Подунавка Земун

52

ПОДУН1ВК1.

еднолг истомђ пдомену принаддеже. На свима другимЂ обалама Европскогг леденоп. мора живе Самоеди. Ннбшби су сг гога сусћди Сиренци; сг оне стране Урала краи обале реке Оба живе Остнки. На источнои страни по леденимг пустиннма Сибира обитаваго Нкути, гожно одђ нби Тунгузи; кђ сЈзверо-источномг предгорјно Сибира Чучки и Телуги; дал& идући рекама 1ени и Нни ГОкагири, кои се чзкђ до Колиме простиру; на Охотскомђ мору Ламути и Корнки. На обалама Камчатке живе само Камчадалци; нбшви сђ гога према нпанскомЂ мору сусћди есј' К'у рилци на равноименомЂ острову, сђ истока Алеути на алеутскимЂ островима. Одавде се прелази изђ Аз1е у Америку. То су уобште народи коима е природа поларне пред-ђле за обитаванћ опред^лила. Премда се јоштђ и грознш пред^ли внше нби налазе, као: ШпицбергЂ и Новаа Землл , опетЂ се овде лако може све што е живо окаменити, и само смели руски ловци, кои китове ватаго, долазе интереса ради у ледено море. Но вратијш се кђ Самоедима. Као што бш4 у леденомЂ подсу закржлнва, тако исто и човекЂ. Уобште су Самоеди мали, напнише 4 стопе високи; имаго широке вилице, дебела устна, очи мале попреко разрезане, чело мало, носђ плБОСнагв, ноздрве широке, косу као смола црну и оштру; редку браду, а лице затворене и тамне бое, као Монголи. И ако су Самоеди овако ружногЂ изгледа, опетЂ имаго они идеалЂ о женскои лепоти. Мало округло лице, премда са широкимЂ вилицама, пуне црвено ружичне устне, мале тамне очи, бело чело, пра†носђ , есу черте самоедске лепоте, коа се у лгобовшшЂ песмама пева. Кздђ оваква лепотица шштђ и рекл1к> има одђ коже с &верногЂ елена унаоколо псећомЂ кожомђ обшивену, а на врату огрлицу сђ разнимЂ пантлБикама: онда се нетреба чудити, што самоедскШ младићЂ цело стадо жертвуе, само да е уста полгоби, а не у носђ , као шго е тамошнБш обичаИ. Кожне алБине и мужке и женске тако су начин-ћне, да е длака сђ лица. Мб! смо на еднои свадби добро приметили, како младежБ нбшвз лгобавв у прсима грее. КадЂ су се и мужки и женски прилично напили, нетражећи постел4 легнууснегЂ. Ово 1имђ се неможе за зло примити, ерЂ кадЂ узмемо, да е 30 гради зиме, онда бБ1 лудо 6 бмо овде подђ ведримЂ небомЂ по ЕвропскомЂ начину кафу пити. КадЂ су се добро наспавали, устану, и садЂ одпочин^ћ друга сцена 'рван г 1;. Старо и младо, мужЂ и жена, младићЂ и девопка све то 'рве. Овденити се пардонЂ иште, нити се дае; свакш се по могућству брани, и ели кои свогђ противиика у снегЂ бацш, то одма полети на другогЂ. Да смо и мб ! по кого бубогку примили, опетЂ се неби зато на наше добре Самоеде срдили. Можда бм и они одавна пали на ту мисао, да наше цивилизирате игре — при коши се истина нетуче тако, али се окреће, да душа на носђ излази — као средства проти†аке зиме приме, кадЂ 1 имђ не бв1 само снегЂ на путу стоао. Самоеди претериваго ако у пићу, збогв гога се нетреба чудити, што онп често спаван^ и самомЂ елу предпоставлнго; но што се ела тнче имаго доволбно узрока. По

свима готово Тундрама дођутакве околности, да су обитателБи приморани више месеци пресне рибе и месо ести, ерЂ збогЂ страшнм мећава нигда дрвета нема. Као годг што е на гогу — у Италш — тако и овде нераднн наивеће удоволБсгво. При свемЂ томђ шго е збогЂ безпослености и саме климе ладанЂ и немаранЂ, опетЂ често у ватру дође, особиго, кадЂ му ко о глави ради, или га увреди. Наибогатш су Самоеди на КанинскоГг Тундри, и збогЂ тога су горди и нпдути. На ТиманскоИ пакЂ навсиромашнш су, али и наиплеменитш. У овоЛ истои беснила е 1831. и 1833. год. говеђа куга, одђ кое е 20,000 сћверни елена поскапало, а млоги су и жителви помрли, кои су то месо ели. Они су по већои части примили веру христову. И ако шмђ е и данасЂ срдце тужно и ожалошћено, опетг шмђ е благостБ и милосрд^е у души остало, ерЂ они су и пре него што су Христову веру примили, немоћне подпомагали, болне надгледали, сироте усвоавали. Па опетЂ наши зем.тћописателБи ништа друго о Самоедима непишу, него како су сурови и велики шннци ! Они саму ирироду обожаваго. У воздуху налази се нбшвђ Богђ — НумЂ кои сђ висине громове, мун^ћ, снегове, кишу, ветрове и погоде спушта. Звезде су — Нумги — н4гови удови, дуга — Нумбану — порубЂ е н^говогђ огртача. Онђ се указуе као сунце и доноси благШ данЂ; збогЂ тога се и сунце назива НумЂ или 1илибеамбаерће. „КадЂ се тбг , 1илибеамбеарће, подижешЂ, то ћу и н устати." То е готренн молитва Самоеда. „КадЂ тн, 1илибеамбаерће, заилазишЂ, то ћу и а одпочин}'ти." То е вечерна молитва. НумЂ све зна шта се по свету чини, онђ заштићава и казни шштђ на овомђ свету, ерЂ после смрги нема ништа. Они држе, да нбшвђ НумЂ збогЂ убиства и клетвопреступлекјн смрћу казни, збогЂ крађе сиротпнвомЂ, збогЂ ц^ломудрености несрећнимЂ порођаемЂ и г. д. И само прекомерно пиће узимаго за грехЂ; збогЂ тога Самоеди, кои су христјннску веру примили, сматраго неделго за порочнмИ данЂ, што се тогђ дана наивише П1ннчи. ПочемЂ е НумЂ тако велико суштество, да изнвлен^ жел4 смртни лично неможе примати, то има други посредствугоћи лица — свеци или кућни богови кои су природни или ум4тни ликови. НадЂ нкима стое невидими Тадебтси, кое само видовитиИ Тадиба, самоедскш свештеникЂ, или бо.тћ Магш видити може. Самоеди непотребуго свештенике. Они се Нуму моле свуда и на свакомг месту! Нбшви светци лебде по колебама! онђ е самЂ себи свештеникЂ! Нб 10 вђ единнв само по имену названЂ свештеникЂ Та6идђ уедно лечи и прориче. Онђ при прорицанго чаровно извршава свое д-ћло, кое е одђ старн научЈо. Да бн Самоедима економ1П више ползовала, него ово прорицанЈј, то сваши увиђа; ерЂ оида заиста не 6 б 1 черге сђ места на место преселнвао, већЂ би стална седишта имао, нити бм му едино благо бнло: сћверниЛ еленЂ и нерадиноств. Премда бн сђ гежкимЂ трудомЂ скопчано бнло, нби и до тога довести, да у место кожне колебице, зидаго кућице каменомђ, когђ доста око Печоре има, опетЂ мислимо, да ће скоримЂ и овимђ лднимђ створеннма Бошимђ време доћи, да се и они као и прочи дивлнчи ослободе.