Секретарг га одпеде Херцогу, кои сеђаше у уму кодг оџака. Херцогг, кои е кшгп> напредг. добро о Фридрпху извештенг, врло благосклоно прјЛзш н1>гове изразе. У часу му се разговорг омили. Фридрихг благодарећи му на милости почне саобштавати свое прим1>тбе односително на свого службу. Разгопорг постане одушевлЂнг, Херцогг одобраваше н1згова миниена, показугоћн свое мисји , кое се Фридрихг одма старао разаснити и разгранати, старагоћи се доказатн. како су основанеи проницателне, прпводећи и примере, гди е нуждно бмло приведен!> ови . . НаедаппутЂ Херцогг прекине речв. — Но, бароие, дакле вм већг двадесетг година однравлате дужностБ Инспектора ? — Ваша свћтлоств, одговори Фридрихг смешећи се и учтиво поклонивнш се: опростите, а текг свега имамг двадесетг и две године. Херцогг се осмене и пл&сне га по рамену. — Истина е тако, рекне онг — н самк се преварјо; него самв вамг и опетг казао посве истинитиб коплмептг. Л самћ хтео казати да в требало

да вм постанете Иншпекторг ^оштг ире двадесетг година .... онда бм све ишло бол4. Ову Фразу, кого Херцогг нсио изрече чуше сви и зато она произведе силно осећаик Сви очи управе на Фрндриха. — Но, продужаваше Херцогг, свашта има свое време; имаћемо се кадг и о томе разговарати. А за садг продужите игру л нећу да лишимг собраше таквогг играча. Фридрихг оде и седне за асталг. — Е, ЛудолФе, рекне Херцогг ЛудолФу после едногг мииута: — овде л видимг само едногг играча, кои бн се сг тобомг мого мерити — то е Фридрихг НаИбержкхИ. Сразите се сг нвиме. ЛудолФг разуме заповестБ, и сг важнимг изгледомг, кои га никадг ше изневеравао, седне за асталг спрамг Фридриха. Како га угледа шадић баронг срце му силно закуца при помислу о ономг, што е требао учинити; но то осећанћ тралшо само за еданг минутг. Опг се у часу охрабри. Кадг ЛудолФг седне, Фридрихг се подигне. — Да иећете самномг да играте, рекне онг ба^цивши презрителпми погледг на н4га?! — Оћу да.