Подунавка Земун

306

уговарати. Ал' то е све садг неиогућно, ерг н текг толико лк )д1и имамт., да само — и тосг натегомг ленгерг извући могу; зато свака борба и бранен!» престае. И1та Богг да." „И томе се ако чудимг, да црнци нису већг овде!" рече корманошг, кои е до ако ћутао. „Они чимт> какву ла^у у невол!>и угледе,, то све гамижу на обали, и све клепећу и цвокоћу нбинимђ маИмунскимђ зубма. Оии се едва могу уздржати, докт. већг едаредг ногу нћину на лађу не мету. — Ахг! та ево Ји." Сви погледе на опу страну, гди р^чица у море утицаше, множтво чамаца тако е сг црнцима препу1гћно бнло, да се мислило да ни еданг неће остпти, да се не зал!е. Возен15 нбино , сасвимг е неуредно. 1оштг изг далека чуо имг се е гласг радости шлшо и усклика. „Богг нека намг помогне! Мн смо сви пропали!" лелекагоћи, рече г. 1овакг, кои е руке прекрстш, и крепко се Богу молн>. „Само двадесетг момака да имамг на ла^и, н 6 б1 ове несретиике знао онако дочекати, као што заслужуго I" крозг зубе мумлаше капетанг. „За садг намг ништа друго неостае, него или лађу у воздухг распући, илп равнодушно гледати како насг пллчкаго." „Равнодушо! сасвимг равнодушно! л молаше г. 1ованг капетана. „Само што е на нама, то ћеду намг оставити, и то ако јоштг сретни будемо!" рече мирно капетанг. „Ходите момци!" окренувши се своимг морепловцима (матрозима) рече: „Н имамг у моши собици едну кесу са суверенима, донесите ми, да између васг поделимг; ерг садг ће 6 б 1 ти краИ сг нама! — А и вн господична и господине, добро ћете учииити, ако све посакривате, што вамг е драгоцђше. Ови црнци, ако имг се неуспротивимо, и ако се пре не ошго, него што насг на суво изнесу, бБ1ћеду задоволБни, што су у лађи и по собама понаилазили и поплнчкали." Ема и н^ћиг сапутникг полете у свов собице, да свов завежлне спреме. ДевоНче, оно нешто новаца и драгоцености са нуждни папири покупи и склони, и пође опетг сг г. 1ованомг заедно на кровг, ерг и онг е у своши собици посиремао. Они застану капетана сг целимг лгодствомг своимг око едногг одаднивеногг буренцета рума гди су посталли, очекивагоћи свов недраге госте, кои су већг па два пушкомета близу лађе бБии. Ови су одвећг црни билш. У овакимг случаевима за оруж1в служиле су имг гтреле, копла, тул4ви, буџе и т. д. Побун&но, и сатанскомг викомг возили су већг около лађе. У среди међу нБима угледу на едномг полунагомг црнцу тророгасти шеширг, за коимг пераница одг црни ноеви пвра лепршаше се. „Ово е европеацг!^ радостно ускликне Ема. „Боже сачуваи!" рече корманошг. „То е поглаварг ови арангутана, кога су овде трговц&1 робова наместили. — Садг су башг ови несретници у томг растоанго наибол^ за еданг парг картача! Шта мислите, г. Капетану ? — Заиста е прека штета, шго 10 неможемо сг неколико поздравити и дочекати." Ево и чамци до ла^е стигоше, и већг су ее

црици као нте маПмуна узг лађу устншли. Већг е на крову одг сто црнаца гамизало, понаЈЈвише кудрави, сви углаисани и светлећи се одг палмове масти кошмг се мажу, тако, да нвинг зверскШ изгледг већма маимуну него лгодма приличаше. Скоро су сви одг средн-ћ висине, мали руку, широки ножура и претанки листова. Међу НБИма опазе неко особито створен1> одг црнца, кои е могао имати око свои петдесетг година. Иа глави имао е некји искићенБш шеширг, а на голо гћло навукао бнше неке плаветне солдачке халБине са златнимг еполетиама, кое су за млого већогг човека справлћне бБ1ле, ерг му е тург одг чакшира ниже колена висш, а ногавице су ако срезане бБ1ле. На ногама имао в неке старе издрте матрозке чизме. Капетанг Хобсонг пуномг чашомг рума и гологлавг, и ако и понззнимг коракомг ипакг са намрштенимг лицемг поита му на сусретг. „Воп јоиг! — \\ г е1соше! — В1епуешЈо, 8еппог!" — рече црнацг, почемг поднешену чашу сг румомг на душакг испи. — „ИсамБ, Петарг кралв!" рече са таквимг поносомг, да бвт му се свако — гледагоћи н^гово мајшунско лице -— насмеати морао. Докг е капетанг овогг поглавара цриаца — кои е у неразумителномг часг енглескомг, часг шпанскомг, часг пакг португалскомг езику питанн, шта се сир1 >чб у ла^и наоди — разумеги труд^о се; дотле е корманошг румг са црнцима своаски трошш. Изг одговарани капетановогг прим^тити е 6 б 1 ло , да е кралБ Петарг сасвимг задоволннг 6бш , почемг-се изг свегг срца смедо, и као арацг скакутагоћи, викао: „Добро е! врло добро! кралБ Петарг сасвимг задоволанг!" Већг се сила рума почела на црнцима прим^чавати. Неко число црнаца увукло се баше доле у лађу, и већг се чуло обЈанћ сандука, а другји су као некш ђаволи око буренцета сг румомг скакали и викали. Међутимг капетанг кодг крала Петра изради, да га са евоимг дружствомг на суво изнесе, кое оваМ одобри. На промуклу заповестБ кралн Петра, стрче неколико црнаца доле, дотераго два чамца да страдалнике на суво нзнесу. Са тужнимг срцемг уђе Ема у чамацг, а за нвомг капетанг, корманошг и г. 1ованг; у друпЈј пакг сместе се прочи морнари. При возенго опази Ема едногг црнца, како се у н"ћнг свиленбш крогнг увш, па вози, и, акоНоН в и жао 6 бш> за овимг лепимг парчетомг свога накита, ипакг св мораде насмеати, како га е заогрно. Друпв опетг возарг павлепнш& фракг г. 1ована на свое голо мастно тћло навуко, и то башг онав Фракг у комг в г. 1ованг бавећи се у Капштату, женскима Фуроре Пр 81310. Садг већг и чамци приспу на утокг р&чице. Одг обрасли жбунова по обали, нису ништа видити могли, гди су и како су; но кадг еу читавг еданг сатг возили се, приспу до едногг савттка р!>ке, гди виде развалине некогг одавна бБшшегг опустошеногг Португалскогг здашн, у коима су еспапе свое држали, ков е самимг колебицама црнаца сламомг покривенима обкол4но 6 б 1 ло . Чимг се чамци укажу, кадг ал' оно подигне се радостна вика до небеса, ови се ужасну видећи саме црне женске полакг наге, а де-