Подунавка Земун

О Д П е Т II >1 К ii.

Све више и више народа слегадо се вичући: „одметникт>! одметнику!" и дивла радоств показивала се чисто и изђ гласа и изђ погледа св!го. Све ближе и ближе прикучивала се светина — месту гди се веша, и како кои коракг, све више мложило се народа, као годђ што лопта гожногђ снега нарасте све већа, кадг се сђ брда каквогЂ отисне на ниже. На месту гди се кривци губе, зауставе се сви, уклоне се мало на страну и тако се начини као малшт, свудЂ унаоколо одђ нагрнутогЂ света обграђенЂ оборацЂ, у коме су бши еданЂ одметникЂ (веркало по планинама, аидукЂ) сђ дераномЂ еднимЂ одђ 15—16 година, кои имачно ше ономе био синђ , — а узЂ нви и еданЂ ШпанБОлацЂ одђ вишегЂ реда, сђ неколико нижм чиновника, и онаи што веша лгоде. Ту одскора негде неколико душа погинуло е у планинама; па погинуо е и синђ поменутогЂ господина, кои е у Бургосу врло почитованЂ, сђ тога е народЂ изђ гласа викао, да се одметници лвно предг светомЂ губе. Први кои ће по народнои повики тои: бмти погубл^ни, бмли су онав човекЂ и момче, кон су на неколико сатШ одђ вароши подал^ уваћени. Већу разлику ше могао човекЂ видити, него што су нви двоица разнолични бнли. ЧовекЂ онизакЂ и одђ сунца опал ^ногЂ, мркогг лица бно е. Сглађену, црну косу имао е ; лице га е издавало да е толико разумности имао, колико е требало да проводи своВ слободннгг, на далеко непромишлнгоћи животђ ; у очима видт ту се пркосЂ а не мржнн. Момче пакЂ, бнло е чистн лепБ1 плавушкастн образа; бнло е иротегласто, али не сувоннво; црна, као гарЂ коса у зуловима попала му е бнла готово до рамена; изђ погледа н ^ћговогЂ говорило е дубоко осећанЂ, и познавало се да те башт, простогЂ разума; са неописанимЂ стра'омЂ погледало 6 по народу; едномЂ рукомЂ држало е за руку свога ш'Унастога другара, а другомЂ уватило се бшо ономе за раме, на кое се наслонило бвгло. СветЂ е н-ћга пожалнвао

тако, да е внка сасвимЂ престала, и позадуго се ћутало кадЂ су букачи утишали се. НаИпосле одметникЂ смешећи се пружи руку па повиче: „Браћо христани!" — но гласЂ н&говђ одма проклинлн -ћмЂ буде умуканЂ. — „Погуб'те тога! на вешала сђ нвиме!" са†народЂ у гласЂ повиче. КадЂ види одметникЂ, да му недаду говорити, почне само главомЂ и очима мицати а овамо рукомЂ показивати на оно узЂ н4га момче; па онда почне погледати то на десно то на лево, и преда се и иза себе, колико <з главу окренути могао, погледи по кои путЂ у момче, и тимђ виђено да разумети, шта бм радЂ бно да говори. Светину то опетЂ дирне у срдце, и она неотесана вика утиша се. „Мене погубите, кздђ вамЂ е вола," проговори одметникЂ. „Н самБ онаи, коме вн оћете да се осветите, и видићете, да е вредно да ми се осветите ; али што да чините освету на едномт. дериштету, и то на дериштету, кое вамЂ ше ништа натрунило. Оно нитђ е одметникЂ, ни синђ каквогЂ одметника. Оно е ваше. Рођено е у Бургосу." По погледу искупл-ћнога народа судећи, неко н1е знао или ће га пожалити или неће, неко е двоумш, неко пожалнвао, а неки и свепо се; докђ наВпосле еданЂ, кои е као некш коловођа бно, едномЂ само изушћеномЂ речго све у срдце дирне да га пожале, као што га е свегв и одпре жалш. Изговорш е само име „Антоше," али гласомЂ, кои е све изнова узбунш. Илнду грла повиче за нбимђ то исто име. Тако е бнло име младомЂ некомЂ човеку, кои е погинуо. „Вешаите ЈИ! Вешаите ји!" неотесана вика бнла е. ОнижШ судацЂ погледи у оногђ отменогЂ Шпанволца, овав мане главомЂ, а она№ одђ оногђ часа приступи да веже оно момче. Ово се сасвимЂ мирно пода, но само е старјемЂ ономђ одметнику у очи погле'дало. Одметникг е гледао у момче ■— и све се осмеивао. Момче е бнло скоро свезано, а одметникЂ крупнимг и као заповедагоћимЂ гласомЂ повиче: „стов!" — Су дацг