Подунавка Земун

156

ПОДУН1ВК1.

иман-ђ нбо В припало, само да се могла на то склонити, да пој)е за гроФа Функала кои нигди нишга ше имао. Она се узтезала, зато онда ударе старимг путемг са подбаченимг писмама, коа су оглашавала неверство Меланино, а и то са некимг барономг Бекомг, кога су се добра сучелавала са имаиЉмг племићевимЂ. Барону е онда жена бвтла умрла, па неби башг никакво чудо ни бшо, ако око свое буде био бацт на лгобави в редну Мелашго, да своме единцу што пре маику набави. Писма та, коа су и садг 10шг у животу племића су готово до лудила довела, но прјателк е чинјо што е започео. Мелатн е одбинла, и те тела дати речк ономе кои пузи по мраку за туђнмг иман4мг, него е трпила оно што е снашло. Умрла е на десетг година после смрти отца н^ћногг детета. Управителв племићевБ1 [добара науми садг да се у нби сасвимЂ ували, а ту му е требало насл^дницу или на свого руку придобити , или на страну уклонити е. На то понви се по 6 ожнбји синовацЂ пузавца за иман^ћмЂ, и облетао е око кукавне АмалЈе, о којо В врло добро знао, колико иманн она н-ћму принети има. Али у истнВ ма' ето ти и сина оногђ изсменногЂ господина Бека, позна се са АмалшмЂ, залгоби се у нго и она у н-ћга. ОпасногЂ овога човека требало е. уклонити сђ пута а на то склопи се меиданЂ, кои како е испао вм знамЂ да знате. Амал1а уплашена и ожалошћена смрћу младога барона, отиде изђ Шпае, едно да се уклони одђ н4ногђ облетала, а друго да непропусти, да се несастане са своимђ туторомЂ. Видите да е нађенЂ конацЂ у лавиринту вешто саграђеномЂ. Ше ли вамЂ то доста, да васЂ нобуди, да пунолетнои Амалхи нћну отчевину предате, то ће дотична документа предати се суду." Стармв гроФЂ чишо се као да сђ тимђ ше ни мало узнемиренЂ. Велике евое очи издрач10 е 6 бш подсмевагоћн се као младоме човеку, кои е предЂ нбимђ 6 бто.

„Н бн као готово смео рећи," рече онђ осмеући се, . „да не ко другји, него младнИ баронЂ БекЂ узима ту слободу, да неке претн^ћ овде предамномЂ изчитава?" „Неварате се, господине, а самв баронЂ БекЂ." „Дакле лгобезникЂ лепе Амал1е? Ше ни то рђаво! ФамилЈа Ваша позната ми е , и тако знамЂ да последнг 'ц изданакЂ, АлбрехтЂ, већЂ о томђ е настаавао да ФамилЈго свого продужи. Говорише за кћерБ некогЂ шумара да е срећна жена тогђ племића. Христанскји законЂ забранго« двоженство, господине мои , а држава е за то строгЂ законђ издала." „М олимђ , господине гроое, негледанте вн мене само као лгобезника амалшногв, него као вестника несреће Венедикте, кои васЂ опомин^ћ на дужности, кое дугуеге вашои савести и чести племићскои. Вн већЂ видите да се у трагЂ улази вашимЂ саможивимЂ намишлнима, и слободно очи у очи излази се предЂ ВасЂ. Ако оклевате поступати као човекЂ одђ чести, поштенЂ, умећемо васЂ и наморати." ГроФЂ као изсмевагоћимЂ начиномЂ замоли да прекину еданпутЂ таВ разговорЂ, ерЂ ни наиман-ћ вол4 нема да што више одговара. О нђ нитђ се плаши, рече, насртанч занешеногЂ будале, нити се бои суда. АлбрехтЂ изиђе изђ собе и потражи Амалш. Залуду е сву башту унакрстБ прошао. Наииосле нађе се сђ БархономЂ. „Гди е господична?" „Ч пмђ самв а казао да сте вн дошли амо, отишла е одма у свого собу." „То ће она знаги на што ће изићи мои разговорЂ!" помисли баронЂ. (Продужи'ће се.)

О иисмевмииа Црнорнзца жрабра.

О дђ толико година препиру се учени лгоди о кирилици и глаголици, и свегв се начита сваконки саннрја, нагађанн и дрзки заклгоченл. Нарочито одђ времена Копитарева преоте, рекао бн, ма' мн^ћше, као да е глаголица старјл одђ кирилице, па шштђ да су КирилЂ и Мето дш писали глаголицомЂ. Овде ше место, претресати иста различна мнјзшн и изрећи судЂ о тако важномЂ предмсту, почемЂ и онако, колико е нама познато, шштђ немамо онаквБ1 остатака глаголице, кои бм насЂ точно могли уверити. да е глаголица старја одђ кирилице. Да бн и наши читателБИ о овомђ предмету судити могли, стави'ћемо овде у изводу она8 важнни остатакЂ одђ Црноризца храбра, кои е у деветомЂ веку, на 50 година одђ прилпке после Кирила и Методја живш, почемЂ намЂ каже: „ шштђ су живи они, кои су ЈВ видели." Исторјн се неда празнимЂ мислима и нагађан ^ћмЂ попуннвати; где немамо безсумн-ћнн историски' података, ту мн-ћте мора да мучи. И мн дакле, имагоћи лсногђ доказа о кириловимЂ ппсменнма, остави'ћемо сва она различна

мнбта на страну. Ево шта вели о томе реченнв ЦрноризацЂ: „Славени пре нпсу имали кнкига, већЂ су цртама и зарезима цртали и гатали , погани (т. е. некрштени) бнвиш. Но пошто су се крстили, 6б1ли су принуђени, римскимг » грчкимЂ писменима писати словенску речк безЂ } г строенн. Но како се може грчкимЂ писменима добро написати : Богг или животђ , или црква, или широта, или ндђ , или јоностб, или друге овииа подобне речи ? II тако е прошло много година. * Но човеколгобацЂ Б огђ , неоставлагоћи човеч1и родг безг разума, већЂ приводећи све кђ разуму и спасенго. помилова родЂ словенсгаи , и посла Светогг Константина, нареченогЂ Кирила, мужа праведиа и исгинита, и овав имг створи тридесетг и осамг писмена', ова по чину грчкк писмена, а ова по словенскои речи. Та словенска писмена есу ова: а, б, в, г, и пр. до и. Међу овима подобна су грчкимг писменима ова: а, в, г, д, е, з, и, е, 1, к, л, м, »> ?, о, п, р, с, т, у, ф , х, ш; а четрнаестЂ по словен-