Подунавка Земун

144

НОДУНШК!.

да се п у нама понекадт. срдце разжали, кадг влднмо какву лепу и белу девоику, као што сте и вм сами, да е за ове стубове привезана." На захтеван4 путника покаже ЈГпп, истми служителв протоколЂ, гди су они бедни } г писани, кои су казнв претрпити морали. У томт> протоколу ништа друго ше наведено,

већт> само лице, мужко или женско, године возраста. 'чрогј казни, а то е бшо само едномг речи назначего „з^" ,1 непослушности." И сва ова безакошн чине се у онои д^жавк, *:о^ се христјанска назпва — и то у деветнаес!С г цивилизиратомг веку!!

'^СМЕСИЦЕ. ^ 3

Ирапа лспста. Славнми живописацг Веласке де Силва рекао е, да савршено лепа женска треба да има три беле ствари: коЖу, зубе, руке; три црне: очи, обрве, трепавице; три румене: уста, образе и нокте; три дуге и протеглнсте: тело, косј ^ и руке; три мале: зубе, уши и ноге; Јри широке: прси, чело и између обрва; три мекане: косу, прсте и убта.

Домомша I; лк>ба. Домовино сладко милован-ћ! А ти Лгабо срдца уздисан-ћ! Вм мои животг, и сво мое благо! Вм све што е срдцу моемг драго! Домовино маика си ми мила! А тм Лгобо посестрима вила! Благо мени краи маике до века, Благо мени комг е Лгоба сека! Домовино мон тн лгобави! Лгобо узорг когг ми срдце славп! У домовини Лгобу ахг! милуемг, А у Лгоби домовину штуемг! Домовино раго жића мога! А тм Лгобо цвеће ран тога! У томг раго све су мое сласти, Слава, срећа, поносг и све части! Домовино ево срдце мое, Раздел^ћно на поле, на двое, Твол една, друга Лгобе мое, брг све ми на свету све Васг двое! г Домовино сладко милован-ћ! А тн Лгобо срдца уздисан^ћ! За Васг само мон крвца врје! За Васг срдце до свогг конца бхе! Илс-Миле. • рецептђ 11|»от;јн'1> глади. Године 996. после Христа бнла е у Перзш тако велика гладв, да су сиромашни лгоди по улицама умирали. У то време владао е у Перзш Ацудг Даула, мударг и човеколгобивг царг, онг е скорбнимг срдцемг гледао, гди сиротина одг глади скапава а богати напротивг неосврћући

се ни на когг у свакомг изобилго живе. Наипосле изда заповеств, да ће одсадг увекг по.еданг богаташг обешенг бБ1ти, чимг кои одг сиротинћ одг глади умре. Наредба ова тако е подМствовала, да одг тогг часа, нити е ко' одг сиротинЂ одг глади умро, нити е ко' одг богати осиромашш. ЛогогриФЂ изђ еданаестБ писмена, 421: Одг кадг самв Се н поав10, добјо е светг другш видг; ерг самБ н едно одг онм силнб 1 понвленн, кон су мрачннв векг саранили. Већегг уби"те одг мене нема, и самг воздухг буде за онога смртоносанг, кои се близу мои уста налази. Безг жнвота као што самБ, имадемг избушено срдце, но опетг е онаМ пропао, кои ударан^ћ изг тогг срдца осећа. Ако ме и невидишг, чућешг ми гласг, али само онда, кадг е радостк или жалоств у народу. 12421: Како напредг тако симб и острагг, но конзервативци наши кваре ми тимг ту особеноств мого, што ми н и ш т а додаго. Негда самв н овладао светомг како што прича свето писмо, и доказали лгоди, кои су споменике тогг догађан и по внутрености зем.тћ и по бреговима гледали. 121: Наћи ћешг ме свуда, гди годг у друштву човекг живи. Но разногг самг изгледа, и различанг по дужности. Видићешг ме као истиногг, а опегг и као лажлБИВогг. Овде самБ пунг достоинства и мудрости, тамо кол-ћмг живинче а кадкадг и саме лгоде. 1234: Н самБ другарг пређашнћмг, н га пратимг крозг иелми н^ћговг животг, и ако га и оставлнмг за неко време, то се опетн враћамг н'ћму на минутг. Свима треба да самв другг, но слабо већг мари светг за мене, а намећати му се немогу. Али ако ме пређашнБ1и изневери, онда е преступникг, и одреко се чина свогг. Цело е: Лепа и красна речБ, кон у данаган^ћмг свету све ман4 бнва, макарг да само нкоме човекг до велике славе, до среће и добростана доћи може.

Разрешен^ ЛогогриФа у 15. числу: ПроФућкати (кућа, порта, пророкЂ.) Разрешен-ћ поолали су' Г. Парох-в В. СубботићтЕ., и Г. ђ. 1овановић-в у Земуну ; Г. Парох-в Тиетотеи Бранковић-в у Сенти ; Г. Н. Н. У Шабцу. Разрешен^ Ребуса и Загонетке у 16. числу. Ребусг: „Срећа и несрећа, лгобовв и пакоств, мудростћ и лудоств." Загонетка: „Коса." Разрешен-Јз поолали еу: Господична Маргл Поповићт., Г. Паро х-& В. Субботићт., Г. ђорђе ИлкиК-в у Земуну; Г. Парох-в Урош-в Лазаревићв у Воики; Г. Парохв Тимотеи Бранковићв у Сенти, и пр.

Нечата, издае и одговара кнвигопечатнн I. К. Сопрона у Земуну.