Подунавка Земун

Л11СТЋ 31 ;МК1И) н нлуку.

стн, не бн онђ заиста себе предЂ ЕвропомЂ и целимх светомђ изсменвао. Зарх те онг могао круну задржати, па опетг се Богу посветити и души спасеша потражити? Па да узмемо, да никаква лудор1н Н1е што се круне одрекао, алишто свои собственни јоштђ за живота спроводт. у монастиру чини, то му нико опростити неможе — и то амачно доказуе, да Карлт. V. ше при памети. — — Зарг мора онг сђ оваквимЂ лакрдјама одг престола удалити се? Зарг неможе онг Карлу великомг, као што е и посл&довао стопама н^говимг и чда е круну на главу метнуо, до смрти подражавати." Могло се видити, да су речи младићеве калуђеру часЂ ласкале, часг у срдце га пробадале; ерЂ се често и менао у лицу и осмеивао.

„Тн 10 штђ ниси дозрео, мои младнК стихотворче, да о д;Ј;лима Карла V. судити можешЂ. Иди заедно сђ твоимђ другаромЂ на посао. Оди амо Естебане; ти ћешЂ у овоИ кнвиги све што ти е нуждно наћи. НемоК никакву титулу Карла V. заборавити: царЂ немачшИ, кралв ломбардскШ и т. д. Н ћу предЂ вече опетЂ кђ вама доћи, да видимђ како се владате." Калу|)ерЂ се удали, а оба ум-1шшка лате се посла: ЕстебанЂ узме кичицу, а нћговЂ другарЂ ослони се едномг рукомг на оно узвишено место, а другомг покр1е таблицу за писан^. (Нродужи'ће се.)

ОннсанЈе Лондона.

ЛОНДОНСКИ ИзмсЈју Товера и Блаквела, леже у растоннго скоро едне немачке мил-ђ, Лондонски доксови, она велика художествена водохранилишта, коа су 5 до 7 ката високимг магацинима окружена. У овимг водохранилиштама стое лађе, докђ се у магацинима свакоашВ еспапг гомила. Више одг 1200 ла})1п имаго на овомг простору доволвно места, а у магацинима може више одђ 10 милшна центш еспапа стати. Па премда су ово грдни броеви, опетЂ се зато на противположеноИ страни 1оштг три докса налазе, кои за потребу трговине служе, изузевши бродоградишта и ратну Флоту. СвакШ е странацг радг да доксове пос^ти, да бн намеру и ц^лисходностб овн заведеша сватш. Свака лађа, коа еспапомг натоваренау Енглезску долази, мора при свомг долазку ђумрукЂ платити. Право лондонско пристаниште почин4 се одђ Гравесенда, недалеко одђ ушћа Темзе, а одатле одма настае енглезска земла, поредг кое лађа слободно пролази, чимг на нго надзиравагоћШ ђумручкШ чиновникг дође. Онг мора пазиги, да се они еспапи неизнесз г , на кое ђумрукг Н1е наплаћенг. Кадг напоследакг лађа у Лондонг нредЂ главнБп! ђумрукг дође, онда се н&нг еспанг пазлвиво промотри, а ђумручка се такса одма на неизвеженнК еспапг положи. Почемг повседневно више одг 300 лађШ долазе, то бн на ову ц^лб много времена потребовало, а трговина бн прим&танг уштрбЂ трпила. Осимђ тога морао се ђумрукЂ за еспапе одма платитп, о коима се незна кадг ће се продати, и да ли ђутуре. И ово бн трговц}' велику штету нанело, кое да бн се одклонило, здружише се велика дружства, и изванреднимЂ трошкомЂ подигоше голЈнтске доксове са нбшвимђ магацинима Ту садг мирно стое лађе, а нвиовг довеженни еспапг у магацинима. Овде у магацинима докса може каква лондонска кућа, агентг или грошићарг, крозЂ чје руке напоследакЂ свакји: еспапг проћи мора, истни видити, уредити, продати, и текЂ онда, кадг *) Доксх, зове се оно шесто, гди се ла})е изг пристаништа ради нг.иовогђ поправллнл доводе, а после суве спуштаго; или гди се лађе трваре и изтовариваш.

Д 0 К С 0 В И*). купацЂ еспапЂ изђ магацина износи, плаћа законн« увознни 1)умрукЂ. Овимђ е уређен-ћмг трговцнма силанЂ новацЂ заштеђенЂ, ђумрукЂ пакг при томг ништа не губи. Високи зидови окружаваго доксове, ђумручки чувари стое на излазцнма, свакогг излазећегЂ врло пазлкиво претресу, да небн онаи еспапг изнео, на кои ђумрукЂ ше наплаћенЂ. Тога ради су матрози одђ они лађа, кои у доксовима стое, врло строгомг реду подвргнути, и ако коме испадне кадг за рукомг, да у н^говои катранавои алвки , едно стакло конака (рата одг грожђа), едну Фунту теа или цигара крадомг изнесе, то ће оваП губитакг канцлерг благаИнице енглезке кралБице едва преболетн. — Но садг аВдемо у доксове, да тамо силно нагомиланнВ еспапг изближе видимо, почемЂ смо већг цћлв и ползу доксова сватили. Добротомг едногг трговца изг Сите-а доб1емо улазнш1 билетг, кои намг е свуда путЂ отварао, што смо желили видити. Крозг уске улнце Спте-а, поредг тамногг Товера и нечистБ1 квартира, гди е скоро крчма до крчме, дођемо до кате лондонски доксова. Она стои свакомг отворена. Свакоака кола и лгоди долазе и одлазе; и мн уђемо унутра, и мало затимг станемо предг врата едногг магацина, кои има иадписг: „кућа са слоновимг костима." Ту у!јемо унутра; покажемо нашг билетг и доб1емо едногг спроводитела, коп намг е на ева питана наиточнји одговорг давао. Водш насг е крозг ово велико здаше, у коме су се гомиле впше или манћ уређене налазиле, као зуби слонови и морскогЂ конн, рогови одг носорога, сабл^ одг рибе саблака, плоче одг корннче и т. д. Гомиле рогова и костш животинбски св1го частШ света леже овде високе наслагане, докг у руке купца не пређу. — Кадг изг овогђ магацина изиђосмо, дођемо затимг у еданЂ неправилнни на све стране разширенБш, грднми, отвореннп просгорг, кои е наивећимг водохранилпштемг затворенг , око кога се различити магацини налазе. Жива раднл у доксовима одавд^ почпн^. Докле окозљ догледашг, лежи буре на бурету намештено, а мефу истимг пружаго се уеки путови и уздужг и поире- •»