Подунавка Земун

ЛНСТЈђ ;и .81» 1Вб? II И1УКЈ.

ред'1> велики магацина одамо, гди увект> човекг има шта впдитиНа доксове, кои смо видили, и неосврћемо се више, е рг немамо више вол-ћ, да крозг безброЛне редове сандука и балла пролазимо, али се опетт, неможемо задржати при пролазенго, да не гледамо скоро невероатну количину Аустралске вуне, свилу сваке земд-ћ, Фарбана дрва, животинбске рогове, памукг, свакоакш зачинг, коже, шећерг, кафу и т. д. Чини се као да се жетва свш земни поасева овди скуиила. При самомг отваранго ови сандука и при затваранм много пропада тако, да се за Јјубре Лондонски доксова велика аренда плаћа, а закупацт. се за кратко време обогати.

Дућани су све еданг до другои, наре!)ани, стотинама гвозденм чекрка шкрипе подг притискомг терета, а илндама надничара трче и тамо и амо. СвакШ е занатг и ради као мравг, докг еспапг на суво не изнесе, гди матрози и лгодШ у доксу скоро очаравагоћу лепоту налазе. Тако идући, дође намг и вече. Магла с' Темзе диже се међ' катарке; надничари се облаче и оставднго нкиове радшнице; чекрци су слободни, канцелар1е се затвараго, матрози и омлађи уморни жваћу на крову, или иду сусћдне крчме; каше магацина шкрипе и до неколико минута влада ће овде пустошк. —

Пзтражнван!. чашзлћнскн' пг&зда ј Об»',н'к«н б»§н« ј Среиу*).

У Петроварадинскои регименти између села Купинова ц Обрежа, налази се великш еданг ритг, названг Обедска бара. Обедска бара названа е по имену манастира Обеда, кои е некадг у оноП околнни суштествовао, одг кога се садг само слабн остатци близу исте баре налазе. Обедска е бара скоро округле слике, окрЈ^жена сенокоспма и пашндцпма купиновачкимг, кои се кутг зову. Узг бару одг села Обрежа идући царска е шума, названа: Купинске греде, одг стране Купинова обколЉна е бара шушомг Кадјоницомг, и тако е ова бара по већои страни обко.тћна шумомг, дугачка е близу по'друге мил-ђ, а широка до 500 ФатЈи. Лгоди приповедаго, да е некада 0113 'да Сава текла, а гледагоћи обале баре оне, радо чокекг приетае на то, да е могло тако и бити; но Сава е ударила друпшг правцемг већг одавна тећи око Купинскогг кута , кои кутг скоро сваке године набуавагоћа Сава потопи п бару наводни, одкудг вода никудг неодтиче, те онуда посвуда расте снажна трска, коа се ни покосити немогке зато, што иста трска по већои части расте нзг глиба и тресета, кои е на многимг местима по бари и по више Фатји дубокг као какавг азг, и збогг тога се редко ко з г суђз'е ићн по бари, оспмг око краева. Осимг трске расте посредг баре швовина, папрадг, локванв, лопочг и много друго ритско бил1>, по среДнни е погдешто чистанакг, око кога ионаГшише јововина и т рска расте, и на овм налазе се гд-ћзда одг чаплми. Године 1853. око половпне месеца Свпбна бише првип 3'тг, кадг самв у дрз жству са пр1нтел4мг, г. Зелеборомг, ч У в аромг ц. кр. музез т ма у Бечз т , полазјо Обедску бару. Истип прјлтелк баше ме онда у то име носетш, да потражимо места, по коима се чаплћ гн^зде. Пре него сло ушли У бару, нуждно намг се чшшше, пронаћи у икои места, 1де управо стануго, и кадг смо одприлике спазили, где чгице понајјвпше падаго и налазе се, заклгочимо нриступити '*ч> самомг делу изпштиванн. Сутраданг зоромг, узевши Чама « г 1! друго, што намг се нуждно чинаше, те осимг ) ОваВ описђ извадили смо изђ дћла Г. Етингера, кое ће крозг 1:0 и данг изђ печати'!) изићи. Наши' пред-ћла птице редко су у коши исторји овако точио описане, и зато смо оваи описђ као >зорЂ нашииЂ читателБИиа ставили, да бн одирилике видли, кактимЂ е прил^жан^мЂ и трудомЂ цела ова истор1а ниписана. ч И ј И гз е та сђ латинскимг иисманима иапшана.

насг двоице придружише намг се и шумарг Обежкји Ааронг Радосавл^ћвнћг и некШ селакг, а добарг ловацг изг нстогг села. Ранимг готромг око 5-гг часа навезосмо се у бару крозг ритину п трску, и едва сг тежкомг мукомг и многимг напрезан^мг пође иамг за рукомг проверати се и протући крозг тресетг и трску, наседагоћ' сг чамцемг, а узг то путг намг свима непознатг, и забасавши већг едаредг у високу трску нисмо могли пи знати, коимг иравцемг напредуемо; но у неко доба даде Богг, те се дотискасмо до некогг чистанвка, по комг се простираше по површини воде широко лишће локвана и лопоча, на комг се лишћу црне чигре гн1;зде, и управо онда гиЂзда своа градише, а у гнЉздама некимг нај)осмо већг и за. Садг настаде иовии трудг, ербо се морадосмо проверати и протискати преко локванн и чигрини гн^зда, и то баше мучанг и тежакг посао, а узг то настаде заиарна врућнна, те насг све одг н-ћ поче глава болити, а до мало наседосмо, нити могосмо сг места маћи чамацг. Помоћи ниодкудг, нађосмо се у лготои неволки, и већг мислнсмо у чамцу на бари и иреноћити да ћемо морати. Напрежући све силе и трудећи се напредг ићи, чј-емо дреканђ и кричан4 чаплБЈп више себе н блпзу, што насг увераваше, да нвиова гнћзда мораго близу бити. Било е око заода сунца, а ми се едва маклд сг едногг тресета на другш, н на трећемг четвртомг кршу већг опетг наншли на гн4зда чпгрпна и скоро опетг насели. Виднвши, да се ближе и ближе ноћв 'игро ирикучуе и ириближава, те у мраку да ће иамг као путнику у непознатомг краго бити шштг већЈВ мракг у мраку, иочнемо премпшлдти, како ћемо се кг обали доста одг насг уда.тћноп иримаћи. Ми у тои мисли и речи, а наеданпутг до^ пре до наши ушш крупанг и необпчанг гласг изг трске. На ово рече селнкг, кои се међу нама налазаше, да е то гласг воденака (човека), о комг се вели, да у бари етануе, и кога нико неможе видети, премда се често може чути п^ћговг гласг. То стаде и шумарг потврђивати. Нашг чамацг стонше мнрно, и мн мирни у н-ћму, само се обзирасмо около себе, неби лп спазили, одг кудг гласг. Домало спазисмо преко иекогг чистанвка, лсжећегг предг нама, да повеликШ палв плпва водомг, а на панш човечјн глава, кого едва могосмо разлознатн, ербо се већг баше иочео ватати