Подунавка Земун

108

ПОДУНЛВК4.

ли: „Па погледавте имђ само вратт.; Американацг ше никадЂ подобниИ вратг имао!" Ова разлика међу Американцима и Европлннима нје еамо сл-ћдство слаб1е разв1ене системе мускула (мишића), већг зависи толико исто, ако не и више, одт. ослабл^ћна системе жл^зда (Оги8еп8у81ет), и у овомђ смотренго заслужуе озбилне пазлвивости Физиолога, почемЂ оваД пмтан4 о будућиости Американске пасмине полаже. Разумни су лгоди заклгочили, да ова прекомерна н^жноств у Формама мора имати свои' пред^ћла (граница), па збогт, тога, кодг све урођене мрзости противу Ирландезаца, овима допуштаго тамо населавати се, кои су по пуноћи свога тела и богатству нвиове системе жл-ћзда', рекао бн, наиспособнш, утицанго Американске климе св успехомг противстати. И заиста е изкуство не еданпугв показало, да су наилепше женске управо оне, кое су рођене одг родптелн дошавши' скоро изг Европе. У осталомг ево утицан^ћ климе не простпре се само на колена, већг се примечава често и на самимг особама, кадЂ се изђ едне земл4 у другу пресели. Тако мало има Европлана, кои се у сагознимЂ државама угое, докђ Американци, пошто неко време у Европи проведу, обично много здравш и пунш буду. Тако е исто кадкадЂ и сђ Евроллннима, кои су се, после дужегЂ бавл^нн у сагознимЂ државама, у Европу вратили. ПисацЂ овн врспи могао би у овоме бнти наибол4 доказателство. КадЂ е доказано, да сувлБ1и воздухЂ у иначе сасвимЂ подобнимЂ ширинама земалБСКогЂ круга тако велике разлике производи, зашто му неби и у другимЂ приликама неко утицанћ допустили? Зато даите да при свршетку 10 штђ нешто пробеседимо о разликама , кое су се сђ моралне и естетичне точке сматрана ме|)у Американцима и Европлннима приметиле. Нема ниедногг Европлнна, кои се ше чуд10 оноИ страстноИ радиности, кадЂ се у Нго -1оркЂ, Бостонђ или Балтимору извезао. Свакш се ту жури; особе покраД обала и по тротоарима (за пешаке пугв одђ широкогЂ камена) више трче, него што иду. КадЂ се два прјлтела на улици сретну, само се рукуго ; ерЂ обично немаго времена за торокан^ћ. Истина, то исто може се видети и у пристаништама велики' вароша у ЕнглезкоЈј; но мени се чини, да е та радиностб Енглеза више разложна; Американаца пакЂ радиноств впше е навика и природна нестрпелБИвостБ, него нј ждностб. Збогг тога се иста понвлгое често и у онимђ приликама, где никако нема места. Праведно су Американце корели, што суиуелу нестрпелвиви. Лгодма, делнма заннтимЂ, дало бБ1 се ово и опростити, кадЂ се небн знало, да е то нбиовђ обштни, тако рећи удомаћенни ружнни обичаи. То е тако истина, да путници на лађама, кои заиста никаква посла немаго , опетЂ зато на вратЂ на носђ еду, да бн само часЂ пре одђ астала устали. Сђ тежкомг мукомЂ испало е само у к}'палиштама за рукомг, ову нестрпелкивостБ обуздати, али и ту само наинчимг средствомг, почемг имг се приметило, да е та нестрпелвива хитнн противу правила лепогг обхођена. Овакавг обштБШ немирг мора произтицати ма пзг каквогг обштегг узрока. Премда немамо доволбнн доказател-

ства о већемг или ман^ћмг упливу воздушне влаге на систему жпваца, то опетг мислимг да се неварамг, кадг ову већу живаца раздражлБивостБ у обитателБима сагознн држава приписуемг сувов Американскои клими. Небн л' се за подкреплен^ћ овогђ мн"ћн1н могло навести д1>исгво сћверногг ветра? Оћвернни ветарЂ, као што е пре речено *) подобанг е по свомђ дЂиствованго сћверозападномЂ ветру у Амерпки, онђ е континенталнни ветарЂ, и сви смо моглп изкусити н^гово сасушугоће своИство. Али сђ тимђ се неограничава н-ћгово дМствозан^ћ, као што ће читателв и самЂ знати; н^ћговг е упли†много већ1». Обитателви у ГОри знаду врло добро, да онђ на живце па н на само наше душевно разположен -ћ толико дМствуе, да смо онда, кадг сћвернмв ветарЂ неко време дува, некако немирни и раздражлБиви, па кадшто и суморни ; и по томе можда ше безг свакогг основа, што се по некимг краевима као пословица говори, да сћверннИ ветарг доноси зле жене. Тако смо у то доба ман^ћ кг Ј т живанго разположени, и манн намг е потреба у раздражлБивимг средствама. Чуо самв такође едногг врстногг сматраоца где говори, да нетреба никадг свое пр1нтел4 на обедг звати, кадг сћверннјј ветарг дува. КадЂ дакле сувни ветарЂ и у насЂ, где само врло редко дува, таква очевидна дМства производи, то се лако дае разЈ т мети, да н^ћгово сад^ћиство мора бнти много веће у оноВ землви, где е онђ владагоћји ветарг, као што то бнва дужг атлантичке морске обале у сагознииг државама. Да ли се варамо кадг мислимо, да се овомг обстоателству мора приписати и много убиточше дМство преврелн пића у сагознимг државама? Неоспорима е и припозната истина, да су Европлани, а имено Енглези, кои су у своши домовини научили, вина и аке ликере пити, безг икаквогг досађивана принуђени, ако не сасвимг одрећи га се, то барг у томе доста се умерити, чимг се у сагозне државе преселе. Овомг изкуству има се приписати, да су дружства за умереностБ на законодавство многи држава могла толико подМствовати и предупредителнимг наредбама повода дати, кое бн у насг уведене можда гдекое и наивеће конзервагивце бунтовницима учпниле. Кодг све нвиове видиме ладноће опетг су Американцп по природи много раздражлБивш одг Европлнна. Нвиова чувствителиостБ прешла е у пословицу. Но може ли се по томе рећи, да су одг насг гори и несноснш? По теорш требало бн да су такви, а можда бн и бмли, да се нису зарана одг неповолБноста ове веће раздражлБивости живаца тиме сачували, што се труде, много више него мн, свако понвлБИван-ћ нестрпелвивости угушити. Ко е у сагознимг државама живш, таи зна, колико се брижлвиво обучаваго деца одг првБ1 ноката у вештини побеђавана самогг себе. Одтуда се показуе наираздражлБивш народг на землви као подг наиболБимг заптомг живећјв. Имено пакг само е тамо свобода у ономг степену могућа, што се свакш зарана привикао, да свои пЛвг укроти. Да 6 б 1 се на овов стази одржао, Американцу те нуждна полиша; ако се пакг кадшто заборави, то му е обште мн^ћше при руци, те да га

*) Сачинитеи живи у Невшатлу у Шваицерскои, где сћвернни ветарт. д-ћиствуе одприлике онако исто, као источннМ у с-ђвернои НеиачкоВ.