Подунавка Земун

•»■ГТЈћ 34 34Б4ПГ Н П4УКГ.

163

^а. Кадх саив е сутра данг тео обићп, казаше ми да е ону ноћв мртво дете мужко роднла. НисамБ тео ни ићи т>ов не го се нратимг у крчму, за кого садљ казао еднов калуђерици. ОнаЛ данг напишемг вама прво писмо. Истогђ оногг дана до|)е ми гдасг изг манастира да што брже идемг онамо Катарини, ерћ е Н10в врло тежко. Кадг самв у ћел!к> нћну ушао, на|)емг е, она се готово сг душомг бори. Ништа ми Н1б могла казати. до само: „„и му праштамг, некг ме се сети, бша самв му верна до гроба!"" Докг су две калуђерице читале молитве она издане. Сутра данг и она и дете у едномг сандуку лежали су. Н самв навалвивао да не ите са саранБИван "ћмг, ерг мужг покоВниде мораће доћи; чекади су три дана, а вм, господине бароне, недођосте, заго су мртваци морали саранити 10. Сг тугомг отиснемг се самг у Бечг. Знате, онда самк башг дошао, кадг сте мое писмо читали. — Ви сте сг пута 6 бјди дошли, на коме сте осамг дана далеко 0 Дт> Беча бнли. На два дана после тога били сте већг на гробу ваше супруге , где сте се заклели, да се страшно осветите ономг злонанерномг опадачу. Па онда, да би вамг се мало разгалило, отишли сте путовати по Талјннскоа. На годину дана после вратпмо се и вашегг отца укопамо." Мирко ућути. Чинило се да га е приповедан^ ово одвећг у срце дирнуло. На длану су му се видиле сузе сг очш и образа убрисане. Албрехтг усплаирено загледао се био преда-се. „Мирко," проговори онг у еданпутг, „н самв велику едну погрешку учито, што одг настонтелвке манастира умрло писмо нисамБ узео. 6 л' истина, ти на све твое казиван^ можешг се и заклети ?" „Одг свегг срца, господине!" одговори слуга. „Но то неће бнти ни нужно, кадг добјете писмено изг манастира званично потврђено, кое вамг се неможе одрећи. Господине бароне, та кукавна Катарина тако ти'о н мирно лежи у евоме гробу, да вц слободно можете држати да сте удовацг, и да, безг и навман^гг презанн, можете се у нме Б ож 16 женити. Одбаците одг себе све туге, па провеседте се и нроживите овога света." „Мирко," проговори Албрехтг, „у Шпаи су мени показали еданг листг, кои е Катариномг рукомг написанг, а година 1840. на н-ђму стон." „Ко вамг га е то показао?" запвпа слуга напрасно. „Господинг Функалг, онаВ високјв сувнЛ човекг. То би ми морало осведочити, да мон жена тшг е жива." „То неможе бнти, господине бароне!" повиче Мирко жестоко. „На ту руку н бн морао бмти лажа. Ахг, да саив кукавну Катарину сг моимг животомг могао избавит и, да самБ е могао крепку и здраву кг вама у Бечг одвести! ОнаВ е човекг варалица." „Ево листа тога, кога си шВ тн и однео — на другов Ст рани стои одговорг." Албрехтг донесе онаВ листг изг амалтне кнБижице. Мирко га зачуђено промотри. „Ово е свакоако вашомг рукомг написано, господиНе бароне, а ово опетг катарининомг; али васг н опомив ^иг на Проспера — ту има ђаволсив неив умишлнв, тимг 6 велнкја угурсузлукг на дну —"

„Кога мн морамо одкрити и наћи! Спреми се, тпгв данасг да пођешг у манастирг, да ми донесешг одонудг писмено. У Бечу ћешг писмо мое застати, кое ћете упутити где ћешг ме наћи." На два сата после тога Мирко оде изг обиталпшта, да поштомг отисне се на путг у Бечг. Албрехтг се бно утишао, знао е да му е слуга веранг, кои е сг нвиме свудг одш, и ше могао ни навман^ћ што посумннти, да бвх се слуга истнИ у какву превару упустјо. Какавг поводг као могао бн онг имати, да иде противу свога господина, кои му е готово пр1нтелБ а не господинг ? Миркову верностб и поштен^ онг е доста и доста реди искушао; Мирко е шта више пробитачну женитбу, са имућномг удовицомг некомг, одбацш само да може кодг свога господина остати. А и о амалшноИ лгобави ше му се дало двоумити; она му е у великомг писму едномг одкрша све свое потавне невол^ и сг тимг навратила га те е онак1в разговорг имао сг гроФОмг. Придодаемо тшг овде, да е онг оно, што му е одкрила АмалЈн у писму, срочт са онимг што онг зна, па да е на н4гову радоств пронашао, да е отацг амалтнг сг н^говимг лгобавно живт. Одовудг се дознае зашто е онг устао онако на гроФа Функала, као и то, одкудг онг зна за неке ствари, кое му нт одкрила ни казати умела АмалЈа. Онг се тога држао, да е гроФг све употребт, само да амалтну волго и желго потре, а да е онг такогг чега латт се, нт му ни мало у чудо бнло, кадг се сети само оне н4гове ваВкадашн^ за туђимг иман^мг пужн-ћ. Осимг тога туторг мора бнти да нема никакве неусловне тестаменталне власти надг свотмг пупиломг кадг е наморава некимг подозреванама, а не свотмг важносћу, котмг се хвалт. Одма по одлазку слугиномг дође Бархонг; онг донесе ово неколико речт написанн одг Амалт: „Бнћу на вечернго у цркви — нађите се и вм тамо." И пре нег' што е време бнло, ватрено лгобећ^ Албрехтг нашао се на месту. Црква колика е велика, пуна е бнла свои' вернм, кои тако назване мале светин4, на предикаоницу принешене скупоцености чудећи се гледали су. И време и место за потавнна разговорг бнли су сасвимг као што треба. Са срцемг узнемирено куцашћимг прегледао е онг едну но едну гомилу молећи' се, ишао е одг олтара до олтара, одг ступца до стз^пца — Амалш нт могао нигди да види. По впсокимг тремовима почео се већг бно сутонБ ватати, а онг онда усмотри неку у црно обучену женску предг усамл^нимг олтаромг; она се осврне натрагг — то е бнла Амалн. Уздрктанг клекне и онг иоредг н& на басамакг одг камена. „АмалЈа!" шапне онг. „ЧуваП се, драгт мов, епо и гроФа где се Богу моји . Имамо само два минута тшг —" „Ама.т, отрес'те се вн одг оногг човека, а8д'те замномг као мон супруга, иман^ нама нетреба — л самв имућанг и самг своб." „Самг сво8?" запнта она, а н&ш тужни погледи сусретну се сг н4говима, погледи, коп су издавали, да она налаги се у страшномг двоумлго. „Зарг вн мени неверувте ?" запнта онг нго опетг *