Подунавка Земун

58

ПОДУНЛККА.

застане и загледи се у одметника, а тако и онаи великји господинђ и са†светЂ; ерг рекао бн да е гласг онав, коимђ е одметникг речБ ону повикао, у нби ударш као громг. „Да л 5 има ко у Бургосу," проговори одметникг онакимђ истимђ гласомг, „коме е, одприлике пре шестнаестЂ година, нестало ћерке одг две године?" Господинг онав тргне се, упре погледг свои пнтагоћШ у одметника и запшта га: „Шта оћешг га сг тимђ?" — „Питамг, да л' е живђ у Бургосу некШ човекг, коме е пре шестнаестг година нестало ћерке одг две године!" „Живг е, и н самв тап човекг," одговори онаи господинг, „и мени е пре шестнаестг година нестало женскогг детета одг две године. Знашг ли штогодг о томг детету ?" — „Послушаи ме садг." „А шта?" — „Одкуите то момче," одговори одметникг, а овамо сасвимг безбрижно прекрсти руке. „Далг е жива шштг она девоичица ?" запБ1та га жестоко онаи господинг. — „Одкувте то момче." „Знашг ли где е она?" пБпао га е господинг све већма постагоћи нестрпећг, — „Скидаите окове сг момчета." „Кукавицо!" повиче господинг срдито; „тебе треба на муке метати." Одметникг место што да одговори, гро'томг се насмее, па онда опетг рекне: „одкувте то момче." — Зла вола и нестрп.тћн^ћ господина оногг узкомеша у еданпутг. Погледг му некако постане поштумћг и смеранг, докг е гледао у одметника, у кога е очи упрго био светг, вБипе чудећи му се него мрзећи на н^га. Момче е непрестано гледало у свога друга, кои се само смеипо , и ни мало се у лицу ше менно, као укопанг на едномг месту стано е. Позадуго су сви 6 бш 1 ућутали. „Одрешите и одкуите то момче," проговори наипосле господинг. — Учини се по н-ћговои заповести. „Садг?" ЗапБ1та онг на то одметника. — „Вод'те насг одавде!" одговори оваи. „Зарг тш проводишг ту неку шалу самномг? „рече гесподинг опетг, нестрилБиво. — „Непроводимг," одговорн одметникг ти'о „Вм знате да у мене нема шале. В б 1 знате да е едно дете, девоичица одг две године пре шестнаестг година, изг Б}фгоса украдена, и да сте вн отацг тогг детета. Па треба да веруете, господине, да а то, о чему башг добро знамг; сасвимг начисто показати могу. Оћу, али не овде. Одведите ме ва шоВ кући. .'Гамо, али само тамо, показаћу вамг што ће васг усрећити а обрадовати ваше прјнтел^ћ, лгоде по Бургосу, кои васг, као што видимг, врло уважаваго." Господпмг пнтагоћимг погледомг погледи око себе, као да е тео искуп.тћнни народг пнтаги, шта онг мисли. Народг га разуме шта оће.

„Опростите му животђ. Узмите га са собомг!" сасви страна' буде повикано. Гогподинг са одметникомг и момчетомг поити своЈоп кЈћи, за копма е подоста света ишло. Мало за тимг седили су нби троица заедно у соби. „Садг?" запнта господинг — „1оштг не," одговори одметникг. „Зарг си тн наумш да ме заваравашг?" запнта га господинг озбилБомг. — „НисамБ," одговори одметникг, „но морамг да се промислимг, — проразсудимг, а на то морамг пмати времена. Морамг н и условјл чинити, а ту морамг промислити се — морамг кодг себе бнти. То само могу казатн: кћн ваша жива е; знамг где е; на добромг е месту. Н вамг е могу натрагг дати, и даћу вамг е, али оно кадг и гди, морате оставити мени на волго, а н васг уверавамг, да ћу вамг све то крозг седамг дана одкрити. Али добро узмите на умг то што л кажемг. Девоиче то залога е, за моИ и оногг момчега животг ; стараите се дакле добро, да се нама што недогоди; даите намг да едемо, и држите насг као госте. Немоите да насг одб^ете, да сг вашимг слугама за еднимг асталомг седпмо. Мн нећемо ни сг кимг другимг, него башг сг вама да едемо за асталомг; то барг можете чинити онпмг лгод'ма, кои су свого главу метнули у торбз', па дошли у БургосЂ, да вамЂ едино оно шштђ живо дете поврате." Господинг е седш само и чудш се , а одметника и оно момче мерш е одг пете до главе. Одметнпкг е погледе н-ћгове прат1о, али е подуго ћутао и ништа ше проговорш, па онда почне се гро'отомг сменти. „Гости ваши," рече онг, „као што виднмг, своме оделу благодаритп имаго на тои добродошлици, кошмг Ш вн предсретате. Све е добро, што светг радп; морамо са светомг. НаравБ човечјн е у онпмг матерјнма, кое покрпваго н-ћно тело, а не у телу башг, ако и есамв а видш доста у кадиву обученн руку, да невешто замауго противу онога мача> кои е у руци лростачки обученои. Немоите ни наиман4 гледати на наше одело, господине. Одметникг ова8 и исто момче, сутра ће бнти за вашимг асталомг. Данасг будите задоволБНИ, да п сами ручате. Него наредите да доб1бмо оно што треба гостима, п да насг послужуго, као гоете. Они Бургосу лепг гласг доносе, па и то сг главомг у торби. Господпнг нитг се мицао, нитп е што проговорш, него е само седт и пзбечш очи бно у одметника, кога е лице непрестано смешпло се. Наипосле оваи у еданг на' !;ипи н господинг то исто учини, готово не одг саме свое вол - ћ. „Господине," рече одметникг озбилвомг и намргођено-заповедагоћимг гласомг, кои е издавао, да се онг башг у самогг себе узда: „есге ли пли нисге вб 1 отацг оне девоичице, ппо е пре шестнаестг година украдена изг Бургоса ? Ако есте, и желите дете оно опетг натраггг !добБ1ти. то вн знате на кого руку можете га опетг иматн. Па садт> ако оћете — ако нећете, чннпте оно што треба. Ако мн одобравате онолнко времена, колико самв казао, и да раднмт. онако као што реко, добро; неодобравате ли, — а оно авдмо