Подунавка Земун

ПОДУНЛВКЛ.

ће Енну у тодино већма задоволавати, и тако ћу а свом ц ^ ј Л б постићи. Али проговори дал& пошто се мало био зампсл10, — то тако неможе остати, Енну ће самоћа уморити! Мн морамо нбо И другарицу наћи, и л ћу се потрудити да набавимт. какву младу за то приличну девопку. Ахг ! радостно повиче госпођа Форстерг, како ми е мило, што си и ти таквога мншл&иа. И мени се то наибол4 видило, те самБ тако већг распитивала за кокводевоКче, и мислимг, да самв згодну другарицу за нашу Енну већг нашла. Ти си добра, брижлБива мати, али коа е то девоичица? Ми морамо у избору бити обозрителнп! Она е кћи некогЂ учителн изђ околине Бремена, коа е рано родител^ изгубила, па садЂ овде кодг едне старе сроднице живи, Ова садг сђ нбомђ врло сурово поступа, н свакШ 10и данг преговара за ону кору леба, кого 10и дае. ДевоИчици е тоЛ садЂ четрнаестЂ година и внди се разборита и смнслена, а и на воспитан^ н^но морала е нарочита брига обрагити се. Тако дакле ништа намЂ више неосгае, него се известити о нбо К одђ свештеника н^нога места рођена, задово.тћнг одговори воении саветникЂ, уставши међутимЂ са столице, ерЂ се нагли, лаки кораци све већма вратима прнближаваше. И заиста се ова после неколико тренутака нагло отворе, и Енна се укаже на прагу. Отацг! живо викне она, гди си ти за голико? л самв све однела у башту и чекамЂ одавно. Смешећи се узме брже болФ. господинг ФорстерЂ свои шеширЂ, и сиђе у башту да се ст> кћерчицомЂ св010мђ лопте игра. Прошле су бнле четирЂ године; Енна е нарастла већг велика девоика, и само изђ призрена на н^ћно јоштђ доста слабачко здравл& могоше срећни ови родителБи свое дражестш пуно чедо у усамл%нои домаћои тишини држатн и усладе светске укратити му, у осталомЂ тешко имђ е бнло што су тиме укратили и самп себи оно сладко уживан!;, кое би поносђ нбшвђ у томе нашао бно, кадЂ 6 б 1 анђелске лепоте кћерв свого лепоме свету на видикђ извели, да шв се диви. Но Енна ше ни марила за те светске усладе, о коима су кадкадЂ нћне прјнтелвице као о каквимЂ за нго волшебнвмЂ чаролјама говориле. Нћна кротка наравв налазила е задоволБства у кући; међи цвећемЂ и кнБигама, или ме!)у нтомђ питоме жнвине толпко се она осећала срећномЂ, као што су н^ћне пр1ателБице едва кадикадЂ могле бмти на наИстшимЂ баловима. У Сузани ШулцЂ, учителвскои кћери добила е она верну, одану шв служавку, а уедно и трезвену и милу прЈателБицу. Военми; саветнпкЂ добш е о овомђ сирочету наИлепша сведочансгва, и кадг е наскоро увидш, да ће н^ћна озбилБна, а понекадЂ и строжја наравБ на нћгову тихе нарави Енну благотворно дМствовати, онда е наредш, да Сузана, при свакомЂ Е ининомђ наставленго участвуе и свагда поредг н4 се налази, тако, да се разлика између служавке и прЈнтелБИце само у гоме вндила , што Сузана ше за обштомЂ трпезомг седила, и што е Енни при облаченго помагала. Но нако ове мале услуге, тако и оно неј г -

частвован^ кодђ трпезе старала се Енна младои овоИ девовки олакшати и накнадити усугубл^номЂ лгобави и добротомђ , а Сузана опетЂ, коа е садг осамнаестЂ година имала, бнла е за то младоИ повелителБки својои срцемг и душомг оддана.

Бшо е чисто, ведро маИско готро, и Енна, лепша одг зоре и дана, сеђаше предг огледаломг, а Сузана се забавлнше чешлннЈзмЂ густе плаве косе свое младе повелителБке. Чинило се као да е она данасЂ особиту пажнго на оваи своИ посао обратила, као што се и иначе у целои кући необичанЂ некШ немирЂ и журба могла прпм4тити. Саветниковица дала е намештати гостинску собу, али 10и се све чинило, као да ништа данасЂ у нбо И добро не стои. С' тога е захтевала часЂ бол-ћ астуке и чаршаве, часЂ Фише убрусе, а наипосле е отпшла, на велико удивлен^ старе домостроптелБке, да изђ ормана, гди су Еннини дарови смештени бнли, извади што е наилепше и наиФише за потребу желвно очекиваногЂ госта. Военни саветникЂ сиђе у подрумЂ, смешећи се рекавши: и н ћу морати за частБ спремити неколико стакала могг старогг раИнскогг вина! Слуге су бнли разаслани ово да зову госте, ово да нуждно купуго, — едномг речи све е предсказивало, да предстои какавг необичанг, веселБ1И догађав. И запста е то бнло за целу породицу неизказано прјатно очекиван^ћ. После четирг године вратш се Леонг првнВ путг у кућу свогг поочима, и н-ћговг долазакг постав10 е све у наврадостте движете. Поставши подиоручикомђ испало му е за рукомЂ, бз г дући му бродЂ збогг веће оправке дуже времена те могао пловити, на више неделл измолити одпустЂ, и то е бнла згодна прилпка, да се могао у Немачку вратити. Како ли ће онђ изгледати? усклицавала е Енна непрестано, свагда у Сузану погледагоћи. П ћу вамг казати, одговори ова, бнће црнг, сасвимг црнг! Н самБ у Бремену виђала млоге морепловце, па су сви бБПи сасвимг црни у лицу. Да ли ће то Леону доликовати? бнло е ново пнтан^ћ Еннино, кое плаве на пр1нтелБицу управл^ћне очи желвно изчекиваше скор1егг одговора. Наравно, кадг е лепг; али вн морате главу на миру држати, госпођице, ерЂ иначе а данасЂ нећу 6 бпи сђ чешлннћмг готова, а господинг 1еонг може свак1и часЂ доћи. Не лготи се, добра Сузано, молаше Енна, ево а ћу садЂ сасвимЂ мирно седити! Но што ти мене зовешЂ госпођицомг? настави Енна после краткогЂ ћутана, — зарт> ме више неволишг ? Вн сте садг обновл^ћннмЂ црквенимЂ обредомЂ причисл^ни зреломе возрасту, госпођице Енно, па ше прилично да васЂ другч1е зовемЂ, а и госпођи саветниковицн 6 бмо 6 б 1 неправо , кадЂ би се н држала старогг поверителногг начина, Па и тб 1 сп истимг начиномг зреломг оглашена, и то Ј оштђ пре две године. Но башг ако мнслишг, да ће мами то неповолБно бнти , оно ме зови госпођицомг у н -ћномг присутству, алн ми се барг обсћаи, да нећешг више ту