Подунавка Земун

ЛНГТ'1« 3,4 ;МГ.11!У II II1? К9 .

ДевоИка одг шестнаестг година седи на едноИ лепо украшеноИ столици; н4на снежно-бела рука, почивагоћи на свиленомг нстучићу, подуиире прекрасну, али смртиобледу главу, са красномг црномг косомг, код се у витицама преко н^ћногг белогт. и дражестногг врата на леђа спушта, докђ јо,-ј Л ева рука, држећи мандолину (музикално оруђе са 4 жице) немарлБиво виси. Чинило се као да нш изг очЈго, кое су сг неописаномт. чезнвомг на далБнни просторг управл4не, жива ватра светли и то трошећа ватра, кон све живл4 изђ мрачногБ сена безграничне гуге пламти, изг сена, кои н^но лепо лице окружава. Проста снежнобела халкина покрива н-ђне, за ове н4жне и младе године можда сувише развхене части т4ла. Као што су при точшемг испитнванго увидили, нЈе ни еданг одг ликова у сали сг толикомг обмангогоћомг природношћу и живошћу израђенг 6 бш , као овав. Чинило се, као да су кш се младе девончке прси волновале, као да е немирннИ топлии дахг изг н^нн устница излаз1о, као да су се сузе изг н-ћнвг у сновиднов чезнБИ и лгобавномг жару преливагоћи' очјго подкрасти хтеле, или као да е хтела итро мандолину зграбити, да н-ћжне тонове изг прјатногг грла, можда изливг неизмерногг бола, пропрати. Оваи ликг представлл лмачно какву лгобезницу? прешапће некји младг докторг философ 16 свомг младомг прјнтелго, кон е неуморимо свое наочаре намештао п брисао, испБГгугоћи критично ликг са св!го страна. — „На свакш начинг морала е ликорезца таква идеа одушевлнвати, кадг е оваи лпкг правјо, али онда неби бнла мандолина на свомг месту, требало бм да пш заступи место харфа или даире" (гамбуринг.) „Али оваи гласг, ово одело и ове блудеће, пламтеће очи!" рече докторг.— „Чиними се као да изг н Ђ нб! очш говори рано пробуђена чувственостБодговорн ошш друГ1и, „у овммг мрачно горећимг звездицама лежи нешто необично , готово страшно , и ако се неварамг то предсгавлн оваи ликг пре Гетеову „Невесту изг Коринта" него лгобезницу." — „Свакопко е ликг прекасанг," привати дебео еданг човекг сг пантлвикомг одг ордена у рупи одг дугмета, „н 6 б 1 само желт знати у каквог! свези стои онг сг оннмг непознатнмг, на кога е тако ако под-ћвствовао?" — „Пстг!" шушне некШ сувни дворскШ племићг,

кои се само сг новостима варошкимг занимао, „слушаите! ништа се неможе тако лако момг соколовомг оку сакрити! Н самБ већг дознао, да се тав младићг зове ГраФг одг Борновг, и да већг одг неколико дана овде свого матерБ очекуе, кон ће скоро сг н^говомг заручницомг, господичномг одг Д . . . овамо доћи. Онг се враћа изг Италје, а они му иду на сусретг, па ће се после у дружству на свое полбско добро вратити, гди ће се и свадба светковати. Да.тћ знамг, да се ГраФг свако готро и свако вече, одкако се овдс задржава, по дворсков башти шета, да се ни сг кимг не дружи, и да често самг говори и декламира. У госпоници, где обитава, незна ми нико ништа ближе о н-ћму казати; ке.тнерг ми е рекао, да е врло богатг, али да е великш особеннкг и да знамениту кореспонденцпо води." — „Но кажите намг значен^ тогг лика!" упадне му у речБ Баронеса одг I . , „а немогу да поннмг, како мн пре таИ ликг спазили нисмо! шта ли е на ГраФа тако силно подМствовало ?" — „Лепг човекг!" дода н ^ћна спроводителвка, нека стара госпа, ружногг изгледа, „има врло занимлвиво лице!" — „Н самв ирим-ђтила на н^ћму као неке черте Фантаз1е," примћти сов4тниковпца Ф., „сигурно е то каква несретна лгобавБ бша, на кого га оваИ ликг опомин^!"— „Н се надамг, милостива госпо, да ћу васг скоро о томг бол^ћ известити моћи," рече дворскШ племићг, „а ћу зацело томг скоро у трагг ући, ослоните се само на мого проницателностБ и на тћ полицавнкш дарг (талентг). Пре свега гледаћу, да сутра ПроФесора Черадиморте искушамг." Докг се овап разговорг у сали водт, и докг су ови пуни лгобопнтства на ПроФесорова врата гледали, избме деветг сапИ, онаВ сатг, у кои се обично излогг ликова затворао. Оклевагоћи и испнтугоћи изг очш тапнепуна собна врата до последн-ћгг корака, изиђе дружство изг сале, истина сг р'})авимг изгледомг да ће Шмг ноћв безг спаванн проћи, што лгобопБггство Н1е задовол&но бнло, али опетг сг томг угћхомг, што е садг за неко време бвмо доста предмета за разговорг, и у тврдоИ намери, да за сврше^ такг овогг догађаа, ма шта Ш стало дознаду. (Продужи'ће се.)

Г р а 1> а за иауку, како Ле се човекЂ спмђ , безк лекара, лечгти. СУВА БОЛЕСТБ (ХЕКТИКА).

Ни о каквои болести немаго лгоди и лекарп тако погрешногг мн^ћшн, као о сувов болести, премда е она данасг една одг наичешћи' невола, кое човечји родг муче. Но јоштг унапредг нека знаго нашп читателви, да човекг покраи ове болести може безг велнке патн-ћ дубоку староств доживити, и да шштг такавг болестникг и ту користв има, што е одг многи' други' болестШ заклон'ћнг. Наравно да ова болеств, коа врло често сасвимг неириметно, па п мнимо-наиздрајпе сг наплепшимг прсима лгоде, напада, захтева, да се човекг у свомг живленго у нечемг по

нбо В управлн. Ако се то нечини, или ако е одвећг касно, онда сува болеств дабогме прекрати животг у впше година и причинава такође многосгруке теготне патн^ћ. Премда е о овоћ болести много писано, то опетг лекари о 1гћнои суштини и о узроцима нћнимг, готово ништа незнаго; често се чини, да е човекг сг нвоме рођенг, и да го е насл&дш. Да се може човекг нвоме заразити, о томе нема ни спомена , премда се иста може често родити при онимг особама, кое у еднакимг сполншнБИмг околностима и близу една до друге жпве. Тако е исто погрешно оно мн -ћ^