Подунавка Земун

ЛНГТ1> 31 311.1ВУ 11 И1.ТКУ.

155

6 рг за седамг година старг оклепанг човекг биће подг 3 емл1'О м ' 1 ' —" „Зато се н све држимг омлађине!" рече човечурда. Човекг живи само да послове одталлва ; а н понаивише, коме непрестано брига на врату лежи, да себи ту кућу сачувамг. Сирома самв човекг, био самБ одпре црквеннкг па имамг нешто пенз1е —" г Приповедали сте ми то гоче, господине Бархоне. ^во вамг едно писмо — што годг брже можете нек' отиде у руке барону." „Све ћз' трчати, милостива господична! А одговорг." „Знамг а већг шта ће ми одговорити. Уклонте се сздг одг мене, да непосумнаго о нашов завери." Растану се. После по сата Амалја е опетг бша у свошв соби, а господинг Бархонг оде у варошБ. VI. Обнснен4. Два дана пропз г стјо е Албрехтг а АмалЈе нје вид10. ТрећЈИ данг око подне видимо га предг кућомг господина Бархона. Зазвои а црквеннкг у пензш отвори му врата. „Где е гроФг?" „Пре четвртг сата дошао е изг цркве; садг се моли Богу у своши соби. Господична Ама.цн," придода Бархонг поти'о, „у башти е са својомг собномг служкинвомг." „Ко ће авити за мене грофу?" „На првомг бого наћи ћете н^говогг дворишицу." Баронг оде узг басамаке. Нађе оногг Црнца. Па, како е знао да Црнацг неразуме ништа немачки, то кое очима кое рукама да му знакг да е радг да га прјнви грофу. Текг Црнацг оде, а гроФг, надагоћи се своме синовцу изиђе на врата. Зачуђено пусти странца Ј Г нутра. „Господинг гроФг отг Функалг ?" запита Албрехтг немарлћиво поклонивши се. „Та8 самв! А кога имамг честБ н познати?" ,,'Л самБ нек10 одталнчг послова', господине гроФе, кога е име толкко незнатно, да те вредно споминати га. Путугоћи по ТиролскоИ паднемг у врло тежку болестк, и морао самк лежати у едномг манастиру, кои, одг света заклонпнг, у некои усамл^нои долини е. Устанла е око мене една побожна калзферица, кое неуморномг поштенго и устанку благодарити имамг што самБ живг." „На што то приповедан^ћ ?" запБиа гроФг а овамо узверенимг и врдагоћпмг погледима керш е Албрехта. „Калуђерицу ону звали су у манастиру честна Венедикта — одпре пакг звала се она Мелаша Решевалг, и Елсаскинн е." „Господине моВ, « самк као снебивагоћп се човекг у Аахенг дошао —" „Сг тимг бол4 срце ваше склониће се, да едно побожно дело учините. Молимг само за кои тренутакг послушавте. Меланја ми приповеди, да се она закалуђерила сг тога, што се у запари нашла бБ1ла збогг неке несрећне лмбави. Дете н1јно , плодг лгобави кг богатоме племићу г Павловскомг, остало е на неги кодг онога кого е нго на зло "зврапо. Као што е случаемг некимг дознати могла, племићг грижомг свое совести мучснг , касн1е е кћерБ н^ну ^ аак °номг себи за кћерБ примјо и наредјо да сво н^ћгово

иман^ћ нБО» припадне. Племићг, кои е релипознмВ бунцало постао, поводш се по некомг своме пр1ателго и овога постави туторомг свое поћерке, па наеданпутг нека чудновата болестБ нападне га и папрасно умре. Одг то доба прЈнтелБ онап н1;говг управлн са иман4мг, а ћери поковниковов дае сваке године нешто одг до'одка. Да бм дужноностб благодарности испунш, господине гроФе, молимг васг да ми кажете шго о Лвалји, ерг она моа добротворка препоручила ми е —" „Доста, господине, доста!" рече уеданпутг гро®г, кои е дотле ј 'зверено само слушао. „Знамг садг добро, и могу разумети, сг каквомг намеромг дошли сте вб 1 до мене. Н самБ дабогме туторг лгобави вредне Амал1е, а вн ако вамг се може, да преподобнои Венедикти одговорг однесете, то шД кажите, да самв а до ако дужностк мого строго извршпвао, а и однко науманг самк, да никаква призретд немогу развести, да за едну длаку попустимг у нбо В. У осталомг н самв само мојоб совести дужанг одговарати, ерг покоинин пр1нтелБ моб сг пуномг влашћу снабдео ме е " „АмалЈго или у манастирг да пошл-ћте или удате за Функала, кои е зинуо на н-ђно ииан4! в упадне му у речБ Албрехтг. „Зарг вамг одобрава совестк, господине гроФе, да девоичету едномг комг се мили живити, подмећете тако што да избира?" „Господине!" повиче гроФг издраченимг очима и као претећи. „Опростите, господине гроФе, а самБ само гласоноша, а вБ1 ћете допустити да довршимг посао радг кога самБ дошао. Не само отацг него и мати има право на свое дете, и као шго сте вн ради да извршите право отчино, тако самБ п науманг право материно учинити да важи. Кукавна она калуђерица умрла е, но и она е такође тестаментг оставила, коп е у мене. ГроФг као ругагоћимг се смешен-ћмг некимг одговори: „То чините вн, господине мои, дужноств вашу, кон) имате као извршивачг тестамента; и како л држимг да вн иисте дошли да мн еданг на другогг овде нападамо, то мислимг да е излишно, да и дал1> што одговарамг." Поклони се, а сг тимг да знакг, да Албрехту време е полазити; но ова№ се учини да онг та№ знакг и неразуме. „Важимб таи докЈ'ментг," настави онг дал4, „неразполаже дабогме ни сг каквимг иман'ћмг, али у нћму има прича, кон се васг колнко-толико тиче. Калуђерица прича то естБ, да е познатБ1в некШ лекарг путемг знаности племићу смртБ задао, да одг гриже совести мучећемг се човеку стане на путг, да матерк свога детета Мелашго, кол е као слабоумна у манастирг укдон1>на, за свого жену непризна. Да АмалЈго не}'зме себи за ћерку, на жалостк немогоше спречити, као ни то, да она заедно са своимг иман^ћмг небуде оставлћна волби онога, кои нигата друго до само срећу жели ши. Немопте ми речБ прекидати, господидине, садг смо дошли до онога што е наИважше. Вн ћете ме дабогме пБ1тати, чимг се може посведочити она зла намера туторова? Венедикта дае у томе сведочанство исповешћу лгобави, кого ш& е верннв прЈнтелБ павловскога послао, и она ни едно ока магновен^ не сумна, да бн и цело *