Подунавка Земун

158

ПОДУН1ВК1.

дна, чиста и штедлвива, и н бм желш, да свакт удовг и у годинама човекг овакву кћерБ има, као што е мене Бои. нбомђ обрадовао." „ЧестБ девовци," рекне Вешингтонг, „кон добромг родителго на угћху слјжи , а честБ и отцу, кои е тако воспитао!" Старми отацг радостно се на госта осмеивао. „Као што мене овде гледате, господине, тако исто сматраите и мое поштене сус -ћде и нвшве добре сннове, ВилЈама Бруна и Џона КлиФорда," рекне домаћинг. „Заедно су сг мојомг Луцшмг одрастли, па садг е и еданг и другШ иште. Садг можете мБ1слити, у каквои се неволБИ налазимг, ерг незнамг, коме бБ1 е дао?" „Г1а зарг ваша лепа девоИчица ше ту стварБ досадг решила? н ммслимг, да се на нбои морало што приметити.'' „Дабогме да се приметило," одговори домаћинг мрштећи се. „Она ВилЈама Бруна има врло радо, а и онг нго; но и Џона КлиФорда немрзи и почитуе га онако, као што онг и заслужуе. Да не 6б1 ни едномг ни другомг на жао учито, позвао самБ и родител& и сБтнове, као што садг тамо у башти видите, и изрекао самБ ово: ко' дал4 скочи, онога е Лушд. Они су обоица изредни скакачи." Вешингтонг на ове речи савг застрепи и ватрено рекне: „Остаели то при томе, господине, што сте рекли: ко дал^ћ скочи, таб ће Лушго за жену добити." „У целов Виргинт нико 10штг н1е о мошЛ речи посумнно," рекне старацг у нечемг увређенг. „Опростите, ако самБ васг тимг што увредт," рекне Вешингтонг таквимг умилнтимг гласомг, да м} г е одг часа сва невиностБ изчезла. „Н самв збогг тога пмтао, што -— и н желимг сг нБима скакати, да бм вашу кћерв, ако ми судба на руци буде, за жену добт!" „Вм ?" упБпа упрепашћенг и зачуђенг домаћинг. „бсте, а," рекне Вешингтонг озбилБио, и н се држимг ваше речи. Н самБ тако ухлебл^ћнг, да могу лепо жену издржавати, а и вама нећу на срамоту служити. Мое име дотле вамг нећу казати, докле се стварБ нереши , па после ие можете, ако вамг се недопадне, и одбити." „Добро!" рекне домаћинг госту, кои му се нко допао, и одг часа узме та за руку и у башту одведе. Лепа Лутн, коа е почесће на странца погледала, сва се у лицу била зажарила; Вшпамг и Џонг побледе, кадг виткогг и узгледногг странца узсмотре. Кадг е иакг старацг изрекао, збогг чега е странца овамо довео, сви су као укочени стоали. Спреме се дакле сва троица за скокг. ПрвБт е бно КлиФордг; онг скочи, али тако, да е сг читавимг риФомг одг мете назадг остао. На бледомг лицу девовчиномг показивала се радостБ. Џонг КлиФордг увидивши да му е и сама судба противна, одступи натрагг и на намрштеногг и срдитогг свогг отца погледи. Садг се залети ВилЈамг и скочи башг до мете. Вашингтонг се приближи опред-ћленомг месту. „Оћу л' и н покушати, кадг е Вил1амг већг до мехе скочт?" упнта онг. »Вм морате!" викне домаћинг, а дражестна Лута мо-

рала се прп овимг речма на дрво наслонити, око коегг су и друге лепе девовке стоале, сестре ВилЈама Бруна и Џона КлиФорда. Могло се лако прнметити, да е Марја сестра ВилЈамова побледила , кадг се Џонг спремао за скокг , а чимг е после одг мете удал^нг 6бш , подскочи одг радости. Вешингтонг залети се сг опред^ћленогг места и скочи више мете. Са свјго страна зачу се „ахг", одг радости или жалости? — Лепа Луцјн и т^ломг и душомг клоне. Вешингтонг брзо нбо [1 приступи и лагано тв рекне: „Будите споковна, красна Луто, н самБ само зато скакао, да бБ1 васг у случаго несреће Вил1аму предати могао; ерг н самБ ожен^нг, и то срећно!" ДевоДка е укочено стонла и те му веоовала; али н^ћговг гласг тако е озбилннг бно, да се ништа посумнати Н1е могло. Садг се Вешингтомг наеданпутг окрене лгодма. самБ ђорђе Вешингтонг," рекне онг смешећи се, „и н самБ кодг васг неку шалу изиграо, но вн ћете ме, лгобезни саграђани, доиста извинити, кадг вамг будемг узрокг томе казао. Мени е лгобеведостотши отацг ове дражастне девовке све изприповедао, што е у ствари. II мов оштарг погледг нт ме преварт, ерг п снмб увид1о да се Вил1амг и Лута узаимно лгобе, а честитни Џонг КлиФордг можда е само нагономг родителн свогг на то ишао, да Лутго узме. Лутн дакле по праву мени припада, но будући самБ н ожен -ћнг, то е Вилјаму нредаемг — шта више и да нисамБ ожен^нг, опетг бБ1 е збогг нБЈове искрене и н^жне лгобави предати морао." Сви су као окамен4ни стонли, само е Вилјамг у жилама такву снагу осећао, да е као птица Вешингтону одлетт и за руку га узео сг овимг речма: „Како ћу да вамг благодаримг ?" „Жпвт Вешингтонг!" заори садг изг свш грла, а нарочито се у томе хору гласг Џона КлиФорда чуло. Сви обколе госта и гонака, а обрадованнб домаћинг молаше га да дотле кућу н^ћгову неостави , докле се кћи нћгова сг Вил1амомг невенча. „Н бн зацело остао," рекне Вешингтонг смешећи се, „кадг бн у исто време тштг една свадба бмда" — и при овимг речма оштро погледи на КлиФорда, кои никако очи сг н^ћга нјб скидао. „Желите ли зарг и мов проводаџјд бнти ?" упнта младићг. „Само Мар1а сестра Вил1амова бнла бн та, збогг кое бн и преко мете скочјо." Вешингтонг одма приступи старомг КлиФорду и рекне му: „Лгобезннв КлиФорду, есте ли чули, шго е вашг синг рекао ?" „Чуо самБ," одговори старнД Вирпанацг, и ако е мов добрнб суседг Брунг оваквн истн мислјв, то ће се стварБ моћи садг окончати." Старни Брунг насмее се и у себи помисли: „Сг мое е стране стварБ готова, но незнамг шта ће Мар1н рећи." Но докг е онг то помислт, Џонг сг Мартмг и Вил1амг сг Луцтмг родителвима приближе , да благословг приме. Вешингтонг при своИ радости опетг се те могао дуже задржавати, ерг е врло важна д^ћла имао да изврши.