Подунавка Земун

307

ца башг сасвимг гола, гди маМунски скачу и радостно узвикуго. Како Ема, тако и н"ћни сапутницв! слабо су како на рЂку тако и на ову хорду гледали. Присневшимт. имг, опазе едну лепу велику и аку гаЛ1го, са свима оправама—а и сг топови добро снабдЂвену. Шнг строи, нЂна црноћа — ерг в сва црно обоадисана била — познати е дала, да е Шпанска лађа, и кадт> се приближе, прочитаго на среди и име: „Е1 1|воп л и „Науапа." Капетанг, као искусни мореплавацг — безг да 6 икоме шта казао прим^ћти таки, да е ово лађа трговаца робова'. Ема, прекине ћутанћ. „Хвала Богу милостивомг \ а рече она, изг дублвине срца узданувши," како ми се чини, ми се шштг помоћи можемо надати. Овде има Европеаца." „6 стб , хвала Богу! а рече г. 1ованг такођерг уздисагоћи. Капетанг, видило^се, да ни едно ни друго неслуша. „Добро е уређена и саграђена; преке паннте на катаркама, даго познаги, да е ово — ако се неварамг — као нека ратна лађа! А може бв1ти, да е брзовозг, то е лађа, трговаца' робова:" мумлаше крозг зубе капетанг, погледавши Ему. а Овака лађа може добро намучити, и сваку потеру кралћвску осуетити. Нритомг" — показугоћи на батерје кое су на лађи наиештене бнле — „а и сг топови свако!! ватри може добро одговорити." Чимг на суво изађу, спазе два европеВца, кое пре изг гомиле црнаца немогоше видити — нбима на сусретг ићи, еданг баше Мулатг, *) одг едно петдесетг година, на лицу му е примЂтити бБио нечувственостБ и дивјбјИ карактерг. Друп& е бмо правБ1И Европеацг, и сг едно десетакг година млађш одг првога, нћгово одЂло, држан-ћ тћла, баше солдачко. Ово е 6 бш внсокг човекг, коврџасте косе, а не манћ и лепг 6 б 1 6 бш , да му на лицу неблху изваани знаци различни страстш, аи само мутно и тумарагоће око, издаваше неку нечовечностБ. „ Вб ! сте капетанг оне онесрећене лађе?" приступивши Мулатг капетану Хобсону, упита га у поквареномг енглескомг езику, држећи руке острагг, а цигару у зуби. „К самБ таки шштг синоћБ, чимг самБ васг опазјо, онако по мору скакутати, знао: да ће васг ђаво амо донети, и тимг да ћете ми трговину отештати, давагоћи повода овима несретницима нагумати се сг лађе свакоаке робе, па онда ће ђаво сг НБИма трговати и погађати се. На срећу те смо се по нечемг погодили, и сутра намг стиже роба, те тако можете овде кодг насг задржати се, докг несмислите, шта ћете, како ли ћете!" Она0 се другШ полако са корманошегег разговарао, питагоћи га за претрпл1шо страдан&, шта имаго на лађи, и одкудг долазе. Оваи садг оставивпш корманоша, окрене се капетану говорећи: „добро е ипакг, г. капетану, да васг е башг садг несрећа сустигла, докг смо МБ1 шштг овде. КралБ Петарг, гко башг о страдалцима

слабогг милосрдја и има, ипакг ће се на све васг, гледећи ову господичну, смиловати." Докг су они пешачили до развалина, приповедм имг истбш , да е онг капетанг одг оне у р1 >чици лађе, да му име ВићентЈе Девре; и да е изг Хавре *) а Мулатг да е надзирателБ еспапа, и нћму да е име Мигуелг Плакида. Девре побрине се свобски за обиталиште овима несретнимг кораблћкрушеницима. За нби све, буде одма неко особито, већг одавно пусто лежеће здаше опредћлЂно, гди се сви удобно сместити могоше; за Ему пакг, за кого се самг Девре постарао, буде една наблепша, одлучена одг друпИ, колеба опред-ћлена. ИстбШ капетанг Вићенпе рече 100 , да онг нго као свога госта сматра, и докле се годб онг овлв задржавао буде, да ће се за нго и нћно путован-ћ своиски побринути. У колико се Ема — нбоИ као сасвимг непознатомг човеку — пс верити могла, у толико се повЂрила, а и заиста шв се ни преварилч почемг ш0 онг ни наИман^ повода недаваше, плашити га се. Онг е у н^ћнимг очима истина страшанг био, зато е она при свемг поверенго, на великоИ опрези бша, ал' при свемг томг ше заборавила, свако и то наивеће ночитанје одавати му, и нЂгове понуде сг наВвећомг благодарностћу примати. Нћни несретни сапутници, 6 бјли су исто тако као и она, сваке помоћи лишени. Коме 6 б 1 она — међу овима црнима полузверовима за обрану прибећи и могла , ако бм башг и одбацила овога човека наклоностБ, прјателБСтво , а и саму очевидну помоћБ ? приликомг томг она се и за свое састрадалне сапутнике постара, како бБ1 имг потребна набавила. Капетанг Хобсонг измоли неколико асура одг црнаца за простираче себи и своима лгодма, на коима су и спавали, а собе в сг даскама — кое су за клупе и астале служиле снабдћо. Мулатг, при целоИ овоб патнБИ , при свомг напрезашо ови адника, безг да 6 б 1 се сагнуо, стаао е као проштацг и звиждукагоћи гледао, како се ови муче. Ал' Вићент1б е — и онога ладнокрвностБ свошмг охотомг, накнадш. Онг неколико ствар^И изг свое собице на лађи да донети, и доклого^г са свима нужднима Емину собу снабд1ш ше, нје се окануо. Међутимг се и кралБ Петарг изг разб1ене гал1в враио 6 бш . Изг далека се е прим1>тила бнла сила рума, коа е н-ћга и дружину му обузела, алг онг е при свемг томг одг све свое дружине наИтрезвенш 6 бш . Да бБ1 Вићент1е шштг болћ крала Петра на користБ Емину придобити могао, зовне како нЂга, тако и капетана Хобсона, корманоша, Мулата и Ему на об1>дг. У обиталишту Вићентиномг већг е за ова& посао све преправл^ћно 6 б 1 Л 0, шунке маимупске и разне рибе бБие су за ело, и у колико е ело мало као простје 6 б 1 ло , у толико е разно благородно пиће оно накнадило. Садг се Вићенпе лати сг виномг кралн Петра, ливагоћи му свакогг тренутка по пуну грдну чешегину мадерска вина, ал' овомг то ништа ше сметало, ерг, како 6 бј овав ливао,тако 6 б 1 оваб искапЛБИвало. Ова« актг не саио да е Ему до чудена довео,

Мулши, то « породг одђ црнца и беле жепе, или обрахно; од» *) Хавра, иорска варош& у С^верво# Фраацускоб. «Ј>пе жепе н беаа човека,