Подунавка Земун

ЛШ Тћ 3* 31Б1К.Г II К1УКУ.

187

И н^говг санг наеданпутг предт. очи му изиђе, бвио му е као да слуша , како старацг пева о бзедомг крину и о гробу. Н-ћгова Ана лебдила му е предг очима, н1;гова предрага, лепа Ана, како го гадно отровно страшило, црна смртв, шчепава, са своимг ужаснимг канџама, како се она извЈа, али узалудг отпма, ерг немилнце буде одвучена у вечну пропаств. Онг е морао одлазити, морао е видити како се она налази, та ма га и живога стало. Сг исполинскомг силомг отисне онг Армледера одг себе, кои га е јошг за алвину држао био и нагне кг вратима. Садг ужасно нукне Армледерг, кои е на асталг посрнуо. Шервенгелг, кои се умирући по землви валио, бнвши одг н^ћга згаженг, уео га е за бутину, те тако и н!на куга нападне. Урлагоћи одг бола и очанша претури Армледерг асталг, мачг, чаше, бокали и танвири у дувл4мг нереду сг праскомг сурваго се. Ковачг, кои е тнме савг виномг преливенг бно, лготито на Армледера насрне; у истнв ма падне са свое столице ГаВсбартг, кугомг нападнутг, те и ковача са собомг на землго обори. Поета Хилдебрандг размае се као лудг по воздуху вичући, „разставите се изг те гомиле, ерг ће те сви поумирати." Ковачг, кои е садг ГаКспарта свотИ нрости предао, обувати овогг па се сг нвимг по патосу валао тако, да се велика прашина поднгла. Хилдебрандг као бесумучанг махао е непрестано рукама крозг воздухг, и наеданпутг ћуши заставшегг крчмара тако, да е оваи пунг стра са викомг ђишо, али шшг имао кадг видити, како е овав сг другимг ударцемг вечиту лампу сг тавана оборш, те се ова иа землви угасила. Вика, крчан^ умирући, клетве и смрадг сг димомг одг угашене лампе остаде у овов крчми. 1ованг пакг страомг и грозомг чисто маиузанг, сг накострешеномг косомг утече напол^ и безг душе потрчи у велику улицу. IV. У кући Е гид1Л ОртолФа владала е набвећа забуна.^ СтарнД ОртолФг кршећи руке и са свима знацима наввећегг отчинскогг стра одаше по свошв соби горе доле, а у споредноИ соби чуло се тш, болно вчан^ћ, ерг црна смртв Н1е хтела мимоићи домг ортолФовг, она е и овде свого жертву потражила, и н^ћнг изборг згодш е овав парг цветг целе вароши, млађану лепу Ану. 1ошг прошле вечери оборила е Ану у креветг жестока грозница. БрижлБивнв отацг слао е одма на све стране по лекаре, али се ни еданг наћи ше могао. Анино стан-ћ нко се за време ноћи погоршало. Цћне очи ако су упале и живостк нвина текг што се нје угасила. Стрп^ћлнво дала се она одг две служавке кадити, сирћетоиг прати и наВгаднЈимг лековима залагати. Кадг е свануло и свећа се угасила блудили су »гћнн погледи са некомг тужномг чезнвомг на све стране. Она е тражила непредметг, но кои на жалоств те угледаги могла. — Она « тражила сиромашногг 1ована.

Ана е осећала, да ће тап данг последнм?! иАногг живота бнти, па зато е тако жудно и жел.чла 10шг еданпутг садруга свое младости видити и сг нмшг се вечито опростити, али ова желн остане затвореиа у прсика н-ћннмг, а Н1е 100 преко устана изишла, ерг она ни при самртномг часу н1е хтела свога и онако пораженогг отца вређати. Већг е и подне прошло, а шшг се никакавв лекарг ше прјнвјо, и Ана бБшала е свак1Г! часг слаб!н. Очи ш8 бнху затворене, руке као у самртнице опружене и само по тихомг, едва прим^ћтномг колебанго танкогг покривача на прсима примећавало се, да 10шг живи. Садг дође Панкрашв, сродникг и писарг ортолФовг (кога е онав са дрјта служителн по три научувешн лекара послао) и савг у зного окупанг горне у ортолфову собу. Текг што га е правобранителв угледао, одма му на сусретг поита; „За име божје, гди е лекарг?" запнта онг ушавшегг, кон е цурећЈЛ сг чела знои утирао. „1 'осподинг Физикусг," одговори овав, „нје кодг куће, али господинг лекарг Пнсторјусг изг мртвачке улице иде замномг устопце. Само тврдимг обећан^ћмг, да ће царски награђенг бнти, могао самк га преволети, да ми сл4дуе. Бно се башг Ј'пут1о кг граФици Шенбрукнера и кг старомг барону Гризенпекг, кои су исто тако одг куге нападнути." „Половину хмогг иманн, ако ми единче спасе." У томг тренуткЈ' у|)е у собу ортолФову лекарг Маш}'сг Сулпицјусг Писторјусг, као што се онг на табли предг свошмг кућомг у мртвачкоИ улицн именоваше, миришућн есенцјнма, помадама и травама. То е бно необично внсокг, сувонквг човекг, зеленкасти образа, са заоштрикастимг надбрадннкомг. Бела ћошкаста око дугогг врата огрлица столла е у лепов прогивности са црнимг капутомг, кои му е сувонлво и узко тело покривао. Црно свилено докторско апунџе лепршало се на ле!јима овогг живогг костура. Цео изгледг н-ћговг налич10 е пре посланику црне смрти, неко избавителго одг ове. „За Бога, господинг докторе, избавите, ако можете!" повнкне ОртолФг и увати овогг ескулаповогг потомка за коштуннву руку и иоведе кг орману кои нагло отвори. У орману осимг остали драгоценостШ бнло е много нагомиланн кеса, кое сребршшг, кое златнимг новцима напун^ћни. „Вилите, господине!" викне старацг дркћућимг гласомг; све су ове кесе пуне или златомг или сребромг. Узмите, колико оћете, узмите колико годг понети можете, али спасите мое дете, мое единче, мого сироту Ану одг смрти." „Приберите се господинг Егид1з ОртолФе," одговори лекарг потш. бданг докторг медицине, бно онг како му драго ученг и изкусанг, неможе чудеса чинити. Пре свега валл да видимг страдалницу. Одате, ерг морамг поитати, ерг ме чекаго у БЈгес1огшт-у 5аш1а1Ј8." После ови речШ уђе онг са ожалосћенимг отцемг у собу болестнице. Овде стане онг у известномг растоннпо одг кревета болестнице, кои смртнимг бледиломг покривена укочено н непомично, подобно мртвоП на исгомг лежаше.