Подунавка Земун

60

ПОДУН4ВК4.

панг, па озбилвно и у неке шисли задатг гледао е у ону двоицу. Младићг му покаже неку артда, кого одметникг узме, оде у ћошакг еданг дворане, у кого су и остали опетг дошли бши, и прочита е сасвимг пажлћиво. Момче оно и младићг седили су еданг узг другога, и рекао би едном!. душомг дишући, разговарали се. Очда еданг сг другога нису никако скидали, докт. онаИ старш на нетИ дубокг, готово на ецан4 »аликг уздисаВ презне, ђипи и стане предг ТалЈнна, кои е башг спрамг н&га био и нмачно преслушнути 'тео, да чуе, шта се они разговараго. Оштарг погледг ватреногг младића, кои е савг узпламтш се бно што му е противно, Тал1нну е бно сувише. Но онг и невештг учини се томе, вртне се и оде изг собе. „Карлосг!" повиче одметникг, а дечко му приступи. Подуго су се разговарали нешто таИно, па онда одметникг отиде господину. „Господине," рече онг, „н морамг ићи изг Бургоса, и за десетг дана нећу доћи, а тимг ће се удвостручити време, за кое самв се подвезао, но оставлпмг ова два момчета у залогу као таоце. Ви ћете се за лгобавБ ваше ћери бринути о издржаванго и забави нбинои . После десетг дана она ће вамг враћена бнти. Немовте ништа околишити.

Нужда законг менн, а нама она мора лака бнти, ако се само нвов привикнемо. Молимг, да младићу овоме дате ону мого собу, што е поредг собе, кого сте лгобавв имали ономе момчету одредити." Господинг е гледао у одметника само ћутећи, и ни самг незнагоћи, на кого страну да се преокрене. „Нек 1 буде по вашор! волби ," проговори наипосле. „Кадг сте наумни полазити?" — „Одма, изг овн стопа." „Смемг ли запнтати куда ?" — „У Мадритг." „У Мадритг ?" рече и господинг зачуђено. — „У Мадритг," одговори опетг одметникг изти'а. „Смемг ли упнтати .настави господинг, па прекине. — „Господине," прекине му речБ одметникг, „н полазимг чимг спремл&но буде за полазакг. Ићи мораит. подалеко, а времена мало имамг, за кое морамг и отићи и доћи." „Н ћу вамг дати мон кола и човека, да васг на 3—4 сата извезе," рече господинг, па изиђе изг собе. Одметникг мане главомг на младића и оно момче, и оду сви троица за господиномг. (ПродужЛе се.)

Ту.9онска тапннца.

Међу наистрашшн Француска казнителна заведешн, спадаго одг свршетка 17. века и тамнице опред^ћлене за оне преступнике, кои мораго на морскимг бродовима служити. Оне се налазе у Тулону, Бресту г и Рошч>орту, за грађанске преступнике, а за вовничке у Ор1енту. Мн смо посћтили ту.тоиску тамницу, оне знамените вароши са пристаништемг и прованскомг морскомг штацшмг и одпратили смо едногг осуђеника до тамнице, кои е башг онда доведенг бно. Онг е збогг некогг великогг преступлешд одг удал^ћногг едногг суда осуђенг; на еднимг узкимг колима у Тулонг, а одавде на еднор! шалупи, на коши су морски робови веслали а еданг лађарг думенисао, у тамницу доведенг. Између н4га и н-ћговн осталн несрећнн садругова, кое су башг онда у тамницу предали, стонла е стража. Шалупа е брзо просецала таласе и за часг е сг осуђеницнма до ужасне тамнице дошла, кого већина нби за живота никако неоставлн. Чимг су изишли, одма су ове нове дошлнке одвели морскомг комесару; тамо ш на едну клупу посаде, и директорг одма приступи да испита нншва акта, да се увери о истинитости свакогг поединогг, да нкшва имена у протоколг заведе, и да свакомг да ио еданг броИ, коимг 111 одсадг зову, ерг више имена немаго. Затимг )г! одма одведу у банго. Тамо се окупаго, и докторг заведенјн пазлбиво испита нбшво тћлесно стан-ћ. Ако е преступннкг совршено здравг одма добје едну алвку одг црвене матерје, жуте чакшнре одг матер1е за зиму а одг платна за лето, две кошу.тк одг дебелогг неубел4ногг платна, еданг парг велики сг ексерима подкованБ1 ципела, и вунену зелену иди црвену капу; зелену за преступнике на вечиту ро-

61М а црвену на привремену осуђене. Свака капа има место сг нумеромг означено, кон име осуђеногг носи. Кадг преступника овако обуку, онда га праћена стражомг и надзирател^ћмг одведу у едну собу г опред^ћлену за преступнике на вечиту робда. Тамо га скоро до голе коже ошишаго, при чему опетг као обозрителна , по неколико басамака оставе да бн га, кадг бн умакао, лакше могли познати. У овов соби проведе преступникг три четврти живота, и само по неколико сат! на данг ради са осталимг надничарима подг отворенимг небомг. Па ма како да е овав радг тежакг опетг служи к' здравлго; чимг се приближи вече, онда Ш затворе у ове лдне собе, гди 111 посредствомг едне гвоздене шипке еданг другоме окренути, за дрвене посгел4 тако заклгочаго, да се ни мрднути не могу. Па шштг едно предосторожно ередство употребили су, да бн бегство отешчали. Сви бродскп робови носе гвожђе на ногама, и посредствомг едногг ланца кои е три стопе дугачакг, заквачени су све два и два еданг за другогг. Ковачи су такође бродски робови. Првц дана по нвшвомг долазку не закуго 10 одма по два и два, него шмг мећу на ногу путо, и текг ш онда у собу одведу, У кошрр ће одсадг седити. Ночемг се одг путнн незгода опораве, онда ш закуго едно за друго , и гоне 111 на посао. Путо шмг нко ногу тишти, тога ради стараго се да какво парче платна или чое набаве, коимг бм га обавили, да шмт> небн ногу нко згулило. Но какви су ови преступницк!, каквогг су стана? Ту ћешг наћи сеоске властнике, трговце, лекаре, адвокате, Фабриканте, рукод-ћлце, селнке, а у Ор1енту и воинике. Сви су међу собомг помешани, нмаго еднаке