Подунавка Земун

ПОДУН1ВК4.

мрачакЂ. НашЂ селнкЂ лгохо се препаде одт. тога понвлепн, и рече, да е то онаК воденакЂ, о коме онђ приповеда, те да садг ва.м да опалимо на н-ћга изђ пушака 5 . Но мб1 рекосмо, нека се ништа неплаши, ербо ћемо скоро дознати, тко е оно и шта е. Шумарх сђ нама бнвш1и подвикне оштро: „Тко е у бари?!" Маомг добисмо одговорг. То баше некји Циганинт. на шушњои, старои клади, одг кое бнше за преку нужду себи направ1о чамацг, долаз1о е одг чаплвинн гн4зда' са пунимг недрима нл, коа е себи за вечеру носш, и тадг смо знали тко е воденакг, и, буди Богђ сђ нама, ритсгаи врагт., о коме проста светина приповеда, да по риту буче, а многи опетг мисле, да е птица букавацЂ или воденни 6икђ . Циганинг таи, когђ нађосмо, и изгледао е управо тако, да бн се човекЂ одђ н^ћга и по да-

ну сгрозити могао, а камо ли по ноћп: цуннвЂ и издрпанг као бушарЂ месопустнни; црна лица, велика разбусана коса, право страшило. Али добро бшше, што смо се намерили на Циганина , ерЂ онђ насЂ лепо изведе изђ баре, а ми га за идућш данЂ капарисасмо , да насЂ води до чаплвини пгћзда. Истни ЦиганинЂ казиваше намг, да су ни одђ „кашикара" навбола за ело, као и месо исте птице; одђ други', рече, тврдо е месо, и будући да се онђ рани чаплинимђ ннма и нбиовимђ месомЂ, докгодђ тога у бари налази, то е изкусш. Каза намЂ такође како у шуми конакуе као правнп дивлнкђ близу чаплБинн гн^ћзда', и да му кадшто на месо овн птица' и помучно буде у утроби и т. д. (Продужи'ће се.)

Јрламћн Дерввнива ј Бр;сн.

На истоку може човекЂ видити сваконки' гаднн обБ1чаа, но ништа ше гадн^е одђ обреда урлагоћи' дервиша. ОваИ обредЂ тежко е видети христнину, ерг они мрзе, да имђ „нечисти или поганици" нбиовомђ богослуженго присуствуго а не као они окрећући се дервиши у Перу и на другомЂ месту, кои увекЂ странцима допуштаго присуствовати нбиовомђ богослуженго. Приступг у нБиова светилишта п нБИОве саборе може се само посредствован^ћмг внсоки' лица и повтореномЂ просбомг добиги. Таквимг посредствован'ћмг добисмо и мн допЈчитен^ћ, пошто смо се наипре заверили, да ћемо за време нашегг присуствованн 6 б 1 ти оз 6 илбни , и да ћемо ономг месту достопно страопочитан4 оддати. Три дерана, кое е Имамг на вратима намеспо, очекивали су насг, и одклонише гомилу лгодш, да бн могли све добро видети. Пошто су намг папуче скинули, одведоше насЂ у малу, ј ^звишену собу поредг капеле, одкудг ћемо се крозг прозорне решетке тавни дивити. Зидови капеле обложени су гаднимг украсомг, кои опомин^ћ на собе инквизише. Они су као и џам1е и друга света места украшенн изречешнма изђ Корана. Ови дервиши имаго ужасне обпчае — сикире, ланци, кл&ште, трн15 виси уоколо, кое употреблгого на свое мучен г ћ, кадг гласг и двизан^ нЈе доволбно , изразпти побожно беснило. Младпћп, кои сј г нашу стражу сачинавали; наместише насг тако, да смо могли сцену прегледати. За тииг се поставише поредг насг, и одб1нше нагртан-ћ народа. Многи кои су покушавали протурати се до насг, бнли су наполћ избаченп, грдећп и хулећи „ђауре." Садг чусмо тихо монотоно поан^, и впдесмо полако у капелу улазеће дервише, предЂ коима су ишла нБиова висока духовна лица. Дервиши падоше на земдго, и ударише главомЂ о землго, а духовници читаше дугу и топлу модитву сђ подигнутимг кђ небу рукама. ЗатимЂ простреше тигрову кожу предЂ првосвештеникомЂ, и овав стаде на нго. После му дадоше лепг зеленг полсг, кои врло свечано опаса. Садг започе потмуло, гадно урлагћ, кое по-

вторише сва „брат," превјагоћи се тамо и овамо сг теломг тако, да су готово челомг землго додирнула. Мало по мало растло е безум1е, очи имг почеше страшно и неприродно светлити, на уста имг удари пена, као одг падагоће (велике) болести, лице имг се наигаднн-; наружи; зноЛ имг е у великимг каплнма сг бледогг, страдагоћегЂ чела поливао лице. „Ал'лах-ху!" почеше сг већимг бесниломг викати, докг одг великогг усилавана гласг неиздаде и речи се у безумно урлан^ћ претворише, као да изг пештере дивлби зверова излазе. Наеданпутг заори изг ове волнугоће се гомиле шштг з 7 жасше Јфлан -ћ, и некШ надземнкШ гласг зачу се: „Лахг илг 'лахг елг илг л' Ал'лахг!" Остали повторише ове речи сг гадномг викомг, и онаи, кои е првБи! исте речи изј^стш , стропошта се на землго, мученг грчевима саиртнимг. Околостоећи притекоше му у помоћв сг нБИОвимг ужаснимг „Ал'лах-ху!" подигоше га, гренше му руке, трлаше му чланове и покушаваше, да 18 сав1го, но онг е лежао као мртавг и укоченг. Брзо као муна распростре се ова болеств, и они, кои су викали „Лахг илг лахг елг илг л' Ал' лахг," постадоше тштг страшнји: наипобожн1И млатали су рукама у безумномг беснилу. Садг паде друпИ дервишг, као да е у срдце погођенг, и грчеви га наружише. Ово е шштг већма узвнсило без }'м1е , и Имамг 111 е кг томе подстрекавао говоромг, урлан^ћмг и двизан^ћмг тела. После овога изиђе изг те гомиле еданг младг човекг, и нрвосвештеникг штипао га е кл4штама за образЂ што е већма могао, али дервишг недаде гласа. Млада , лепЈ-шкаста девоичица до седамг година уђе и спустисе страшлвиво на црвенг простирачг. Првосвештеникг, подржаванг послужителвима, одг кои' 6 еданг сг едне а другШ сг друге стране стоно , попе се на н-ћно н4жно, мало тело, и стоао е тако неко време Девоичици е морало врло тежко бнти, но опетг се удал" са знацима наивећегг задоволкства, пошто се првосвештеникђ сишао. Садг започе другш део богослужена. ИмаиЂ е давао тактг кг поннго, плЉсканћмг руку, да брже пок). а кадг е хтео спор1е понн4, давао е знакг рукомг. СаД Ђ е сл-ћдовало урлан4 за урланћмг, „Ал'лах-ху" за „Ал 'лах-