Подунавка Земун

ЛНГТА 3.1 31Б1ВУ II Н1УКУ.

немилу речБ употреблнвати, кадг смо саме! Сузана 108 то обећа, и она одма скочи и навусрдме свого прјателвицу полгоби. Али Енна, лгобезна Енна! ето садг сте опетг све витице покварили. На таб начинг не може се ништа лепо урадити, а вн морате данасг особито лепо наместити се, да се ЛеонЂ обрадуе, кадЂ садг види малу свого Енну као велику девоИку. Енна се насмее; а шта мб 1 слишђ, Сузано, кого ћу халбину узети? Но, па нову свилену, са карнерима. 0, Сузана, тБ1 само проводипгБ шалу; Леонг би се еамо смеао, кадг би му н тако накићена на сусретг изишла! Не, бол^ћ даи ми плаву одђ муселина, онт> е често говорш, да е плаветнило за н&га нанмилЈл боа, и да мени лепо доликуе. Тако ли е ! рече Сузана, — зато дакле мон Енна поготову непрестано плаво носи, нити мари да јои се икаква друга пантлика, осимг плаве, у косу уплеће. Енна се застиди. Па зарг тб1 не бм, рече, кадг би твои братг едну бого свима другима предпоставлно, ту исту носила ? Е, то незнамг, ерг брата немамг, али и вама те госиодинг Леонг рођенБШ братг. То е истина , али се ми ипакг лгобимо као рођениИ братг и сестра, одговори 1оштг већма застиђена млада Ениа, но како ми се видм тб 1 хоћешг само мене да мучишг! до, — авде похитаимо, мати већг зове! Погледг у сатг побудш е саветниковицу опоменути оклевашће девоике да се пожуре. По последн^ћмг писму обећао е Леонг око подне приспети у кућу свогг поочима, а то се време већг бшо приближавало. Воении саветникг ходаше нестрпелБИво одг прозора до прозора, и погледаше часг у свои џепнни, часг у друпП на дувару исподг огледала сатг, а и госпођа Форсгерг, пошто е већг све наредила, ше се могла задржати при едномг послу, него е и она као и мужг нш немирна бша. Садг наеданпутг заечи поштанска труба на друму, и викнувши: Енна, Енна, ево га! похита госпођа Форсгерг сг военимг саветникомг на сокакска врата. После неколико тренутака био е желкно очекиванип; Леонг у наручја свогг верногг поочима и помаике, кои су га наизменце грлили и лгобили. А гди е мол мала Енна? пигаше изтржући се изг загрлнн госпође Форстерг новодошавш1и. Али у таВ исши часг врата се отворе, и лепа Енна са свет.шмг и веселимг лицемг иђаше госту на еусретг. Но место да се, као што е ммслила , баци у наручл лгобимомг брату стане застиђена предг високимг, лепимг ОФициромг, кога е едва познала, и } г срдну добродошлицу замени само страШ.ШШБ1& поклонг. Али ни Леонг те се ман^ див!0 величественомг понвленго. У н^ћговои памети остао е споменг лепогг, малогг детета сг плавимг витицама, кое е бнло тако н4жнога строн, Да га е Леонг стаклу уподоблавао и више пута у шали говорш: Енно, човекг обходећи се сг тобомг, мора врло Добро пазити , да те не разб1е! А садг е стонла предг нБимг висока, витка д^ћвица, кое анђелску главу украшава-

ху златокосе витице, а лака, светло-плава халБина ув!аше се као прозрачнБШ облачакг око виткога стаса. Велике плаве међу црннмг трепавицама очи бша е смерно оборила кг землБи, а руменг одг прерадостне изненадности тако 100 е посуо образе, да се чисто видило, како исподг н^жне провидлБиве коже крвк тече и одтиче. Боже, та само 10Г1 крила требаго, па да у небо међу анђеле одлети! мнслнше Леонг, па ши се у томе смерно поклони. Но, шта радите ви децо, рече смегоћи се саветниковица?! Енно, зарг ти не познаешг брата? Леоне, то е мала Енна! Не лудуИте, него се поздравите добродошлицомг и полгобите, као што тако приснимг сродницима пристои. Леонг ше чекао и друге на то понуде, већг наеданпутг загрли дражестну д^ћву и полгоби го у румена усташца, збогг чега се она садг као наирумеша ружа у лицу зажарп. Међутимг мало по мало уселило се међу нби негдашн^ћ, детинско невино поверен^, уколико се Леонг своиски трудш, све догарае изг прошлости у ЕнниноВ памети обновити и пробудити. И она е наскоро ослободила се, и сг напживлБимЂ саучаст1емг слушала свогг изг детинства друга, кадг е приповедао о далвннмг землама, кое е впдш, и о опасностима, кое е поднео, при чему ши е више пута необичанг стра' срце обузимао. Кадг се после весело проведеногг ручка военБ1и саветникг удалБ1о да се по обичаго мало одмори, а госпођа Форстерг опетг у домаће послове занела, молаше Леонг Енну, да сг нБИме у башту пође. Наислађе успомене мога детинства скопчане су са овнмг местомг, рече онг чисто сажалително, зато ми дозволи сг тобомг исподг руке по н4му проћи се, мила Енно! Енна брже бол& донесе свов шеширг, кои шИ дражестно лице шштг дражестшимг учини, и садг обое пођоше на место мили свон детинвски игрјц. Опомин^шг ли се 10штг, Енно, сг каквомг смо великомг желБОмг овуда бил-ћ познавати учили, упБ1та го Леонг? 0 знамг, па како си се тб 1 мени смено, кадг самБ прашне кончиће поремећала, или имена погрешно изговарала! Можда садг небн ни а бол-ћ знао, ерг после иикадг нисамБ имао времена за ученћ ботанике, а при томг нисамБ ни виђао другога била, осимг морскога. — Та гле! зарг и садг шштг стои она пространа, чиста ледина, гди смо се обруча и лопте играли ? Н самБ мисл10, да е нго трудолгобнва тетка давно куГшскомг зелени засадила, ерг одкако самБ а отишао, валнда се ше нико по нбои лопте играо? А не, — рече Енна, — наскоро после твогв одлазка играо се отацг самномг ту н обруча п лопте, па салБ онда, продужи да.гћ заруменивши се у лицу, п молила, да се та ледина тако остави, п родителкп одобрише ту мого желго. Зарг е отацг играо сг тобомг лопте ?! чудећи се упнта Леонг. Да, онг тебе здраво воли, настави дал-ћ мерећи младо девоВче пазлшвимг погледомг, и н мислимг, да е врло лако теби сваку жертву принети. Тн и самг знашг колико е отацг добарг, простодуна одговори Енна. Мени е после твогг одлазка тако тешко