Подунавка Земун

ПОД9НАВК4.

бегству почемт. су варошћ оставили, запале арсеналг, бродоградишга, болницу и Француску Флоту. У овомт. тренутку кадт. е наивећа забуна владада, ослободе се престуиници НБ10ва ланца. Али у место да беже да плнчкаго ил' убјшо ил' да на варошБ нагрну, поите сви скупа узвикивагоћи: „Живила слобода! Живила република!" у пристаниште, нагрну садг у горећШ арсеналг, у бродоградиште, у болницу; као лавови борили су се сг ватроиг , спасли ран^не одг из-

вестне смрти у ватри и — пошто су сг пожертвован&мг, собственогг живота пожарг угасили — врате се у нкшву тамницу и ланце опетг на себе метну. „брг" — говора'у они — „поштовашћ закона естБ мајјка и зашгителка слободе!" — За ту шмг услугу конвентг изнви у име целогг отечества благодарноств и стотини преступника поклони слободу, али коима е на волго оставл4но да сами бираго. Кадг ћемо по дрзтш путг у ИсторЈи такавг примерг наћи!

ЧуданЂ д о г а |> а н.

После битке кодг Лаппцнга 1813. два "официра и добра прјагелн КлаВстг и Винтергартенг идући заедно по боиномг полго, наи|)у на едногг ако ран1>ногг Францускогг ОФИцира, кои е обоицу приклинао, да му краи мукама учине и да га убпо. Премда су они и сами видили, да су му ране смртне бБ1ле, опетг му они молби удовлетворити нису могли, гнушавагоћи се таквогг варварскогг д^ћла, већг га онако б&дна оставе, да лекара потраже, кои 6 б 1 у колико е могуће одг помоћи 6 бш . Али Францускш ОФИцирг видећи себе оставлћна, почне на нби наивеће псовке просипати. — После некогг времена намисли Клапстг стрица свога, кои е у раинскимг пред&лима 6 бго , да га посети; па да небБ! самг путовао, позове и свогг пр^атеда Винтергартена. Кадг на место дођу п стрица кодг куће ненађу, оду мало да се по оноК околини проодаго; у томе наиђу на неке развалине, на коима се прплично у добромг станго куда узвишавала. Почео се 6 бш већг сутонБ ватати, па да не ба стрица доласкомг нбшвшгб узнемирили, као ратници и навикнути по полго спавати, намисле у кулн преноћити. Чуварг обштински нвива, кои се тамо десш, опоминно ш, да то нечине, ерг могу доста иеповолБносш имати; но кадг

га они нису хтели послушати, ово шмг рекнс: сви у овоИ околини држе, да у тоћ кули аветинн има и да се после поноћи поавлгого — ово ш шштг већма побуди да ту преноће, да ш не бм чуварг за страшлБИвце и бабе сматрао. Поишту дакле одг чувара две свеће, кое кадг запале, уђу з ^нутра, напуне два пиштолл, седну еданг спрамг другогг и заклгоче, да никако неспаваго; али после поноћи обвлада Ш санг, и обоица заспу, премда нису навмирше спавали и често су се будили. Наеданиутг примети Клавстг, да се врата одг куле отворише, и онаИ истнД Француск1И официрг, кои е нби на боГшомг полго кодг Лаипцига грдш, што га убити нису хтели, у!)е Ј'нутра и пружи Клаисту танБирг, на комг е глава пр^нтела н^говогг Винтергартена стонла. Клаистг упрепашћенг и изванг себе отури то понвлен^ одг себе — али бадава, Французг е опетг кг н-ђму дошао; кадг се ннкако ше могао те аветин^ отрести, опали на нго пнштолб . — То га сасвимг пробуди и види предг собомг свога прјнтелн Вннтергартена мргва лежећа, коме е олово нзг пнштолн крозг прси прошло. — Клаистг одг тогг часа полудн, нити су га икада излечнти могли.

М № 18 О Л II II «• К а Д 88 а.

Познато е, колико су Енглезп заузети за баште и звериннке и да по то& особитов наклоности дрвеће изг наиудал1ши краева света у свое звериалке и шумнце нреносе и око свон' палата преса^уго. Наичувенш е у тои струци Давидг Дугласг, кои е наивећу иазлБивоств на себе привукао собомг пронађенимг дрветомг у КалиФорнЈи, кое се исполиномг и царемг свш дрва назива. 'Го су дрво Енглези назвали: „Велингтоново," почемг су онда у Енглезскоб мислили, да е Велпнггонг напвећш м\'жђ у човеЧ1емг роду. бдну млађику одг овогг дрвета донео е у Енглезску Лобг, и пресадш га у звериннку Фавча, немачкогг трговца у Манчестру. Лобг га описуе као правогг голЈата св1К) дрва' и цара калиФорнски' гора'. Оно расте на усамл4нимг стрминама горе (лера-Невада, на висини одг 5000 стопа надг морскомг површиномг. На едноп Енглезскои четвороуголнон мидби нашао е око 100 овакови дрвећа, одг 250 до 320 стопа внсоки', а око 10 до 20 стопа у пречнику. Она стое ово усам.тћна, ово пакг у гомилицама одг 3 до 4. Лобг е дао едно одг овм дрвећа оборити,

и онда се нашло , да е исто 300 стопа дугачко, 5 стопа одб земл г ћ сг кореномг 29 стопа н два иалца з - пречнику, а 14 стона у дјаметру. Кора мз г е 12 до 15 палаца дебела. Гране су му округле, и висе као з т капариса, сг лишћемг отворено-зеленимг п нко заоштренимг. Нлодг му 6 као у еле, 2 х /„ палца дугачакг, а у наИдеблБОв части 2 иалца у пречнику. Оборено дрво баше скрозг здраво, и сз г дећи по прстеновима 3' 1И;му, напман-ћ 3000 година старо. Дрво е мекано, лако и црвенкасто. Одг коре овогг чудовишта саграђена е з г Сан-Францишку кућа одг 21 стопе впсока. ГлавннН просторг ове куће има Фортеп1нно и седишта за 40 особа. бдиомг е .V нбои бнло 140 деце у скупу. ПроФесорг ЛиндлаД држаи е нарочита предаванн о овомг исполину КалиФорнше, коЈомг е приликомг з'звикнуо: „Какво дрво! каквогг понвл -ћнн, какве старости! Оно е већг на землБИ суштествовало и растло онда, кадг е Самсонг Филистимлнне поразјо; оно е тресло својомг круномг шштг онда, кадг е Парисг сг лепомг бленомг иобегао, кадг е бнеи свога отца Лн .хиза пп разва.шна Трое нзнео!"