Подунавка Земун

303

и таласи све су већи бивали, ерг е бура све горе и горе отимала ма'! „Господине," рече корманошт. лагано капетаиу, „мв1 смо за читава два дана на страну бачени. Овимђ ветров'ма терани, ше можно, избећи Ирибреж1в црно. Да сте вн мои мисли, па да окренемо путт. натрагЂ." „Садт. касно!" одговори капетанг, почемг озбилвно руку на западг испружи. „Ено, како се таласи амо валаго, и као мунд амо брзаго." „Доле с' паантама! кидаВте стражпа платна!" громовито повиче капетанг. Матрози садг се изђ св1го сила' упну и иочну справе на крову кидати. Свако се садг ту напрегне радити, а теретна лађа текг што се мицала, ако е и радш корманошт.. Беснеће море садг, рекао бвт, изђ св1го сила 1 нагрне сг своимг таласима лиђи у'кобг, дваиутг го подиже у облаке и толико пута у пучину морску с'горва го, докђ трећШ путЂ не прел^е го, одђ чега лађа тако зашкрипи, да су сви мислили, сва ће се распасти. „Сеците! пресецаВте! ножеви, сикирама! ништђ што е годђ на крову не штедите!" повиче капетанЂ тако громовито, да е и само море надвик'о.

ВећЂ су катарке заедно са нбиии алати на крову гал1е прућене лежале. Чимђ се и последнв^ паламорЂ присече, а лађа се тако упути, као да 1011 ова бура нимало на путу пе стои. Овомђ е велика тишина слФ>довала, и свашВ е при овомђ страовитомЂ досађаго, гледао смрти у очи. Нитко уста да отвори, само гледи, кадЂ ће последнвгВ часЂ куцнути. Све е то као немо стоало. КорманошЂ присече ћутанћ. „Ако бура попусти , то ћемо гледати , да усправимо какву доронгу уместо катарке, да бм баремЂ до какве португалске населбине доћи могли.,, „Све бадава!" одговори капетанЂ. „ерЂ мн такову тражећи, пре ћемо у другу ириспети ! — Ено ! а после краткогЂ ћутанн, показугоћи на истокђ, одкудЂ се и зора указивати поче, „ено Цр н а п р и б р еж 1 а." Мало помало укаже шмђ се дугачакЂ и вб^сокђ землЂузг, кои се у море далеко пружаше. Истииа бура е престала, ал' е ветарЂ нпакЂ тако ако дувао, да Н16 могућно бв!ло, никакву катарку уздигнути. (Продужснћ слкдуе.)

Иде коло наоколо.

Бшо е НМд месеца 1847. год. кадЂ се у Лондопу у театру Сен-Џемса наИсаИнЈе дружтво сакупило бмло. Кралвица Викторја са супругомЂ своимв и еднимЂ странимЂ принцемЂ у богато - пакићеноВ кралЂвскоИ ложи налазећа се, бмло е средоточ1е св1го тЈК саВности. Све што се годг у Лондоиу одђ отм1>ногђ света налазаше, бмло е ту, едноме госту за лгобовк, когђ отликовати не само учтивостБ кралБичина, но и политика енглезка захтевала е. Гостђ е таИ 6 б 10 ХерцогЂ отђ Немура, синђ тадашн^гЂ крала ФранцузкогЂ ЛуВФилипа. Младг, лепЂ и живђ, као што е бмо, обратш е обште внимаше на се, сђ тимђ више, што га е онда са†светЂ за престолонаследника Франузке сматро бмо. МакарЂ да е таМ принцЂ св1го позорЂ на себе обратш, опетЂ се е и друга една особа у театру налазила кои е сђ нБИме обште внимате делила; а то е бмо младЂ еданЂ човекЂ у цивилнимђ алвинама, кои е мало доцн1е у театорЂ дошао. Ако е ХерцогЂ отђ Немура чрезЂ лепоте и младости свое, чрезЂ тога, што е онђ синђ моћногЂ монарха бмо, и што ће данас-сутра саанЂ еданЂ европеисии престолЂ заузети, удворенћ одђ стране Енглеза задобт; то е другШ позорноств нвјову чрезЂ некогЂ догаЈ»ал на себе обратш, одђ чега е тада по свимђ новинама и у свимђ иолитичнммђ круговима единмИ разговорЂ бмо. Онда башг скоро догодила се е она катастроФа у Булонби, кои су неки за злочинство, неки за лакомисленостб, а наввећа частБ за лудмИ нредузетакЂ сматрали. МладЂ таЛ човекЂ, у простоме свомђ црноме Фраку, безЂ икакве декораше на прсима у средини овогђ одђ д'1аманта, злата, звезда и крстова блистагоћегЂ дружтва, бмо е ЛуВ -НаполеонЂ. Старо е изкуство рода човеческогЂ, да е срећа непостоана, да она0, кои е данасЂ младЂ и здравЂ

може сутра бмти мртавЂ, кои садЂ богатг може се с временомЂ за просачшВ штапЂ прехватити. И у театру Сен-Џемса бмло е оно вече живи примћра тога непостоанства : у партеру близу главногЂ улазка стааше протеранмИ херцогЂ брауншвабгскШ са наруменЂнимЂ лицемЂ своа д1амантна дугмета гледагоћи. Мало далћ одђ нЂга могао си гроФа Монтмолена видити, кои и сада за престоломЂ шпанскимг лебди, а у еднои са завесама поласакривенов ложи могло се необично лице прогон1 >иогЂ крала португалскогЂ опазити. Кои 6 б 1 се онда усудити смео, срећномЂ, пуно лепоте младићу у крал^вскоИ ложи "предсказати, да ће за едну годину доцше горакЂ животђ прогонства искусити. Да ће у таковомЂ дружтву, у кое смо читателд водили, сравненћ између Немура и Луи-Наполеона иостати, свакш ће иогодити; ио сравнен-ћ то ше служило ЛуИ-Наполеону за препоруку. Снабд^венг свимђ ТБшг, што слабостима човеческимг ласка, очи увеселава, лако е Немург наклоностБ сравнитела придобш; напротивг ЛуИ-Наполеонг на презренћ и подсмеи подиао. Између они кои су га презирали, бмле су и особе у ложи крал1>вскоИ иаходеће се. — Контрастг између Немура и Наполеона бмо е великШ и акг, но изг горкопоносногг погледа ЛуН-Наполеона могло се дознати, да му е некШ потаИнмИ гласг у ушш шапнуо: да иде коло наоколо а господство редомг.

У Лондону као и по другимг престолнммг градовима сокаци су у коима аристокраша седи слабо похођени. Истина, да по нкима често каруце тамо амо звркте, али то нису одг они каруца, у коима се обичнми светг вози, него одг они, на кои' вратанцииа се сабни грбови великаша намоловано налазе.