Подунавка Земун

зов

него оу и присутствугоћи чудити се морали, како е оваП дриацг трошјо ииће, а притомх место да 6 б 1 гнжпи бмо, све се трезвеији и весел^и показивао. При овом-б об1>ду, и тако рећи веселго почне Мулат -ћ кои е до садт> ћутао на мигт. Вићентииг сг кралћмг Петромг за робове се погађати. „Но кралго Петре.," рече Мула-гг, „како стоимо јоппг за онаи остатакг робе? У готру долазе ми две стотине парчета црпи дрва, коа ми сђ оне стра-

не кралБ Боии шал-ђ, и , ако ви што годг непоиустите, то ћу н и ону трећу стогину одг н4га узети." „ В б ! треба да зпате господичча," рече Вићент1в Еми, кои в поредг исте сед10, „да толико и толико парч^ета црни дрва, значи толико и толико робова, ерг, црно дрво, значи црннВ робг." „Немогу поиустити, они млого новаца вредеР одговори кралв Петарг, ночемг пуну чашетину на еданг гутлаи у се сал!е. (Продужиће се.)

РДЗЛИЧНОСТИ.

М-ВСТНЕ ВЂСТИ. Земуиг. Рођапг данг Нћиогг Величества премилостнве иаше царице Елисавете био е прошасте НеделЉ торжествено проолавл^ћнг. Како у православнои тако н у римокатолическов цркви држана е света литурпа, при котв присз^ствовали су сва воена и граждапска господа, а и света е бшо доволвно. Пре некШ данг лопови 3- кућу пароха евангеличкогг у НовомПазову крозг прозорг у|)у , и приличну суму новаца однесу му. Олетг и то злочимство е еданг одг доказа онихг, како се по Срему одг некогг времена често догађаго. Београдг. Ово дана поавлгое се кодг насг у канцеларт телеграФа нека, „Богг буди сг нама" аветг, коа на машини куца и са телеграФиетама се разговара о коечему, огледало на дувару дира, сатг отвара и затвара и много друго коешта ; — по целомг се Београду о томг говори, и светг увече трчи у телеграФш као на неко чудо. Н^гова СвћтлостБ ономадг е у Неделго увече многе те лгобопитлБнвце растерала, и налогг дала да се набстроапе пази, да се тои аветинБИ у трагг уђе; но а бБ1 реко, а самномг и многш друпи, да нбо П 1ие трагг тако заплетенг као што неки држе. По свои: прилицБ1 ту нов1К) аветг ил' тогг модерногг вампира, немами човеч1а лрвБ да е се наше, но внше Ј г троба телеграФске касе, коа е свагда прилично пуна. Или е то испрва била само невина и несташна шала сами телеграФиста , кои су хгћли еданг дрЈтогг ллашити; ад' боимг се да имг та шала неизађе на дебело. Кодг насг е се ово дана убиство догодило; еданг карташг и скитница, кои е изг Турске у Београдг дошао и овуда своВ з&натг проводи, толико е нашу варошку иолицда, н+.говимг ноћннмг по Београду скитан^ћмг, боевима и пркосомг накинБШ, да нашг з г правителБ, Г. II. Христићг, кои се ревностно заузима да Београдг одг оваковБГ зликоваца очисги, и поредакг европеискш га доведе, изда ономадг, по упЈ ? тств1К) валБда старјега, налогг, да се истиИ зликовацг ма на кои начинг ухвати иу полнцно доведе (или донесе), и тако оду неколико пандура са нареднпкомг своимг у кућу гд4 се онаД зликовацг бавш, обколе га, и рекну му да се преда, но оваИ насрне на нби са два турска ханџара, и едногг пандура смртно рани, кои на кратко време потомг и умре, а другогг лакше рани, и између нби 5—6 момака побегне у градг при свемг томг што су ови за НБИмг пуцали. Овде се нсно указуе потреба жандармерје, ерг заиста да су само два жандара место овШ шестБ момака бБ1ла, небБ! јимг зликовацг по-

бегао. За зликовца тогг учин-ћнг е коракг кодг паше, кои е ово дана дошао, да га нашои власти лреда, видићемо, шта ће бити. КПБИЖЕВИО. Дрг Игнлтг ПћтрошевскШ, проФесорг при Берлинскомг свеучилишту, издае у свезкама старо-персШско д^ћло: „Зендавеста" сг преводомг н^ћмачкимг и полБскимг. КнБигу е ту пре три хи.мде година живећ10 старо -перс1иск10 законодавацг Зороастерг сачин1о и докг е годг в^ћроиспов ^ћдБ н^ћгоиа траала, дотле е била одг ПерсЈана за свету кнвигу држана, као што мм Езанге.не, и Турци нБЈовг Коранг држе. Макарг што е то д"ћло већг обште познато, и на више европевски езика преведено, то се опетг г. НћтрошевскШ посла тогг изг узрока тога прпмш, што е приметш, да у Зендскомг (старо-персШскомг) езику подоста се рћчШ налазе, кое са славенскимг еднако гласе. Онг дае д^ћло то сг оригиналнкшг писменима печатати, и при свакоИ р^ћчи налази се начннг читана сг полбскимг преводомг, тако, да свак1в безг великогг труда сравнити и еродство р-ћчш пронаћи може За главнни насловг тогг д-ћла навеоеречи: „Славенска собственостБ одг трп хилнде година, или Зендавеста, т. е. животоносна кнвига Зороастерова." КнБига е та наИмудрЈегг садржан; } г нбо И зи се налазе узвншене мисли о присутству едногг Бога, и безсмрпа душе човечје. — Иознаван^ Зендскогг, 1оштг више Санскритскогг , старо-индшскогг езика отворило е езикословцима велико пол^ћ за нБЈову науку, и ако они сравнен^ћмг пи престарихг езика са нашимг дознаду, да су сви народи едногг порекла: каква су то онда благотворна набавлена за моралну свезу едногг народа сг другимг, тиме ће се већма потврдити, да су сви лгоди, да е цео родг човеческш едне крви. 3 АГО НЕТКА. ((здносложаа.) Беснимг по свету, Бацишг ли в^ди , У сваком' реду Друго да вреди Наћн ћешг ме: Тврдо додаД; Сви тш ме знаду. Онда самк М10 Кои зло раду Свагда а био Нлашући се. Ловцу; но тш Црне самБ бое, Коим' се лаже Пакости мо1ов Ако ме траже Нема ти краИ'! Б1 јснили 6 бт.

@е[егН(]{ес ешр(е1)1е ђет р1. ». $Ри6Шит тејц дго^еЗ ?адег ооп Ш^егп, : 0пдта1*$апђ$е1фттдеп ип!> ?ЦиатеКе »оп [еђг ди1еп ^ипјИегп, епд(1(фе ипб ђеи^сђе ип& ^и^егјШЈе, (егпег е1пе дго^е ^Либ< гсађ{ »оп аНеп @а(:1ипдеп 8Ш)одгарђ1еи, (фшаг^ ип& детаК:, а!6: ^ог!г<Ш »оп ђигф(. $>егјопеп ипјегеб Ш1ег1). .§о(еЗ, ипђ аИеп ©аиипдеп »оп геПд1о[еи ®аг јМипдеп, ^аи&Сфа^еп, ©епге&Ц&еси, втМеи^ор^еп (иг @фи» 1еп, Зад!)- ип1> фјгч-ђејШеп. ^аг! 9)1 ерег аиЗ 2Шеп. 2)а§ Жегћт^Ма! 6ерпЈ>е{ Ј1ф ш ©а^ђој^е „$ит до1!5епеп ?ошеп л 91го. 5.

Одговорнив издавателБ: I. К. Сопронг.

Печатано кнБигопечатнБОмг I. К. Сопрона,