Подунавка Земун

Л11ГТА .(1 31БШ II НАУКУ.

143

н о обондисана стуба сг грднпиЂ ланцпма споена —• то е справа за мучен1> несрећнБ! робова. Кодђ овб1 стубова стое крал ^ћвско-холандеки полицаини служитедви, да надт> беднимг и одт> сп1*10 заборавл ^ћнимЂ лгодма пресуду одг грађана Суринамски на лаку руку изречену изврше. Овде се сваив дант. Аогу видити робови и мужког' и женског' пола ако свезани, гди стрепећи очекуго ндну судбу. Чимт. кои робг или робина авл1го ступи, одма ши се скину све алБине ст. леђа и добје малу кецелго, да бБ1 само бокове покрила ; затимг мучителБи свежу ове робове пзмеђу она два стЈ ба и етану Ш бичевима тако тући, да е гроза слушати, како несрећници одђ бола вичу и иучу. Ово мучен^ дотле трае, докле годђ крвБ изђ бутина на землго непоцури. Суд1е, кои ове ужасне казни одређуго, има толико, колико и притнжателд робова; и свами притажателБ може по волби кадЂ оће свое робове слати, да Ш муче, нити му нкон властБ може у томе на путЂ стати. Између толики ужаснБ1 позорн навесћемо овде само едно, да бБ1 се читателБи о страданго бедни робова уверпли. Нека мелезкина Лидјп, младо девоиче, бБ1нше кодђ ослобођене арапске Гованке у кући; она е све кућевне послове до подне свршити морала , а одђ подне ишла е по приватнимЂ кућама и на надницу радила, но и оваи за надницу добивепив новацЂ морала е свошп госпођи сваио вече давати. бданЂ ослобо1)енБ1и робЂ, по именз' ФранцЂ, ожени се сђ Лидшмђ; онђ е такође у еднов кући служш и прилпчно заслуживао. Бедна Ли 1Н била е садЂ у толико слободна, што ше ишла више на радЂ, већЂ е одђ подне до у вече кодђ свога мужа проводила и одђ н!>га свакји данЂ опред4ленБ1и за надницу новацЂ добјнла и госпоЈ)и СВ010П носила. ПоштенБ1и ФранцЂ Л10610 е свого Лид1го као наивеће на свету добро. Но ова лгобавБ може му свакогЂ тренутка и главе доћи, едно што госпођа Лидина ше дознавала, да е она сђ нбимђ венчана, и држала е да она уредно на посао иде и нбои опред^лену суму у вече доноси, а друго што би та лгобавв, па да е и дознала, само дотле транла, докле би нбои по волби 6 бно. „Ал' ако дозна моа госпођа!" уздисаше едногЂ дана Лид1л, кадЂ се сђ мужемЂ разговарала. „На нека дозна," одговори ши ФранцЂ, „нбои е све едно, долази ли новци ма сђ кое стране — доста да она свако вече одђ тебе Опред^лену СЈму точно прима." „Мени опетЂ неко предчувствован4 каже, лгобезнив ФранцЂ, да ову нашу свезу сваконкимЂ начиномЂ одђ н-ћ кр1емо." „Па добро, жено, и а сзмб дакле твогђ шгћтн." Лид1н н1е дакле бадава зебла. На неколико месецш после нбшвогђ венчана дозна н ^на госпођа, сђ кимђ она »иви и рекне ши едногЂ дана : „ТаИ е ФранцЂ опаки! и невалнлип мелезЂ. Н чуемЂ Да си ти венчана жена н^гова, али то неможе дал-ћ остати н оћу да га оставишЂ и др) гогЂ за мужа изберешЂ." Госиођа е по ондашнБИМЂ законима имала право , ерЂ робови нежене, па кадЂ би се сђ дозволен-ћмЂ госпоДара и оженили, та би свеза опетЂ дотле транла, докле би 0н и волго ималп. Но Ладја изђ почитанн и велике спрамЂ

мужа лгобави Н1е се госпођи у томе покоравала; и збогЂ тога е госпођа 24 сата безЂ леба и воде затвори. Али све бадава, Лидја е опегЂ сј г тра данЂ Франца поодила. Н-ћна госпођа била е доста трпелБива н ладнокрвна; више е пута опоминнла, претила — Лидја е све ово слушала, али се свогђ мужа ше могла одрећи. 1ованка дакле изгуби трплен^ и разлготи се, што ЛиД1а башЂ сђ онимђ живи, коега лгоби и почптуе, а не сђ другимЂ па будикаквимЂ. Она по сили употребисвое право. Ужасно позор4 приближуе се судеискои кући. Две женске, една везана ц полицаинимЂ служител4мЂ праћена, а друга слободна, иду кђ дасчари. Прва у наилепшемЂ цвету младости и лепоте; сђ оборенимЂ одђ стида очима, невина е Лидја, а др}та разнрена 1ованка, н -бна госпођа, кон е по нбшвомђ лепомЂ мн^ћнш у свомђ праву бша. Чимђ су у авл1М ушле , одма сђ Лид1е свуку алБине , добро притегну п стубовима одведу. Бадава се она сузе ронећи освртала на госпођу 1ованку — пресуда се мора свето извршити; то налажу закони, холандскимЂ чиновницима изложени!! Стаде пуцннва одђ бичева и нукЂ се диже до неба; кукавна Лид1а сва е у крви огрезла. — 1 оштђ напредЂ представлнмЂ себи, да ће многи ово за басну узети — али на велику жалостк и срамоту права е истина. Позор4 ово догодило се пре три године у тои населбини, гди Европско -холандско правителство влада ! Ми смо овде навелп само оманго казнБ, кадЂ се до 30 камџја удари, а кадЂ већа предстои, т. е. кадЂ притажателБ жели , да се робопи н^гови на мртво име истуку, онда се онђ самомЂ ђенералномЂ прокуратору иви устмено или писмено, и то две врсте , што ћемо овде и навести еданЂ така†образацЂ: „Подписании моли господина ђенералногЂ прокуратора, да би роба Н. сђ 50 камџ1а казнити изволео. (Подписг.) На истов цедз 'ЛБИ написано е: „Нека се казнк изврши. ђенералнив прокураторЂ населбпне Суринама. (Подписђ)." Ненаводи се дакле ни 3'зрокЂ, зашто да се казни, но само жела. Па често и саме женске, н'ћжна створенн, подписуго овакве цедулБице и изнвлгого желго, да ииђ се робови сђ 50 или 60 камџја казне. Очевидци питали су служител^ћ тамошн^ћ, зашто су камџ1е тако чудновато обоидисане. „Та то е крвБ, мон господо, крвБ. г " бно е одговорЂ. „Првии ударацЂ такву рану начини, као да е на0оштр1имг ножемЂ пресечено. Погледаите само ову камџјго !" и онђ 1 имђ покаже другЈ', коа е била сасвимЂ црна одђ сасушене крви. . „Па да ли пстпмђ камџјнма и женске тучете;" запитаго иутници служитела. „Дабогме;" одговори )Д мђ онђ , „девоике одђ четрнаеетЂ година па на дал-ћ. Често се догађа, да су кадкадЂ женске таквогЂ белогг тела као праве Европланке." „Па зашто ш голе казне?" „Да би болЂ већма д-ћпствовао. Зиате ли господо,