Подунавка Земун

ЛИСТ ћ ЗА .(*1. ШЈ 11 ШЈ КУ.

рочито спаваћа соба, нека е сува, сунцемг осветл4на и увект. добро чистимђ воздухомг прочишћена; тако е исто, рекао би, одг велике ползе и задржаван^ћ у свооодномђ али топломт. и чистомђ , нарочито горскомЂ воздуху. При ладтемЂ, суровхемг и бурномг годишн^мђ времену наибол-ћ ће учинити болестникЂ, ако остане у равномернои собнов топлоти (у соби нека е зелено бш4), ако пакг куда изшета, нека се увект. респираторомг послужи. Саснимг е наопако, ербо е шкодлбиво , кадг одт. прс1к» болугоћи лгоди при леченго сг млекомг или суруткомг, као и у куналигатама, врло рано ладант. готренБ1и воздухг у себе увлаче, место да до'нда у постелви остану, докг се воздухг добро угрее. Ко може, таИ нека се што раше и на дуже време пресели у благу гожну климу, где е и данго и ноћу воздухг развомерно топалг, као што е у Малаги, Малти, Алжиру, Каиру, Мадеири и т. д.; само несме тамо за постовбиномг тужити, ако мисли оздравити. — На начинг дјннн вала тако исто мотрити. Треба т. е. свакш данг почешће дубоко воздухг увлачити и избацивати; но то несме бити одвећг насилно, што могу неке мале жилице у коима се крвБ налази, пући и тако плгован4 крви причинити. Тако исто вала избегавати притеснБиван"ћ џигерице стезан-ћмг прсш (алБИнама, дугимг седегћмг сг нагнутимг горнвимг трупомг), напротивг треба прси и џигерицу ширити, а кг овоме служе сходна упражнавана у борби сг мишцама, гласно читан-ћ, декламирнн^ћ, певан-ћ или дуван^ћ у какавг ннструментг; ово се може удМствовати и онда, кадг се навпре дубоко уздане, а после крозг танку цевчпцу оддане. Но сва ова

покушаванн у ширенго џпгерице и прсш мораго се сг великомг обозрителности употребити. — Неприродно нагом и л а в а н 4 к р в и у џ и г е р и ц и може се тиме предупредити, ако се све брижлвиво избегава, што причиннва лупан-ћ срдца и што врло учестава дјии^ћ, ако се човекг одг усилнвана, коа тело лко угрего, и одг назеба (нарочито ногу и ртеначе) средствомг Фланера н вуне чува, и ако се постара избећи сваии ачШ потресг прсјго. — 0 покого има се приметити, да е свака телесна и духовна делателностб одг прсш болугоћима одвећг шкодлвива, ако е неумерена, а тако исто и свака друга неумереностБ у срдцу и соитто. — Р а н а изг царства животинн, али прилично сг деблвиномг и са соли помешана, чини се, да таквимг болницима наибол^ћ прјн, а наивише млеко. Одг свакогг оногг и и ћ а, кое лупан^ћ срдца и врућину причиннва, вала се строго чуваги. — Ако такавг болестнпкг почне опетг пуН1И и здравш бмвати. онда може истина на постепено отврдннваи4 свога тела (ладнимг купатилама, телеснимг упражннван-ћмг, лакшимг оделомг) мислити, али се опегг мора умерености придржавпти. — У осталомг чини'ће добро свима таквимг болестницима, а:ш преко лета неко време -у каквомг топломг пределу провед} г и покраи покоа млеко или сурутку п воздухг уживаго. Ићи у купалиште, где се виде сами сасушенн сг упалнмг очима одг прмго болугоћи и где се осимг тога само слаба слана вода пхе, небм ниедномг хектичавомг саветовао сачинителћ овбг врст!и. П0СРБ10 ђ. МАЛЕТИПЂ.

Петеоргко В1ам«»в1 г ћ и петео|н*|;» шоздема ааеа. н.

Кладни, ХоФг, Штраиберсг, Баден-Повелг, БогуславскШ и млоги други наводе, да е досадг 400 таквогг метеорскогг каменл на землго пало. Као прввп! таковни каменг може се узети онаи кои е кодг Ензисхаима у Елсасу пао. Сг великимг праскомг, кои се и у Луцерну чуо, падне 7. Новембра 1492. око подне великш каменг одг 280 Фунпв у жига кодг Ензисхаима и дубоко у землго уђе. Царг МаксимилЈннг I. кои се тада у Ензисхаиму бавш, наложи, да се таВ каменг ископа, надписомг снабд-ћ и у звонари обеси; притомг изда и строгЈи налогг, да се нико неусуди одбити одг н т ћга ни наиман-ћ иарченце. Но у време револуВДе донешенг е таи каменг у нвну библ10теку у Колмару г , одг когг су већг доста комада одбили; садг се опетг, премда млого манвш, у цркви Ензисхаимскои налази. Но 10штг пре тогг времена пао е таковвн"! метеорсми каменг кодг монастира светогг 1ована у Хамбургу, кои збогг тога у списакг ше ставл^нг, што е у касше време изгубл^ћнг. ГроФг АдолФг IV. Холштаинскш после едне битке заветовао се, да монастирг сазида, кои е завћтг 1229. год. и испушо, сазидавши гор^ћреченБн! монастирт,. Онг е желш, да у нћму буду Доминиканери, но томе е противанг 6 бш саборнми капитулг. За време распре ове падне изг воздуха сг великимг праскомг каменг башг

предг врата монастирска. Каменг е оваи некомг црномг коромг обложенг 6 бш , изнутра бео еа светлећимг се као злато пругама. Калуђери то чудо овако истолкуго: црна и бела бол означуе одећу Доминиканерску, злагне пруге нвшву златну науку; — тако Домпниканери одрже поб-ћду. Метеорско камен^ћ падало е касше у Каст-Нортону, ЕгенФелду, Гласгову, Дордрехту, Дороминску, Цариграду и т. д. Но знаменита е камена киша, кон е 22. Ман 1808. у 6 сатШ у готру кодг Штанера у МоравскоИ падала. Пре него што е започела падати, полегла е бвна на землго нка магла , потомг се зачула тутннва, прасакг и звиждан^ћ по воздуху, кое е одприлике 8 минута траало. Неко е камен4 дубоко у землго ушло, а друго е по землБи летило. Сво ово камен-ћ бмло е вруће. Кадг се за ово у Бечу чуло послани бу.ду ЈИраПберсг и Видманштетенг као царски комисари, да ово испБпаго, кои су се заиста уверили, да е до 200 комада одг '/ 2 лота па до 12 Фунпв тежине изг воздуха на землго пало. По описашго ШраИберса камен^ћ е ово црномг светлећомг се коромг обложено, изнутра е дробно беле и плаветнпкасте бое; оно несадржава у себи чистогг гвожђа , већг само ситногг шлгонка сг гвожђемг и магнетомг помешаногг.