Подунавка Земун

291

— Кажемг вамг, вв1 сте се преварили; вм сте, може бв1ти. мислили , да , пролазећи овуда, онимг путемт>, коимг е пролаз^о Јудолфг, н долазимг за то, зашто е и онг ? Ввг сте се преварили , госпо! Међу онимг угурсузомБ и мномг вв1 сте морали учинити ма какву разлику. — Фридриче! повиче МаркграФИца, доведена у страхг тимђ тономг и тимђ изненаднимг прекорима. За Бога, шга значе те речи? . . Но не, а видимб тм оћешг да се поиграшг мене плашећи. — Да се поиграмг, Амалга ? Не! а вамг говоримг озбилвно. Што се тиче вашегг страха вв1 можете а вн и морате стрепити. Вв1 морате дрктати пред-а-миомг, зато, што а знамг ваше поступке, зато, што е мени наложено да васг за нби достоино казнимг! — Фридриче! Фридриче! — НемоВ ми прекидати речћ, Амал1а. Тебе валвда само еданг страхг принуђава, или е то може 6б1ти знакг покаана. Оваи нрстенг, песрећницо, зарг ти ненапомин'ћ оногг, кога си ти изневерила, кога си тб1 одбацила за лгобовв угурсуза. — 0, иоштеди ме. . . . а. . . . — 1оште н1е све . . . оваб клгочг, кои си тб ! мени дала . . . зарг н^е Лудолфовг, коимг е онг до0д10 у твои будуарг ? И тб 1 си осквернила оваи дворацг у комг си нашла таково гостопршмство; тб 1 си изневерила благородно поверен^ Херцога, кои те е удостојо свое лгобави! Неблагодарна! Неверницо! а за кога ? . . за осуђеника! — Фридриче! поштеди ме . . . молимг те. Зарг оћешг да ме видишг на коленима предг тобомг. Ево, а клечимг предг тобомг . . . Ради Бога немоЛ ме уб1дти. — Да, л оћу тебе да видимг на коленима , тебе, кол си миелила , да ћу д заступиги место ЛудолФа, да а — а могу изневерити мога Херцога, кои ме е назпао своимг другомг, — да н могу удовлетворити преступничкимг твоимг желама . . . Амал!^, моли одг мене опроштена, што си се усудила тако низко и тако гадно о мени мислити. — Опрости, опрости ми, . . . Шта тб1 шштг оћешг ? . . . Боже мои, есамв ли а могла мислити . . . — Да, а шштг нешто оћу. Добро ме послушаб. Тб1 си учинила наистрашша преступлешн. Тб1 си изневерпла првогг твогг мужа; тб1 си н1јга невина предала у пропаств; тб1 си изсмеала твогг благод^телн . . . И све знамг . . . доказателства ево у моимг рукама . . . Н тебе морамг казнити . . . Не дркћи, слушаи. Тб1 си шштг прекрасна, тб1 си шштг примамлБива као вила. Херцогг тебе лгоби . . . Онг те може лгобити, зато, што те непознае; што те почитуе за такву, каква изгледашг. Онг се привикао кг теби. Твое присутство за н4га е свакидашн1> удоволбство , кое онг ни сг чимг променуо небБк Да те садг покажемг каква еси, а ћу му наиети страшнбШ ударг. Н то немогу, — п то несмемг учинити. Л самБ дрктао, кадг самв хтео поганогг ЛудолФа поразити; л нећу да му наносимг шштг чувствители1а огорченд .. Не. . . Нека онг тебе по пређашн^ћмг лгоби иезиагоћи каква си . . . И тб 1, Амал1а, лгоби н^га, као што онг заслужуе бнти лгобл1шг. Не за-

борави да ћу н увекг бити поредг, увекг поредг тебе сг рукомг подигнутомг за скинути сг тебе маску. Или . . . Не, н видимг тб1 дркћешг и плачешг . . . Нећу више да ти грозимг . . . Л молимг да и тб1 сг твое стране рекнешг кого. Тб1 ћешг се безг сумн^ћ покаати ? Ажалт , обећаи ми да ћешг загладити нрошасто . . . — Фридриче, Фридриче, тепаше Амал1а грлећи нЂгова колена: — Тб1 си мои анђео избавителв, кунемг ти се . . . У таи махг зачуе се страшнБШ шумг ; врата се сг луиомг отворе: на прагу се покаже Херцогг. — Бадава е, рекне оиг страшнимг гласомг: то е одвећг миого Госпо. Амал1Д страовито дрекне и стааше бледа, недвижима као мермерна штатуа. — Госпо, продужаваше Херцогг спокоино: вб 1 незаслужуете ни гн^ва ни сажаленд. Вуците се одавде. Доле чекаго каруце . . . Нека се изнесе. . . Две жене уђу узму Амалш подг руке и изнесу пре иего што она доспе да речицу проговори. Херцогг остане самг са Фридрихомг; два солдата сг буктинама (машалама) сталху нредг вратима. Херцогг се приближи еданг коракг нћму и погледи га сасвимг озбилћно. Недвижимг стоаше Фридрихг бледг, но споконнг и безг забуне претрпи таи ироницателнБ10 погледг. — Господине Бароне, нисамБ се надао да ћу овде то затећи ; то сте вб 1 . . . . заиста нисамБ се томе надао .... — Ваша СвЂтлостб , одговори Фридрихг гласомг измен^нимг но постоанимг: може бв1ти тежко ће ми 6б1тн оправдати се . . . но . . . — Оправдати се, друже мои. . . . а самв све чуо. И Херцогг загрли Наиберга. — Одг сада се а сг вама нећу разсталти. Ово последнФ) покушен-ћ мене е савршено уверило о вашои кг мени преданости н привезаности ... Но да оставимо ово место кое узбуђуе тако теретне успомене. Сг Богомг, друже мои, немоите заборавити да н желимг уготру сг вама говорити. Херцогг се удали. Идући кабинету сретне Лупштаина. — Ваша СвћтлостБ, рекне секретарг: — опростите, што самБ дошао да васг узнемиримг. ГраФг Розенхаимг е у момг кабинету; онг ме моли Бога ради, за вашу личну безопасностБ излолити одг васг ауд1еицпо. Розенхаимг уђе. Онг бвшше бледг и чинише се да е у силнои забуни. У рукама држаше подебелу свезку арпе. — Ваша СвЉтлоств, н се надамг да ћете извинити оваи необичнБ ]И и несвоевременБШ долазакг . . . Мене страши помис'о да младвш и невинБШ човекг, Фридрихг Наибергг . . . — Шта се боите вб 1 за Набберга? — Хвала Богу, тонг ваши речи мене успоконва. Вашг изненада повратакг, необична ларма у двору — све ме принуђава страшити се да онаИ младбш врло поверителнБш човекг непадне у поднете му замке. — Не, не, будите снокоНни, а самв све дозиао