Подунавка Земун

подунлвд;«.

ше лекара, као да е после изчезнутогт. знон, отока, оспе и т. д. наступивша сува оолостб сл&дство истогг изчезаванн. Ту е управо сасвимг противно, т. е. оне су осие збога тога изчезле, што е сува ботеств већг на путу бвиа. Примечаванн на таквимг болестницима показала су сл-ћдугоће. У сувоа болести одлучуе се изђ крви нека особита течна, мораста и жућкаста маса у џигерицу (плућуЈ. Ова маса, кол се готово увекг у окравцима плуће Сџигерице) нагомила, добт по већои части видг чворића. Но често се ова маса и у другомг виду (не као чворићи) у плућу саб1е, тако да се изђ ове свакЈИ воздухЂ изписне. Ова се маса готово увекЂ нагомила при умноженомЂ притиианго крви у болесну частв плуће, кое притомг не редко и мале, крвлго препуне жилице раздере и тако плгован^ крви (изкашлБиван -ћ крви) причиннва. — КадЂ е ова маса неко време транла, онда се промени двоако; т. е. или се сасвпмЂ сасуши отврдне, или одмекне и мало по мало постане течностћ подобна скорупу, кон приступан -ћмЂ воздуха прелази у трулежЂ, и може тиме постати вр .то разедлвива. У првомЂ случаго заостаго сасушени тврди чворићи, кои се у врло многи', мнимо здрави особа у вр'овнма плуће налазе, за целогЂ живота, непричинавагоћи никаквм тегоба. У другомг случаго поруши се за свагда разливеномЂ ономђ масомг околина у плући (т. е. одмекне, разеде се), и образуе се една или више шуплБИна, кои' садружина (разливена она маса и порушене жилице у плућу) или се кашлнн^мг избаци или се постепено у кречну масу сасуши. Но ово разтваран^ћ неразпространнва се незадржаио, нити мало по мало рушп целу плућу и приводи неизбежну смртБ, већг му увекг природа (а никадг лекарг) полаже тврдмв пределг (границу), кои болестннВ део плуће одђ здравогЂ разставлн. Сђ овомђ сувомЂ болести и са здравимЂ већимЂ или манкимЂ остаткомђ плуће шоже се дакле прн разумномг живл-ћшо врло добро и дуго живети, иа и ако се при томг каш.шЉнЂ 1< штђ дун;е време порушена плућа и разливена она маса избацуе. Нека се дакле човекЂ неплаши одђ шгунастоп кашлннн, бацанн, за неко време трагоћегЂ плгованн крвп , п уобште одђ речи: сува бодестБ (хектика), и нека се одђ тога нелечи. 6рЂ нетреба се страшити оногђ стана, у комђ се већЂ болестна џигерица налази, већЂ оногђ , кое може касше доћи, т. е. новогђ нагомилавана оне масе. Ово ново нагомилаван^ћ вала предупредити, или на дуже време одклонити, шго оно животђ у опасноств доводи. Сва опасностБ у овои болести зависи одђ начина, како се она маса у џигерици слаже. У редкимЂ случаевима поспу као еднимЂ ударцемЂ безчислени, врло мали они чворићи или зрнца обе џигерице одозго па до доле, и онда смргБ после неколико дана сл4дуе. Ова е болеств подобна врућици тако нко, да е управо за такву и сматраго. — У другимЂ чешћимЂ, премда не врло честимЂ прпликама слаже се она маса у мзломђ прекиданго времена, или непрекидно, али само мало по мало напредугоћи, тако да се за неколико месецш или неколико година одђ времена исио понвивше се болести, наИвећа частБ џигерица' разболи и поруши. Ову суву болестк зову неизкусни обпчно нагло напредугоћомг (сПе о-а11ор!геп<1е ЕипдепвсћлуЈпЈзисћ!). Она ночмнћ као проста џигерична простуда, и доноси обично

незадржано слртк при непрестаномг растенго бледоће и сушенн болника, при кашлннго, плгованго крви, бацанго, и грозници (коа кадшто ладнои грозници налпчи). Но у наичешћимг случаевима много срећнје пролази болестникг одђ суве болестп (хроничне), и може е, као што е већг речено, до саме старости вз т ћн, ако свое жпвл-ћн^ћ по нбои управи. Ту су перјоди, у коима се она маса одван и на џигерицу напада, дугимг по среди временима разставл^ћни, почемг ова могу много година, па и више десетина година траити. За време овогг одмаранн у одваишо масе може болестникг, премда у н-ћговимг џпгерицама сува болестБ обптава, по видимомг са свимг здравг 6 бгги , или ће га само мала неугодностБ мучити, премда ће га кратко д1ин'ћ, кашалк и избациванћ обезпоконвати. Кадшто престане оно оддванн^ масе сасвимг, пошто се еданпутЂ или више пута излила, и болестникЂ може се као подпуно излеченЂ сматрати, при свемг томг, што е болестнБш део џнгерице пропао (отврднуо или изтрунуо). Но много се чесће догађа, да за време новогг одваинн масе, па ако ће ово и у касшои старости с.гћдовати, смртБ свему томе краИ учини. Знаке кои ову болестк прате, и по коима се ова познати дае , може само лекарг, и то помоћу тако званогг Физикалногг изпитугоћегг метода приметити, као што е н. пр. пипан^ћ, куцан4 по прсима и прислушкиван^ћ. Сви други знаци, као кашлнн-ћ, избациван^ћ, плгован^ћ крви, кратко и гежко Д1НН4 и т. д. могу ту и небвшг, или сасвимг друге болести џигерице па и срдца прагјоци бмти. Само онда, ако тежко дншућш кашлБичавни постае све то блеђШ, сувлБ1И п разслаб.тћн1и, може човекЂ о сувоД болести подозревати, али га ови знаци немогу уверити. Но опетЂ саветуемо свакомЂ ономђ , кои бн наведене знаке болести на себи приметш, па ма такви и непроизлазили одђ суве болести, да се ниже следугоћи правила прпдржава. 6рЂ о каквомЂ поступанго с ђ лековима, кои бм започего оддванн^ћ масе задржати или ново оддванн^ћ известно предупредити могли, неможе бнти говора, премда се у медицинскимЂ кнкигама стотинама средсгва набраиго, коа у сј т вои болести банги добре услуге чине. Тако н. пр. лекари радо препоручуго: рибЈго мастк, селтерску воду у млеку, рутку, Емсску и изђ Оберсалцбрунна воду (Етзег- ипс! Оћег8а121)гиппег \Уа8§ег), морскШ воздухг п Италјго, исландску маовину и т. д. Простакг пакг куиуе за драге новце неко непотребно и одвећЂ еФтино корен-ћ , реваленгу (брашно одђ грашка и сочива) и друге коеКакће ЛуДорте; или тражи помоћи у псећои масти, у млечцу одђ харинге и т. д. Д ^ететично поступан^ при подозренго о сувов болести захтева : мирно и дубоко Д1нн 'ћ и увлачен-ћ увекЂ чистогђ и топлогђ воздуха, избегаван г ћ нагомилаванн крви у џигерици, телеснни и соитнмв, духовннв и срдачнми покоИ (санЂ), питателну (нарочнто одђ живогинн ) пану сг потребномг множиномг воде, деблкине (масти) и соли. — Што се тиче з^влаченн вохдуха, то овав мора бнги чистђ (безЂ сваке прашине, дима, дуванскогг дима, шкодлбивн гасова) и топалг и то како данго, тако и ноћу. Нарочито е шкодлБива брза промена међу топлимг и ладнимЂ воздухомЂ, као и говорен^ћ при оду на супротг оштромг ећверномг и источномђ ветру и при пеианго на брдо. Обпталиште, а на-