Подунавка Земун

Л11СТ1) 31 341МВУ II Н4УКУ.

107

гло пзмојцти , зато, што е госпођа Форстерг пристала узг мужа и навалвивала, да се све времену остави. Међутимг се већЂ приближјо Леону данЂ одлазка. У очи тога, за н'ћга и Еннз г немилогг дана, учишо е военнп саветникг наредб} г , да заоставше ^ оштб време узаимногЂ бавленл своиски проведу, ни одг когг туђина неузнемирени, па е онда подг изговоромг важнм послова на неко време изишао, а Леонг и Енна зажелише шштг еданпутг проћи се по ладу баште у пратнБи верне Сузане. Пошто су се неколико корака' одг куће удалмии, застане н^жнога чувства Сузана и, наводећи за узрокг нкг уморг, посади се на близу десившу се клупу, гди е свом повелителкку чекати обећала се. Леонг садг тако погледа Сузану, да му се изг 04110 могла благодарноиг читати, а ни Енна ше се противила желви свое прјателмше. ћутећи ишли су Леонг и Енна неко време едно поредг другога. Болг збогг разстанка тиштао имг е груди, а уста су се бадава усилмвала кого речв произнети. „Енно, рече наипосле младмн Леонг дркћућимг гласомг, — Енно! твои отацг одпушта мене сг надеждомг, али неизвестномг, хоћешг ли ти бнти у станго противстати, ако се одг тебе буде захтевало, да руку твок) другоме дашг?" „Хоћу заиста," возрази Енна, управивши на друга пла-

во свое уверена толико препспун^но око, да го е Леонг узхићенг загрлш. „Садг хоћу да ми се закунешг, рекне онг, да ничш нећешг бкгги, докг годг ово мое срце дисало буде. Закуни ми се, да ћешг само онда волби родителл попустити, кадг се уверишг да а нисамв жнвг!" „Ево ти се заклин^мг, озбилвно одговори Енна, но не 6 бт требало да се заклпн^мг, ерг а н онако не 6 б 1 могла другчје чинити. Н самв тво.ч, пр1ателго и друже детинства мога," узбу};ена настави она далћ, „и никадг до века нећу а нпч1н више 6 бгги ! „ОбећаЛ ми се, Сузано," молнше забринутБи - }, одг некогг танногг предчувствјл мученБН! младићг доцканг у вече повереницу свое заручнице, — обећан ми се, да ћешг надг Енномг бдити, и мени сприобштавати, ако 6 б 1 се кадг нћноВ беззлобнои невнности замке плеле! Н се све боимг да се неће сплетке родити, те да се оно, што ми е наисвепе, одг мене одузме, зато ми тн буди верна, и потаено бдп!" Сузана се завери и срцемг и устима, да ће свагда пазлвиво бдити надг поверенБшг ЈоИ аманетомг, н тако остави Леонг успокоенг друго готро кућу поочима свога испраћенг сузама миле свое разЈ-чнице. (Продужи'ће се.)

Вв .шпа ј в.*авозввша 'Ев државвагаа и н ћ н г у п л и в г у начинг ж и в л е а а и о б и ч а е. (Свршетакг изг числа 1 2.)

Садг се пнта, колику промену производи ова атмосФера у лсивоту раст-ћшн и животинн. 1оштг Бв1Фонг прим'ћпо е при сравнБиванго животина и расгћшн у новомг свету са онимг у старомг свету, да су родови животшш Америкаиске тврде земл^ уобште манБИ, него истога рода ЖИВОТИН& у старомг свету. Сравнимо само лава са унцомг (ГеПб ипс1а*), носорога са тапиромг, камилу сг ламомг, пакг ћемо се о томе уверити. У билго е пакг гогово сасвимг протнвно. Изг тога е заклгоч10, да е нова тврда землн за бил4, а стара за животин^ болн и сходн1а. Исторјн сагозни држава н1е толико стара, да бн поуздана доказателства имати могли, колику промену могу збогг климе претрпети животин^, изг Европе тамо пренешене. Самг човекг дае намг у томг наиболБи доказа. Готово е 230 год. протекло, одкако су се први насе.тћници на обалама Нове Енглезке станили. То су, као што се говори, бнли иноверци, кои су збогг вере отече-

Уииа или унц!а спада у родг већи' иачака. Велика е готово као тигарг, подобна е пантеру и левпарду, и има по црвеножутои длаки угасипе, около црне пеге, а по трбуву беле и црне пеге. Живи у мжнои Америки, гди носи име нгуарт,, и где е се лгоди ако бое. Она се рани сишућиап. животинама, птидама, па и рибама, врло е плашлвива и лукава, и лгоди е ако гоне, што и на човека напада, чимб еданпутЂ човечЈегЂ мееД окуси,

ство оставили, што имг е већа слобода у вери нуждна бнла, него шго е енглезка црква допуштала. Сваконко су то бнли прави Енглези са свима Физичнимг и моралнимг чертама енглезкогг рода. Данасг таи обнтателк Америке, после два столећа, ше више само Енглезг. Онг има неки' особитостШ кое се тако исто асно познаго, као кадг бш когодг лице Енглеза и Немца сравшо. Укратко, садг се тамо образовао особитни типг лгод1и. Почемг пакг ооан типг неможе бнти резултагг номешаногг рода, што е истни навнче разв1енг у источнимг државама, дакле онде, где се родг наиман^ измешао, то амачно мора бнти узрокг томе сполншн& утицан-ћ, а међу нкима нанвише клима. бдна одг физиологичнн чертхИ Американца естБ та, што е сувогг тела. Може човекг у Нго-1орку, Бостону н ФиладелФШ све улице унакрстк проћи, па опетг ће у стотини едва еднога срести, кои бн меснатогг тела бно, па и тан еданг бвГће понаивише странацг или туђегг порекла. НаИвише пакг у очи пада дугачакг вратг у Американца; но треба знати, да таи вратг ше д^иствително дужш одг нашега, већг да се такавг чини, што е адг нашегг танБ1(г. Они опетг познаго Европлнне по противположенимг знацима. Мени се више пута случило, да у нвномг шеталишту нисамБ могао о некимг лгодма знати, каквогг су порекла, докг су Американци обпчно безг затезанн одговара-