Подунавка Земун

ОваН листг излази СредомЂ и Субогомг. а цена му е на годину 5 Форинта. на нолг године 2'Д Фориита ср. безг поштарине; поштаиска такса нзноси на 6 месецји 30. кр. ср. Пренумерирати се може у Аустрји кодх сваке ноште или познати иаши скупители нли управо кодг издавателн у пл |ћенимт, писмама. За огласе плаћа се за редг 3 кр- ср.

Невеста.

(Одг Ј). 1овановића Сомборца.) [Продужен-1;.] У онаи аарг, кадг е олуа катарке и справе она- лога1>ало — видили. ко силно у море одпела, онда е Еиа сг г . 1ованозп. сама у собици бвиа. Опаи е нолуиргавт. одг стра'

бно. Онт. е плакао, аукао, гласно се Богу молјо, и проклинно е свое пуцанћ на Маике Каре пи.и ће, почемг е онх ову сву несрећу онима двема убшшшт. птичицама преписивао. „Небм марјо," говораше онг „кадг би ме мое пуцан1ј и главе стало, ал'ако намт. садг Богб помогие, те се спасемо, пре бн онда мого пушку на^човека него на ту птичицу опалш, та одг садг ће ми и нћпо перце светииа бнти. л Но будући се море мало ио мало утишавати почело, то и Ема са своимг сапутникомг изађе на кровг. Шута лађа безг катарки и други алата, безугЈниенћ, изваанојГочажгћ како на лицу капетановомг тако и у прочегг лгодства, бнли су асни знацн предстоеће несреће, и као да ни мало нисмо срећнш што се море утишава. Беснећи западг, и валнгоћи се таласи, све су гал1М ближе ономг пре виђеномг земл^узу терали, одг кога већг ни две мил-ћ одстоали пису. Подићи какву такву катарку, око кое су се сви и изг св1К) сила упели, постаде сасвимг немогуће. Све да су е и подигли, небв1 ипакг ветру нротивстати могла. Ту већг нје бкио више изгледа, ове обале и 1гћне жителћ надићи, ерг ПрнбрежЈе црно већг имг е и путг кг сћверу припречило. Обала е све ближе бнла, Већг су разговетно видити могли, како се узг нго таласи успинго, и кои валанЉ и успинанђ као каква грмлавина одзивало се. На едно сто Фат !и опазе едно месташце, као да се нека р-ћчица онде у море улива, и заиста; ал* у нћнг утокг ући бнло е немогућно, ерг су се читави брежулвцн одг таласима нагоииланогг песка, — кадг не 6б1 таласомг преливени бнвали, кое се свамИ часг

Истина, бнла е као нека одушка или просекг , ал' то не бнше за лп1;у, него за какву дереглпо.

„Да бацимо ленгерг!" рекне капетанг, „па ако се зарје, а притомг и ветарг мало поиусти, то се онда

колко толико спасенго можемо надати.' „Де и ВБ1, Г. 1оване!" рече корманошг гурнући

га се

у ребра, — „садг морпмо сви радити, живота тиче." Предузеће се оконча.

врг овдо

Мачку одтуре, кол се сретно зархе, и нека надежда укаже се на лицама целогг лгодства , само е лице капетаново тавно и брижно, као и пре заостало. „Шта мислите," уиита Ема корманоша, „кадг бн се море утишало, да л' бм се номоћу Божјомг дал1з отиснути могли ? а Капетанг само жалосно главомг махагоћи, одговори, да не бн. „Дакле е ова обала пуста?" упита Ема. „То н!е, Господичнаодговори онг, „него су н'1;ни жителБИ гаднни изродг некШ, а притомг су 10штг већма одг трговаца робова покварени. Да е ова обала пуста, то бм а по утишаномг ветру мого ла^у у какви заливчићг увукао, катарке као што треба с 'град10 и намеспо, и мои путБ натрагг предузео, ал 1 овако —" „А не бн л 1 могли кога одг паши послати, ил' па да сг тимг жителБима уговори?" прекине му Ема речБ. „0, да како, кадг бн н само подпуно число лгодШ имао, ил' барг да ми она три момка -— и то навболл ноћашна олуд у море не сарани; то 6 б 1 а онда два буренцета рума на зађу изнео, а оба топа сг картачи преправш. То е еданг начинг сг црнцима

1856.

БроИ 41.

У Земуну,

12. Декембра