Подунавка Земун

.111СТЂ 3.4 »1К1ПУ II Н1УКУ.

16б

Мати пакт. н-ћгова и млађШ брахг налазе се у наивећои сиротинви. Н-ћга као одрастлогг узео е у кућу еданг одг прјнтела умршегг отца, а мати радила е туђе, те е тако себе и млађегЂ брата издржавада; но прошле ноћи напрасно е нанадне таква болеств, кон 10и и животу грози. СиромашнмД и тужнв1и младићг нити новаца нити другогв средсгва има, да кукавноп матери помогне. „Ахг Боже," заклгочи онт> говорг, „та ни толико одважности немамг, да наше старе пр^агел^ћ посегимг и одт. нви помоћи иштемг. Но што бБ1 то и чишо, кадЂ су богати прЈмгелБИ тврди, а сиромашни немаго друго шта, осимт. доброгг срдца, а мени то Н1е одђ помоћи. Зато Непознатки! господинг пресече му речБ, да бм се само нагледао младића, кои свету истину говори. „Продужите садг дал4," рекне му онђ тпхимт. гласомг. „Зато," продужи онг дал4, „намислимг васг као непознатогг молити, да бБ1 се смиловали на мого бедну матерк!" „Седили ваша мати далеко одавде ?" упнта странБП! иладића. У последнБои кући у овоИ улици, сг леве стране на трећемг поду," одговори младићг плачевнимг гласомг. „Па зарг шштг нисте лекара позвали?" Ево вамг неколико долара, па отрчите одма по н4га!" Младићг узме новце и ороси му руку сузама. Млого ше могао говорити, но текг е ове речи изустш: „Некг васг Богг благослови!" и одма по лекара одлети. НепознатБш гледао е неко време за младићемг, после се упути управо кући бедне удовице. Кадг узг степене на трећш подг дође и на врата куцне, отвори ш наеданПЈ "тг красно детенце тз'жногг и жалостногг изгледа. У соби е стоао еданг старки! асталг, две столице и еданг поготову излупанБш орманг, а на асталу женскји радг. Поредг све сиротин-ћ соба е врло чисто изгледала. У сиротинБскомг кревету лежала е болестница у акои грозннци. Онг се приближи кревету и упБпа болестну за н^ћно стан1>. Она држећи га за лекара изкаже му све, што му е знати требало; наипосле рекне, да 6 б 1 за нго наивећа уте-

ха бша, кадг 6 бг часг пре умрла, ерг бБ1 е смртБ одг сваке бриге и тугз избавила — али кадг на синове помисли, како ш бедно оставла, онда се и саме смрти грози. МнимбШ лекарг утеши е колико е годг више могао, рекне 1011, да се н4му сасвимг повери и да му сву несрећу исприповеда. Кадг е све сг наивећомг пазлкивости преслушао, заиште мало папира — но сиротина ни то н1е имала. Случаино спази на кревету зборникг, узме га, оцепи краиш.ш чистг листг и некодико речи напише. Затимг се поздрави сг болномг и оде. Мало затимг дође и старш синг. „Мила мати!" викне онг радостно, „ Милостб Бож 1Н неоставла васг! Нек1и добродушанг странацг дао ми е петг долара; будите само етрпелБиви, садг ће лекарг доћи." Мати загрли мило чедо свое и рекне му: „Зарг си тб ! лекара позвао? Но то е за чудо; та онг е већг овде 6 бто!" „Ње могЈ'ће!" рекне синг зачу!)ено. „ББ1 о е, синко, па јоштг како ме е изг свегг срдца тешш. Ено рецепта н^ћговогг на асталу." Младићг узме сг астала артјго, и кадг прочита дркћућимг гласомг рекне: „Мати, ово Н1е рецептг! Слушанте!" п онг 10гг прочита цедулвицу, кошмг ће моћи знатну суму ма одг когг анкера подићи. Мати се одг радости мало издигне и рекне сину: „подписг ми прочитаи, сине, подписг!" „ђорђе Вешингтонг! Президенгг Конгреса!" Чимг е чула мати име Вешингтоново, одма е одг превелике радости спустила главу и тако побледила, да су синови мислили, да ће изданути. Но срећомг дође и лекарг, кои болну одма иоврати. И самг лекарг, кадг е цедулкицу вешингтонову прочитао, 6 бш е савг узбу1)енг. Внспрении и редгаК оваЛ мужг долаз10 е чесће овои бедноВ удовици и н^ну е децу тако з'путш, да су доцше свого матерБ врло лепо издржавати могли. Кадг се ово доброчинство у ФиладелФШ прочуло, са свш страна ор10 се гласг: „Нека милостивнн Богг благослови избавитела отечества и беднн грађана! Нека Богг благослови Вешингтона!"

Торвакт т (Противоотрови.)

Ако игди, то се постепена образованостк у свагдашн^мг леченго увиђа. Филозовска мудростк одг стол-ћтја онако исто као и н^ћна блудна налазила е нередко у лекарству свое средоточје. Као што свами векг збогг иоединн знаменитн лгод1и у истор1и славанг остае, тако исто и лекарство збогг поединн лекова важностк добји. Овде спадаго несумнЂно ТерЈакг и Митридатг, два чудновата средства, кол су умове посл^ћдователа Ескулапа нреко 2000 година занимала. Као што е човекг одг искони наклон-ћнг увекг знамениту стварв чудноватомг изобретателго приписнвати, тако е исто и сг Митридатомг. По едногласномг казиванго старн народа добш е зн. метни овап лекг име одг Мптридата по-

знатогг крала Понта, кои е више пута римланима ратг обавлБивао и сг нвима до 64 год. пре Христа воевао. Премда е онг еданг одг наиснажнш лгодЈИ 6б 10, опетг се онг едногг само-невидимогг непрјателн плаш10. т. е. отрова. Но онг е у томе имао доволбно узрока, ерг као моћннП победителБ, кои е скоро сву малу Азпо покорш, кон е дванаестБ езика знао, кои се безг толмача сг подчпн4нимг народпма разговарао, могао е доиста мислити, да га само овииђ средствомг уморити могу. Кадг е наипосле одг Помпен савладанг обш , да не бн у робство пао, отруе све жене свое, децу и себе самогг. Сви 1 омру, а нћму ништа отровг неучини. У овои очаателнои околности наложи некомг Галусу, да га уб1е. Сво н^ћгово добро падне у руке