Подунавка Земун

•1П('Т1| 31 »1Б1ВУ II НЛУКУ.

157

ск оиг езику, и та су ова: б, ж, з, ц, ч, ш, вд, г, и, б, 4, 10, И, А. Но нени говоре: нашто имђ е створ10 38 писмена, кадг се може и сђ ман% писати, као што Грци са 24 пиемена пишу? Ал' незнаго, са колико писмена пишу Грци; е рг они имаго, истина 24 писмена; ал' се овима немогу изпунити кнвиге, већг су имг придали 11 двогласнм и 3 Ч 11 сменита," те тако сабраше тридесетг и осамг. По овомг дакле образу и Светш! Кирилг створи тридесетг и осамг писмена. Други опегв веле: нашто су словенеке кнвиге? ерг нби Богђ ше створ1о, ни анђели, нити су одг искони, као жидовске, и римске и грчке, кое су одг искони, и кое су Богомг примл-ћне ? А други мисле, да е самг Богг створт писмена, а незнаго, шга говоре „оканни," и да е трима езицима Богг заповедт, да буду кнБиге, као што у еванђелш пише: и б-ћ дгска написана жидовбскб 1 и римбсш и елинБСКБГ, а словенски ту нема. По овоме словенске кнкиге нису одг Бога, Овима шта ћемо да одговоримо, или шта ћемо рећи оваквимг безумнимг ? Но одговори'ћемо имг изг светБ1 кнБига, као што смо научили : да све по реду бБ1ва одг Бога, а не одг другога. брг Богг нхе створјо жидовскШ езикг пре, ни римскШ ни елинскји, него сирскш, коимг е и Адамг говорш , и одг Адама до потопа , и одг потопа докг ше Богг разделш еаике при зиданго куле, као што е написано: „разм4шеномг же бБ1вшемг нзмкомг." И као што су се езици смешали, тако су и нрави, и обпчаи, и устави и закони, и „хитрости" у народу. Египћани добмше землБОмерЈе, а Пермннци и Халдеици и Асирнни звездарство, мудрован4 (влгшвент), лекарство, чаран^ и све хитрости лгодске, Жидови пакг свете кнкиге, у коима е написано, да е Богг створт иебо и землго и све, што е на нбои , и човека и све по реду, као што е писано, Елини

„граматишго," философш. Но пре овога Елини нису имали у свомг езику писмена , већг су свого речк „Финичскимг" писменима писали. II тако е транло много година. Но Панамидг после дошавши, поче одг алФе и вите, и Елинима само шестнаестг писмена нађе. Кадкмг Милист придаде имг три. Тако су много година са деветнаестг писмена писади. После тога Симонидг нашао е два , а Епихарт три писмена, те се тако набра двадесетг и четири писмена. Носле много година нађе Дтнисг Граматикг шестг двогласнм, а поеле други петг и други три „чисменита." II тако многи многимг годинама едва сабраше 38 писмена. Ако ли ко рече: да Кирилг ова писмена нт добро устрот, почемг се и садг пострааго (поправлнго), то ћемо таквомг одговорити: и грчка су писмена много пута поправлнли Акила и Симахг, а после тога и многи други. брбо е лакше после поправлати, него изпрва створити. Ако пакг запмгашг грчке кнБижнике: ко вамг е писмена створт, или кнкиге преложјо, или у кое време? то ће редко ко одг нби знати. Ако ли запмташг словенскогг кнБижевника: ко вамг е створт писмена, или кнкиге преложт? то ће свизнати и одговарагоћи рећи ће: СветБ1и Константинг ФилосоФг, нареченнб Кирилг, и Методт, братг н-ћговг; они су намг писмена створили и кнвиге преложили; ерг Јоштг су живи они, кои су т видели. И ако запнташг у кое време? то ће рећи: у време Мухаила, цесара Грчкогг, и Бориса, кнеза Бзтарскогг, и Растица, кнеза Моравскогг, и Коцела, кнеза „Блатонкска," а године одг створена света 6363. (855. одг рођена Христова). Има и друш одговора, кое ћу другт пугг рећи, а сада томе нт време. Тако, е браћо, Богг дао разумг Словенима, „емоуже слава и чбстб и дргжава и поклан-ћние, нмне и присно и вг бесконБЧнна в&км аминБ."

Д«е черте н;п> Вегатнгтоиов^гЂ живбота.

I. Вешингтонг у младимг годинама путугоћи едномг по пред^ћлу Виргиши, наиђе на неко у средг шуме лежеће полбско добро; овога е тимг више обрадовало, што е одг дугоггпута већг малаксао бкго. Кадг унутра уђе спазиупрепашћенг повеће дружтво у свечаномг руву обучено. Господарг полБскогг добра, човекг у годииама, одма устане, да уморногг госта по своме урођеномг гостолгобга прнстоино дочека. Вешингтонг оштримг погледомг своимг приметт е, да е многима противно бмло, што се и онг као странацг ту изненадно дест. 0 чему се они разговарали, нт могао знати, а тшг већа е за н4га тапна бмла, што се и кћи домаћинова богатимг рувомг украшена у томг дружтву налазила, на ко'00 се по лицу приметити могло, да е пуна туге и жалости. Кадг е Вашинггонг гладБ и жеђв утолт, запмта домаћина, кои очи сг н^ћга ше скидао, каква е то кодг н-ћГ а светковина. „Вн ћете се упрепастити, господине, кадг то чуете"

рекне му домаћинг, „но човекг мора начина потражити, да се изг забуне изколеба; н барг тако судимг — а вм као сведокг можете се о томе и осведочити." „Двадесетг е већг година како овде живимг, и то тако задоволБно, да немогу доста Богу за такво благод&ант благодарити; ерг до данасг ни у чемг неоскуд^ћвамг, а сг еднимг и другимг моимг сус&домг тако живимг, као сг рођеномг браћомг. М б 1 смо се у едно исто време овде населили, бнли смо и у радости и у беди еданг другомг на руци, едномг речи одрастли смо заедно у лгобави и верности. Садг су и наша деца одрастла. Оба моа суседа пмаго снна на женитби, а н одрастлу кћерк, добру мого Лувдго, вн сте е сигурно овде спазили?" Вешингтонг му одговори, да го е добро спазт и да се див10 н-ћноп особитоЛ лепоти. „То е истина," рекне домаћинг, „Лута е лепа, као што е и н^ћна мати бмла , кого самк рано изгубјо; но то е навман^ н-ћно одлич1е, ерг она е уедно благообразна, вре-