Подунавка Земун

166

ПОДУН1ВШ»

Помпего, из,>.еђу прочегг нађе се и еданг екземпларг н^гове лекарје. По налогу Помпеа преведе се исти« сг грчкогв на латински, и ово е ПомпеИ више почитовао, него саму поб-ђду надг Митридатомг добивену. Као наВзнаменитш троФеИ донесу га Римлнни у Римт., гди га е наскоро некШ римсми поета Дамократг спевао. Изг Рима се распростре свуда гласг о знаменитомг томг овомг леку, кои се тада као мати свт лекар1н узимао. Нбга су з т потреблнвали и противг отрова и у другимг болестима. До времена Андромаха дворскогг лекара кодг познатогг цара Нерона — дакле сто година — непрестано е 43'дноватмИ ле г оваД у напвећоИ важности био. Крвожедннш оваИ римскјв царг, подобно Митридату, имао е узрока страшити се невидимогг овогг непр1ателн. Онг наложи дакле, да се ово средство 10штг већма усавршенствуе. Андромахг дода томе леку и месо одг отровне зм1е, као наЛпречји лекг за уедг отровнБ1 животина. Поправл^но ово средство назову Терјакг. Зм1Л, одг кое су месо употреблавали, звала се Тирусг, неки е називаго У1рега или Есћ1(1па. Изг свега овогг видимо, да су стари народи овав начинг лечена имали: равно подобнимг лечити вади, отровг змјама отровнимг и т. д. И самг отацг лекарства Хипократг држао се тогг правца, почемг е учш, да противно противнимг лечити треба, тако н. пр. жучне болести горкимг средствама лечити вала. У новје време почео е овимг на-

чиномг лечити Ханеманг, основателв Хомеопатје: онг е препоручивао да се онакви декови употреблпваго, кои исту болеств проузрокуго, тако н. пр. лековита за грозницу хина саму грозницу проузрок^-е; да би о овомг сигуранг бмо, давао е здравимг лгодимаа хину, кои су после грозницу добили. И ако су ову нау/цу данасг млоги одбацили, опетг остае истина, да се равцш подобнимг лечи. Кодг монастира Б0610 близу Милана хил%дама шкоршл на оваЛ начинг ватав: одг шкорше зевгиномг с - ј , обичнимг смешанимг прелш живу шкорпјго кон одма цркн»е; ово е оно исто, као што в и Андромахг противг отро|ва отровне зше з 7 потреблавао. Непостои ли и данасг у нарооду, Кс .дг кога пчела уеде, да се иста прегн-ћчена на рану завје? ОваковБ! прим^ри могли би стотинама навести. Различно су ТерЈактЈ правили. Арапсиб лекарг Авицена Сумро 1036 год. п^сле Хр.) правјо е одг 66 различни матер1а; друпв арапт С кја лекарг Галенг (121 после Хр. у малов Азји рођенг, у-потреблнвао е 59 матерја. Андромахг употреблавао е 19« матер^н, као: месо одг отровне змје, морскЈИ лукг, адакааронг, црнмв биберг, ошумг, циметг, ружу, смирне, шачфранг, рабарберг, ђз'мбврг, белив биберг, коренг одг горчшце (траве), копарг (трава), боброву водицу, више ро.цова смоле, терпентлнг и мерџани у пра сатрвени. НаПболБЈИ Тер1акг добивао се изг Мтктака, овав су на лвномг месту у прису- СТ ву сената правили.

Ч с р т п ц е нзђ приватногг живота едногг источно-индискогг (кралв.

Не само крончке калФе, него и бербери доста су у свету чувени, ерг данасг е тежко човека наћи, кои незна добро шишати; па кадг таквм искусни бербера и ми имамо, да каквБ1 мораго енгзески бити, кои одг толико векова цео светг шишаго, и кои су се у свого вештину тако поуздали, да су пре две године и Кронштатг шишати намислили; но поуздан^ ово морало Ш в на жалостБ преварити, ерг е гранитг кронштатскш тврђпТ одг главе човечје; сг тога се бр1нчице и морале закратко иступити. Мн ћемо дакле говорити о едномг берберину, кои е сада у Лондону на омнибусу кондуктерг, а некада е кодг крала Нуснра *") у источноП Нндји првиИ мшшстерг 6 бш. Како е онг у дворг крал^вг првБ1И путг уведенг, ево како самг приповеда: Никадг се кг источномг кра.ио недолази сг лразнимг шакама, но свакадг мора буди-какавг поклонг у рукама имати; то е у Индш обичаВ, кои ми се потоме допада, што и кралк онога, кои му е поклонг доиео , богато обдари. Л самБ стоао предг дворомг крал^вскимг у престолномг граду Лукнову, држећн у рукама неколико комада златногг новца — у вредности 60 талира, и умал' ми непрепуче глава одг нке жеге. После дугогг чекана изиђе изг двора кралБ, обученг као правив енглескчИ кицошг; *) После смрти крал-ћве до!)е от, у Енглеску и овде сво иман^ћ проигра, и кадг 6 до краиности дошао, ступи у Лондону на вмнибусу као кондуктерг.

имађаше црнг капутг, 1иарнск10 шешпрг, црну мараму и уздигнуту огрлицу; возр, а ста е средн^гг а стаса гибкогг. Сг околиномг разговарао# С е енглески, и кадг е кг мени приступш, прјатно се на^мее и новце у моимг шакама додирне, али Ш неузме. „Ви сте се дакле ре1шили, да кодг мене у служби останете?" упита ме онг. „бсамв, Ваше Вели^ество!" „Ми ћемо добри прЈителБи б«ти. Н Енглезе радо имамг." Затимг се дал4 Јупути, а п се н-ћговоА свити придружимг. „Метните ваше новте брзо у џепг," рекне ми еданг Енглезг, кои е кодг кргциа служителк био , „ерг ће вамг кои одг урођеника пзг Инака отргнути; почемг исти новци по логики Инд1ннаца непр|инадлеже више вама." Д га одма послуша^г, ерг су ми новцн пречи бши, него сви Индјннци. Прво са иБ се у дворз' упознао сг некимг Енглезомг, кои е цралго енглеск1а езикг предавао. КралБ е жел10 да течно ченглески говори, збогг тога е з'чителго наложјо, да му св;ат0 данг по еданг сатг предзе. Но кадг време предавана дође, смаики те тав сатг на десетг минута. г Доста сг езикомг ч « викне кралк после десетг минута предавана, „то ми е В рло сувопарно. Оди овамо, мавсторе, да пошемо по едн;у." и тако смо увекг остадо вре-