Подунавка Земун

282

— Шта, л С1) вама да играмг! рекне Фридрихг одупирући се на столицу. Ове речи и ова движешл нису измицала изг оЧ1Ш Херцогови. Онт., чинило се, бнаше врло зачуђенг и мотраше издалека на оба противника. Дудолфт > мешаше карте; онт. ји пружи Фридриху. — Л нећу ст, в.ама да играмг, рекне Фридрихт. разтуривши карте по асталу. Гледаоци сви пођипаго, као одт> електрическогг удара. — Шта? како ? вм нећете да играте? брблаше ЛуДОЛФЂ. — Нећу, повтори Фридрихт. — Л немогу да васг гледамг. бсте л' чули? склон'те ми се изпредг очјш! идите одђ овогђ астала! — Бароне! повиче Херцогв. — Кадг а небн 6 бш овде! . . • — Еи до Бога мени, рекне Фридрихг: — онг ме примора да и то заборавимг ... И у часу оде кг Херцогу, кои непрестано гледаше па сцену. •— Ваша св 1 шостб , рекне онг, клекиувши на вдно колено: опростите, шго сзмб се тако заборавш у вашемг нрисутствио ... Но есамв ли се мог'о надати, да ће се оваЛ невалалацг усудити . . . . — Невалалацг? бароне, прекине му речБ живо Херцогг. — Фридрихг устане и продужи: — Да, како ћу и како могу другч1е, Ваша св1>тлостб , д назвати човека, кои е судомг жигосанг , и у кога стои и данг данашнБи на рамену неизгладимбш знакг н'ћговогг безчест. Херцогг се тргие. — Бароне, шта вб1 говорите? — Говоримг то што се врло лако веровати може. ЛудолФг падне у несвестБ. — Изнесите га, рекне Херцогг дркћућимг гласомг. — Лупштаине! дода онг обрнувг се секретару; — испратите га, па се одиа овамо вратите. Господо, вечерна е забава свршена. Вбг господинг советниче, дођите уготру кг мени . . . Видит' ћу можел' вамг се опростити. Онг учини простнтелнми знакг Фридрпху. И оваи гордо прође, крозг разкланлгоћу му се гомилу, седнс на каруце и оде управо у гостјоницу.

Херцогг 'одаше тамо и амо по сали сг необичномг за н-ђга живости; Фридрихг стааше, очекугоћи да Шгова св 1> тлостб поведе сг нвиме речв; секретарг држаше у рукама неке артче. — Неверолтно! неверонтно! говораше Херцогг, да ме тако грдно превари!-И н самБ имао наивеће повереггћ у томе човеку! . . . Тако дакле то е зацело пресуда судеиска, Лупштаине? — Ово е подлинбш документг, изданБ1и секретаромг паризкогг парламента. Преступиикт. е осуђенг 6 б 10 на десетогодишнго робш, на галерама . . .

*) Преступнике у подобвимг родовима преступленјд у ФрапцускоН по осу^ешо жнгошу, т. е. ударе жигђ на плећету и то е неизгладиини зиакг нЈзговогг преступлена. —

— Боже моИ, Боже моГ1! и за какво преступленФ>! за крађу, за грађем-ћ лажни банкш! .... И,6идите, ГросенштаГшг га носгавјо кодгмене! . . . Како то ГросенштаВнг 1ие знао? Та а самв већ 'б окруженг самимг незналцима и злочинцима! . . На кога ће се човекг поуздати и ослонити. Херцогг непрестано брзо 'одаше по кабинету, но наеданпутг се зауставн. — А како сте вм, господинг бароне, добили и одг куда ове арт1е ? Сг каквомг намеромг ? И онв су издане изг парламента одавно, зашто ш вбј иисте пре ноказали ? — Ваша СвћтлостБ, а самв одг скора у служби. Пре неколико дана ели мени бмло могуће као човеку младомг и непознатомЂ ириближити се вашои особи поради тако важногг обвинени. И при томђ есамБ ли а мого знати да е човскђ удостоениИ поверена мога Господара, таи нстбн ! ЛудолФЂ, кои . . . есамБ ли мого а подозревати на н1>га непогледавнш га у лице? Надамт. се да ће ми Ваша сн 1 плостб дати за право; текг што самБ га угледао, а нисамв чекао ни часа ни минута; и, рескиравши оно, што ми е мил1е одг свега на свету — вашу благонаклоностБ — нисамћ ни наИман1> разиишлао ... Н самБ пора310 лажова и олгонто сг нћга маску (налич1>) подг К010мг е онг украо бвт вашу милостб. Херцогг ћуташе читавг минутг. — То е истина, господипе бароне, то е тако асна истина да самв а у намери васг савршено оправдати . . . Ово е авна соблазнБ . . . Ио а нећу више о томг да говорииЂ; ерЂ сте ми вб 1 наиредг одговорили. Вв1 сте, Господине бароне, мени указалн услугу, и то праву услугу . . но та е услуга страовита, и ви сте е страовито указали . . . Херцогг корачи неколико пута, па ее опетг заустави. — У осталомг, будите уверени, а нећу заборавити ову услугу. Н самБ већг самБ вид10 сг каквомг сте ревности вб 1 предузели ваша дћла, и како 1Г1 добро разумете . . . Немоите благодарити; а вамг одаемг само заслужену сираведлБивостБ ; а волимг свагда да кажемг што мислимг. Услуга, кого сте вм мени указали сведочи како сте ВБ1 мени оддаии, па и ако е у жару младости она указана сг непр1атномг брзиномг, опетг зато а се на васг немогу срдити .. . Сг Богомг, господине Бароне, кздђ а узхтемЂ говорити сђ вама зват' ћу васЂ преко ЛупштаПна. Онг му пружи руку; ФрндрихЂ клекне на едно колено, учтиво полгоби руку Херцога и изиђе. КадЂ онђ силазаше низђ мале степепе, младо неко служче, кое е еднако н1 >га очекивало заустави га. — Господинђ баронЂ умолава се, да довече у деветг сат10 дође у Иарку (башту) рекне му онг. — Добро! А ко га зове? — Дама една, коа жели проговорити неколико реч!и сг господинг барономг. — Ше ти заповедила да нћно име кажешг? — Ше. — Добро. Кажи доћи ћу. Онђ помисли да е таи састанакг назначила бБиа Маркграфица, на кого е пропастБ ЛудолФа страшно морала д^ћиствовати. Онг е сг почетка двоумш да