Подунавка Земун

188

ПОДШ4ВК1.

ДокторЂ Писторјуст. поглади се више пута са своимг дугимЂ сувоннвимг прстима подако по свомђ шилБкастомг надбраднаку, докг е међуттгв Ану изпитушћи гледао, затимг спокоино се окрене одг кревета и оде опетт. у ортолфову собу. СтармВ ОртолФЂ сл-ћдовао му е, н^гова колена клецаше, едва се на ногама одржавао. Бмло му е као да иде Свого еобствену смртну пресуду да чуе. „Како велите?" запнта онг лекара, кадт> су опетт. у пређашнго собу дошли; „говорите, избавите ме одт> ове страовите неизвестности." „ВећЂ е доцканЂ," одговори онђ . После два сата послаћу вамЂ могђ слугу, да мп по н ^ћму новце за визиту пошл-ћте." После ови речШ, кое е са укоченимЂ пригибан^ћмг пропраио, узме онђ свого капу и оде. Као мунвомЂ ударенЂ остане ОртолФЂ. Сузе му нису на очи удариле, али су му се прси бурно кретале и н^ћгово срдце тако е кзиало, да се чути могло. Наипосле склопи обе руке на очи и клоне у наиближу столицу. МеђутимЂ чуо е, како лекарЂ низђ басамаке силази, а неко му на сусретЂ иде. „Ахђ , Сот1пе Со1еда, к говораше долазећ1В, „зарЂ вн већЂ ту, кажите ти како се наоди болестница?" „Нема лека," зачуе се одговорЂ, „Тако? — Дакле е време опетЂ узалудЂ потрошено," проговори првнИ гласЂ. Кораци више нису се чули. „Поштедите себе, вмсокоуважаванвШ говораше иза нЈЈга некШ добро познатБи"! гласЂ. То е бмо гласЂ писара Панкрацјл. „Помислите на вашЂ собственБН! драгоценБпТ животг, кои излажете опасности, ако се неумернов туги одаете. „Ахђ , шта е моИ животђ безЂ Ане? за кога самв се

и после смрти мое прелгобезне супруге, мое Фелиците, старао, за кога штедјо, за кога текао могђ целогЂ живота. „То е истина," продужи онаи. „Али е христјанска дужностБ старати се за одржан^ћ свогђ живота. Па после сва д^ћла ПромБ1сла у понизности и оданости — — —" „Панкраше," прекине ОртолФЂ старомЂ сл}'жителго говорЂ погледавши га са изразомг неодолиме туге, „вм нисте отацг!" У томг тренутку зачуе се пзђ собе болеснице гласг: „Умире, она умире." СтарнИ ОртолФЂ и Панкраше горну тамо сг наввећомг брзиномЂ. После излазка нбиногђ изђ ортолФОве собе отворе се потт улазна у ову врата, и 1ованЂ бледЂ и у своИ сполншности порушенЂ уђе унутра. Нћгове очи, изђ кои е чудновата страшлБивоств вприла, лагано су се , као у каквогђ сђ ума с 'шедшегЂ по соби обзирале, и као нешто тражиле. Све се ућутало , само изђ споредне собе бруило е нешто, као тихШ и задржаваннИ плачЂ, у н^говбшђ ушима 1ованЂ безЂ шума, подобно снивагоћемЂ прође крозг собу, увати позорлБиво за клгочаницу и полако отвори врата, коа су у собу болестнице водила. Са страомЂ и грозомг пређу н^гови погледи по соби, и наеданпутг добш они ужасанг изразг, н^гови образи пн чакг и устнице побледе, п сг речма: Мртва, мртва! сурва се на патосг. Но ипакг учинило му се, као да у томг заносу чуе, како страовишИ свирачг поредг куће пролази и пева: „Н тражимг кринку, дивна л' бнше А синбШ само гробг налазимг. (Свршетакг сл^дуе.)

Знапеннто магиетнсанћ *') упнрућегђ «дног% човека,

Магнетисан^мг лечили су лгоди у свима временима, па и данасг шштг лече у наИразличншмЂ Формама. Но ис" то & ђ у навновје време пало е некомЂ Едгару Пое изђ Хозлема у Севернои Америци на паметБ да покуша, како ће магнетизамг д -ђвствовати на умир)'ћегЂ човека. Између ■јиноги' други пнтана хтео е нарочито три пнтана приликомЂ таквогЂ покушаванд разрешити: Прво: да ли е болникЂ у време агон1е, т. е. самртне борбе за магнетисан-ћ приемлвивЂ? Друго: ако болникЂ такво магнетисан-ћ прими, да ли ово агонш слаби или га нчимђ чини? Трећ е: до коегЂ степена и за кое време може се магнетизмомг разорав&н-ћ смрти задржати?

*) Магнетизамг зове се она сила, кол се у магнету налази, човекг се пакг иагнетише, ако магнетт. на телу носи или га теду приближи, али ако средствомЂ желћза на противоположевоН страни магнетну силу у себе пусти. V некимт, приликама покушавак) лгоди лечен^ сг магнетизмомг и повлачен-ћмг или додиромг аагнета.

Пре свега требало е пакг потражити онакво лице, кое бн за такво покушаван& сходно 6био, и ков на то драговолбно пристало. Г. П. нађе такву особу у свомг прјнтелго Ернсту Валдемару, човеку даровитомг, одг предрасудака слободномг, за науку заузетомЂ, у ученомг свету своимђ деломЂ „ВИШоЉеса Рогепб1са," и преводомЂ „Валенштаина" и „Горгонтуе" на Полбскомђ езику познатомг. — Као врло нервозногг сложенн тела показао се за магнетна покушавана удеснимг, и заиста га е господинг П. и пре тога неколико пута магнетисан^ћмг успавао, и то безг великогг усилнвана, али нпкако ше могао сг нвимг толико успети, да у томг магнетномг спаванго види, или што наши веле, да постане видовитг, а Французи што зову сЈаЈгуоуапсе. Томе е истми господинг као узрокг ириписивао болешлкивостб свога прјателн. На неколико месецШ пре нБ10ва познанства каза.м су лекари, да Валдемарг одг хектике у последн -ћмЂ пертду болуе, и изгубили су и наГшанго надежду о н1>говомг избав.гћнго. Валдемарг е бмо и сувише разуманг, те