Подунавка Земун

ЛНГТА 31 31В4ВЈ II НАУКУ.

79

х у!" докг се наипосле и навснажнш лгоди, немогућп више овомг напрезанго одолети, грчевима нестропошташе, или су подобно деци страшлвиво ецали. Уобште неможе чо-

векЂ себи представити грозшеи. позорја одг урлагоћи дервиша. Малоумни лгоди мисле, да су оваква мучена Богу угодна. —

' X С М Е Пловсћи острови. Пловећи острови спадаго у природне редкости. Они се поавлгого само у врло тшмђ водама, а како постаго, н1е тежко доказати. Обале севернБ1 мора често су одг тресета (врста земл4 (1ег ТогГ) и у гдекое доба поплавл&не, а кадшто природнимЂ каналима изпресецане, тако да острови постану. КадЂ се оваква землн (тресетг) ако сашуши, онда е може необично ака и брза вода сг места подићи и у пловен^ поставити. Тресетг, пошто се едномг сасЈ'Ш10, прпма врло тежко подругипутЂ воду. МеђутимЂ, ако се на овимг островима нису родови дрвећа налазили, изникну врбе, јововине, брезова дрва и т. д., те своимт. жилама ову землго 10 штђ већма утврде, а свопмђ стабломЂ површину овогђ пређе едва надЂ водомђ узвишеногЂ острова изпуне и узвисе. Новимђ образован -ћмЂ тресета и трулежомЂ бвиа узвишуе се непрестано површина острова тако, да на шо могу лгоди безЂ опасности ступити. Но и на друпи начинЂ могу се иловећи острови образовати. Велики и нки, крозЂ горе текући потоци наносе своимђ утокомЂ у какву мирну и пошироку аму грдну количину лпшћа, кое сђ блатомЂ нко помешано , производи густу, тврду масу. Свака мутна вода, кадЂ се бистри, спушта мални талогЂ, кои насипа прудове одђ песка и лишћа. КадЂ се прудЂ прп плиткои води осуши, онда се наскоро на н4га пресели водено и сђ обале бвгтћ, па и сама дрва, ако суша дуго трае. При нкимђ ветровима подигне се кадшто овака†одђ лишћа прудЂ, и плови често дуго време тамо п овамо, а може и врло дуго или еднако остати, ако се на н4му налази бмл4, кое нко жиле пушта. бдно езеро у западн^мЂ Тирингу (с1ег Наи18ее), носи овака†пловећШ *остро†одђ варЈкадашнки' времена, кои свое станиште вмо често мена.

Нскадпшић и даиашп!. игток;ш1». Године 1500. путовало се изђ Мшхаизна у ШтрасбургЂ за осамЂ дана; године 1600. за шестЂ дана; године 1700. за четири дана; године 1800. за два дана, а 1848. за два сата.

Добарњ аиститЋ. бданЂ путникЂ приповеда о прождрлвивости Нкута с -Ј^дЗ'гоће: „Нкути, кои татарскомЂ колену принадлеже, и «ои живе сђ обе стране реке Лене до ДеденогЂ мора, имен унз сами себе „Соха." Нби може бнти преко 100,000 глава. Они су средн-ћ величине и нкогђ састава, а ииаго мало косе. Лгоди хвале нвиово поштен&, гостопримство и човеколгобл^ћ и т. д. Нкути живе одђ скотоводства, лова и одђ риболова. Конбско имг е месо наимЈше. Сђ наивећомг усладомЂ еду живу конвску и гове1;у деблћину (маств), па и самоа деци

; и ц Е. даго велике делове живе деблвине у уста, да бн Ш умирили. Осимђ тога еду месо одђ свш зверова, кои имђ падну шака, па и саме мишеве, те з6огђ тога неки Сибирски селлци недрже мачке, што нбиови Нкути, као слуге, мишеве онако вешто ватаго, као наибола мачка. 0 прождрзлБИвости Нкута прича еданЂ новни путникЂ: „Све, што човекЂ може жвакати, бнло то риба или месо, па ма одђ какве животин-ћ, смрдило оно или не, то еде НкутЂ до'нде, докђ му трбу неотече. Онп саспу у себе наиврел1го супу и наиврелт те8, кои' се наше Ј^стне немогу дотакнути. НаичуднЈе е пакЂ, да имђ ова прождрлБИвоств никакве болести не приноси." Истнр! путнпкЂ видео е неко ^ кј г тско дете, како е поело две лонне свеће, две Фунте смрзнутогЂ путера и велик1и део сапуна, а АдмиралЂ Сариче†спомин^ћ едногЂ човека, одђ истогђ народа, кои е за 24 сата поео стражнкш бутЂ одђ великогЂ вола са 20 ФунтШ деблвине, а узЂ то е пошо много разтопл &ногЂ путера, и онђ га е истнИ едномђ , пошто е већЂ доручковао бно, угостш са 28 ФунТ1В навгушћегЂ пплава, кое е НкутЂ све у сластв поео. Лети обично шго кисело конбско млеко, а зими, ако наимил1е ракче немаго, унданЂ, неко пиће, кое се састои изђ кисела млека, несланогЂ путера и воде. Осимђ тога радо шго и разтопл4нни путерЂ, кои имђ и у болестима добро помаже.

ЛогогриФЂ од1> 8 писмена. 1345678, списателвска прошна, често пз^на уста, праздно срдце; — 48567, на разкршћу кажипутЂ, у мраку свелостб , у неизвестности определен^ћ вол-ћ, у нужди помоћк; — 8567, страшило и наказа ; — 1318, добрни пастирЂ, кои насЂ прати одђ колевке крозЂ све епохе живота нашегЂ до самога гроба, часг т-ћшећи и лечећи болне груди, часЂ радости внше значен4 придавагоћи, часг слабости и недостатке отачски изправлнгоћи; — 12378, другг овога последнћгг у дужности, но положен^ћмг нешто надг нвимг узвншенг; — 4782, зима у животу човеч1емг, прецветанБ1Г1 живота цветг, као прилогЂ; — 13278, политичнбШ болникЂ кои се скоро сђ велпкомг жртвомЂ лекара са самртне постел& предигао; — 78532, гора на коши е Божш светг едномг просинуо, на коши се Божество у телу на наИвеличественш иачинЂ понвило; —- 768762, светг на даскама огледало лгодске слабости и врлине, лгодскогђ страданп и величине духа; училиште нравШ и лгодске зависимости одђ судбине; — 345678, горећа желн за упропашћенћмЂ другога, кого србска уста као сластв у пословици проносе, па е и самои светинки предпоставлпго; она се као една одђ наигаднт черпи србскога характера ј г тов пословици верно огледа; — 1678, чзстб лгодскога тела, коа човека много