Подунавка Земун

НОДУН1ВК1.

ногг вечера, пошто су сб Ангон1е, Марјн и мдадиИ вештакг у антонјевои кући око пећи скупили, забавдали су се поверителннмг разговоромт-, когђ е дражеств узвишавала страшна непогода, кои е наполго беснила. Ноћв е бнла бурна, ветарг е бесшо а крз т пна киша з 7 дарала е силно у прозоре оне собе, у коши су наши познаници седили. Крозг димнакт> могло се чути свир^пство олуе, коа е по крову беснила и звиждала, па и саму ватру на огнвишту на комђ е велика гомила дрва била, јоштђ већма распалБивала. Сг едне стране топле пећи седш е Антон1е Груметг, спрамг н-ћга Едуардг Раимондг, а измеђг нби живостна и лгобведостопна Марја, али тако, да е готово ближе бша младомт. ум4тнику него старомЂ лихоимцу. АнтонЈе нје много говорш, па зато су се само ово двое младн забавлали, кои су већЂ врло поверителни бши, и ако су се текЂ пре шестк неделн упознали. ЛихоимацЂ е здраво волш Енглеза и што е чешће долазш то му е све милш 6 бш — „Одите господине," рече Марја после краткогв ћутанн, в да играмо шаха, докђ мои отацЂ мало продрема. В б 1 сте ме последн^ћ игре матЂ учинили, па зато би желила, да вамЂ вратимЂ." Сг великомђ радости и готовости сл4довао е ЕдуардЂ овомђ позиву. Шахг (даска) се одма донесе и Фигуре буду намештене. Марјн повуче едногЂ селнка. Игра буде за неколико минз г та одђ обе стране сђ ћутан-ћмг продЈ^жена. „ В б 1 зацело лгобите страстно вашу вештину," — рече Мар1л замишл-ћно — и ерЂ сте у вашов наз т ки неуморими." — „То ми е занатЂ" — одговори младићЂ и по нћговомг бледомЂ лицу проспе се слабо руменило; — ако ми моа вештина сретно за рукомЂ испадне добро ће бБ1ти; ако не, господична, онда самв просЈакЂ." О нђ е ове речи сг таквимђ нкимђ гласоз 7 дарен1емЂ и узбуђен^ћмг изрекао, да се Мар1н часто^ забринула и тужно га и сажалително погледала. ЗатимЂ продужи онђ огорченг: „Ми Енглези нисмо сви дордови, барг н нисамБ, премда самк као благородникЂ рођенЂ и воспитанг, немамг нишга до мое вештине, одђ кое судба моа зависи." — „Па како — " запБ1та Марјн страшлбиво , али недоврши пмтан!,; ерг 1011 се чинило, да е неуместно. — „Н разумемЂ ваше пнтан^ћ," рече ум^тникЂ сг горкимЂ смешен^мг: „В б1 6б1 желили знати, одкудг п живимг, иочемг су сва мол усилавана узалудна , да себи средства за издржаван-ћ набавимг. Н живимг одг плачке, кого отимамг одг мое маике удовице. Немоите се плашити, господична, а имамг врло н4жну матерв, коа се о момђ благосганго брине, и коа ми одг свогг малогг годишн^ћгг прихода, кои е едва за нго доволннђ , толико дае, да могу путоЕати и учити се. Н заиста и учимг; данго и ноћу упражг.чеамг се у живописанго,, само да би се у тои вештини взвештш и крозг неколико година, кое ћу у Италш пробавити, валБда ћу у станго бнти, накнадити ши све оно, чега се садг лишава. Итадја! да, тамо морамг ићи, и требало бн да самБ већг тамо; да ме нису неки узроци у Марселго задржали, будаласти узроци, али су опетг узроци." — Марш спазивши да е Едуардг узнемиренг и смућенг, обори очи, и трудећи се говору другш правацг дати. рече: „Вн ћете нмачно срећни бнти у вашои науки, и сигурно ће вамг за РЗ'КО иђ испасти, те ћете моћи дгобавБ ваше благородне матере наградити. Нћно прпл'ћжанћ и вашг трудг лако ће себи

пз т тг прокрчити." — „Кадг ме неби тштг та едина надежда т-ћшила, одма бн се у просте воинике з г писао, да бц барг матерв одг терета ослободш. Као благородникг воспитанг сг великимг надеждама за бз _ дућностБ за друго нисамв ни способанг." „Вн бб1 по свои прилици лгобили вашу вештину" продужи Мар1а, „и иначе кадг небн башг она опреде.тћна била да вамг бз г дз г ћноств обезб^ћди, ерг е свака вештина наука лепа и благородча —" „Н лгобимг здраво све што е лепо и добро," повиче младићг, н4гови образи побледе сасвимг, устне су мз г д жтале и цело мз г се гћло одђ п^оп некогг угбуђет грчевито тресло. „0 Мар1н, зашто самв васг морао видити? Ире едногг месеца обожавао еамв само мого вештину, 3' надежди да ћу до конца године барг до нечега доћи. Н самв био стрп-ћливг и задоволннг. Садг ми се. моа вештина огадила, радо бм се з г велике шпекулаше 3 'пустто, радо 6б1 6бш свирачг, само да 6б1 набрзо до богатства дошао, каж©-, обх после слободшв кг вашимг ногама пасти могао. Неговорите ми ништа, Марјн; л васг лгобимг, ади знамг и велико одстоннје измејју едногг сиромашногг З г м^тника и поћерке богатогг банкера. Опростите ми што самБ се усудш одкрити вамг мого лгобавв; ерг нисамв више ову таинз' крити могао. Садг кадг самв вамг мого наклоностб одкрш , кажемг вамг з ? едно и збогомг и нав-ћки. С\'тра идемЂ 3 7 Италјго; само васг молимг да ми опростите и да у вашоВ молитви и на мене помислите!" Сг привиднимг спокоиствомг подигне се Едуардг Раимондг да своб шеширг потражи. Мс})з'тимг подигне Мар1П свое красне очи опетг горе, кое су за време едуардовогг бурногг изнснст за землго приковане бнле, и докг се сз т зећи смешила, блистало е н-ћно лице одг руменила. „Та останите Едуарде. Кадг бн вб1 какавг богатг и одвећг срећанг просшцг бБ1ли, онда небн смела тако слободно говорити као садг. Зашто мислите да ме е ваша испоггћстБ увредила? Можда би мои з г нкг — н миелимг, кадг бн васг преслз г шао. Н невидимг при томг ништа —" Више н !е могла говорити. Руменило на н-ћнимг образша, и н4ие сузе бнну наиболБ1в одговорг, кои би игда дати могла. Едуардг падне на свок столицу, савладанг унутрашнБимг узбуђен4мг. „Мар1а," рече онг загз т шлБИВБ1мг гласомг, „заклин1>мг васг Богомг, немоите се самномг шалити. Да нисамБ сирома , смео би се можда надати —" — „Неговорите ми о вашоИ сиротинби ," повиче Мар1а ватрено. „Кадг већг оћете да насг оставите, то васг уверавамг, да се вн г. Антонио врло допадате." — „А да ли и Марш Ла-Тург?" запнта, шштб еднако растроенни ум^ћтникг, али недобје одговора. — За- ^ тимг обое за неко време поћуте, Марјп неотице насдони главу на младићево раме, а малу као снегг белу руку ни сама незна кадг е пружила. „Смемг ли се надати, да ће ме ваша з 7 заимна лгабавк усрећити ?" запнта младни Епглезг, кои е пре неколико минута еирома бно, а садг тако неизмерно богатг постао. — „Надаите се !" пришапће МарЈа тако тихо, да го е само лгобећШ 3 7 станго био разз т мети. „А оћете л' бБ1ти мон супруга, ако Антоше на то саизводи?" — „Оћу!" — — „Нигда просјнче! неваднлче! Наполћ изг мое куће, кадг оћете да ме лишите оногг што ми е наимилје! Бежи змјо ! Остави кућу мого!" Сг овнмг речма