Подунавка Земун

«1 II !к О II П а 14 19. П0СРЕ10 П. СТЕИћЂ.

Пов^стб , кого ћемо садг прииоведити, догодила се одприлике на две године после ншИске револувде; место гди се то случило, бнло е марселБска околина. У то време доселјо се овамо Антоте Груметг, старни некЈП лихоимацг, кои се у Паризу обогатвд, одг онн, кои су кг н'ћму прибегавали, да бн свое страсти задоволвити могли. Но при свемг томг што е велишВ интересг узимао, опстг н!е бно кенаситима тврдица, ерг пошто е велико иман-ћ згрнуо, бно е толико паметанг, да се побрине, како ће себе и свои новацг обезб&дити, да га не бн опетг у каквоД опасноК шпекулацш изгубјо, ерг се и наппредосторожнји може лако преварити. Тежко бн се р^ћшш Антонје, кои е на немирнни трговачкЈВ животг навикнз г тг бно, да избере за буд}'ће обиталиште свое полвске добро, да га ше на то навело неко лгобведостовно сз г штество, кое е стару кућу, у кого се пресел1о, у раЛ претворило. То е бнла Марш Ла-Тург, сиротица, кого е лихоимацг на место кћери подг свое узео. Она е само могла склонити Антоша, да паризшн воздухг са здравнмг приморскимг воздухомг промени, и то не збогг тога, што 1ов се у Паризу допадало — ерг кошК се младоИ францускинви, коа весел^ћ и задоволБСтво лгоби, небн Паризг допадао ? — него изг едине благодарности за н^ћжну бригу, кого е лихоимацг о нбоВ свагда водш, и изг убеђенн, да ће га на таВ начинг наибол^ задоволБити моћи. Антонје се наИпосле на то склони, оетави Паризг и пресели се у КЈ-ћу свогг отца, кон е бнла у едномг марселБСкомг предградјго. У овоИ врло старои кући, кон е много соба имала, кое су по већоб части необБпаване бБие, жнвјо. е онг са два послужителн; ово бн место по свомг споланпЉмг изгледу врло жалостно изгледало, да га ше Марја у прјатно и угодно обиталиште преобратила. МарЈа е и сама врло прјатна и лгобезна бмла; по живости, вееелости и безбрижности подобна е бн.та каковомг Анђелу светлости у овомг мрачномг обаталишту. ГОгро е обично с' песмомг поздравлнла и занимала бн се или радећи у башти, или друге до-

маће послове извршивагоћи, или у соби свирагоћи; и кадг у томе неколико сатШ проведе, узела бн обично свои шеширг и на главу метнула — о, како е лгобведостоина бнла Марја у овомг; шеширу •— и отишла бн кг старомг лихоимцу, кои е обично новине читао и са страомг оно тражт, кое бн се на трговину односило; по краткомг разговору одсела бн га са собомг у шетнго да бн слађе и пр1атше ручао, ерг е у Паризу збогг млоги послова и вкусг изгубш. На овов шетнБи опазили су Антоше и Мар1а већг пре неколико неделн некогг бледогг, виткогг младогг човека, коме су мрки бркови и особите черте лица давале изгледг каквогг селнка. Они су га увекг налазили у непосћштаваннмг и Ј г дал4ннмг пред^лнма, кои су сво1омг живописномг лепотомг заиста заслуживали, да ш кичица каквогг ум-ћтника сними. Ако е каква стара арендаторска кућа бнла у романтичномг положенго, то си могао овогг бледогг младогг човека у н-ћнои околини наћи, гди се само какво старо гранато дрво са своимг т}'жннмг гранчицама узвишавало и веселе св^ћже и млађе шиблвике осћннвало, ту бн обично седш оваЛ младићг по више сапв, исиитугоћи природу занешенг у своши вештини. Свака стара, бршлнномг покривена зидина, приб-ћжиште сова', привлачила га е кг себи н прибавлнла му е забаве за неколико дана. Одг неколико неделн бнну АнтонЈе и Мар1а участв}'гоћи гдедаоци при послу овогг ум4тника, но навпосле буде ова млада девоичица, збогг н-ћговогг бледогг лица и мирногг и ревностногг свакидашнћгг посла тако лгобопитлБива знати, ко е тап младни човекг, да е АнтонЈн наговорила, да почне сг нБимг што говорити. То е младогг вештака, као што се изг разговора видило, врло обрадовало; они дознаду да е Енглезг, кои, на свомг путованго жели сваку згодну прилику употребити, да се у своши вештини усавршенствуе; али прећути узроке. кои су га до овогг времена у Марселго задржали. Антоше га позове кг себи, и наскоро буде онг свакидашнБШ госгб у н4говои кући. — бдногг зим-