Подунавка Земун

ЛИСТЂ 3* ЗАВЛВУ Н Н4УКУ.

203

„Црву," впкне оваЛ презритслно и тако га одг себе одтисне, да е посрнуо. Али се ОртолФЂ опетг брзо изправи, пружи свое дркћуће руке за страовитимг старцемг и повикне у навЈ'жаснјемг страу, кои му се на свакомг живцу лица н^ћговогг огледао: „Руперте, сети се твогг самртногг часа! Ако се милости божши надашг и опроштаго за твое грехове, то опрости и тм мени и даи ми мок> Ану!" Свирачг тресаше одричући сг главомг и иђаше. Већг е и до врата допрео и клгочанице се машш, тадг падне ОртолФг предг нвимг на колена, обгрли н^ћгове ноге и у наЈЈвећемг очаннјк) викне: „Руперте, ако си одиста Фелициту лгобш, ако е твоа лгобавв бмла чиста и изкрена, ако шшг и наДман-ћ изкре те лгобави у твомг срцу трае то врати ми мое единче!" Свирачг стане, очевидно потрешенг. При имену Фелиците прође га нешто скрозг као мунн тако, да се савг уздрктао Наеданпутг одтргне се онг одг ОртолФа и горне крозг врата напол-ћ. ОртолФг бно е и одвише изнуренг онг му ше могао атћдовати. Покушавао е устати али узалудг. Близу да у несвестБ падне остао е онг лежећи на землћи. После неколико тренутака врата се нагло отворе: „Ево ти твое, поради Фелиците," зуно е гласг свирачевг у ушима ортолФовимг, и кадг е онг изцрпл^нг свого одг жалости оседившу главу подигао, обеси му се Ана ецагоћи око врата.

VIII. Садг е ОртолФг лебдш на небу пуномг милине и блаженства и ше се могао доволбно нагледати чертШ свое премиле Ане. Почемг е Јованг посредствомг свогг отца, коме е срећнкти ОртолФг наипре ову веселу веств саобшт1о, да в свого за мртву држану кћерБ опетг добш, — наиштедлБивјимг начиномг прјуготовл^нг, самг му е ОртолФг у наручн доведе. После краткогг времена благослови свештеникг оваи срећнив парг. Али су узалудг разбирали за будаластогг свирача. бдне ведре ноћи, при снинои месечини скоро после овогг догађаи, чули су лгоди, кои су глучанно око едногг сата по поноћи поредг гробла свегогг Петра прошли, гди е Фелицита, супруга Ортодфова саран^ћна бБ1ла, свирку одг вјолине. Зачуђени збогг ове редке ноћне свирке надвиравали су се преко зида и угледали едногг човека са седомг разбарушеномг косомг, црнимг огртачемг на подоб1е страшила заогрнутогг, гди у шолину свира и узг то сл^дугоће пева: „Почпваи тш, мека е постела, Почиваи сладко, белип мои кринићу, Погледаи душо, и а самк малакс'о Ето ме кг теби у узку кућицу." Кадг е сутра у зору црквеннкг сг клгочевима и сг Фен^ћромг дошао да на готрен^ћ звони, угледа онг едногг човека лежећегг на гробу Фелиците, и кадг га е додирнЈШ, позна онг у н^ћму будаластогг свирача и нађе да е мртавг. Егид 1 и ОртолФг дао га е поредг Фелиците саранити.

Спетско-нсторп']ска рола едиогљ калеиа.

Нећемо се Ј т пустити у потанко разлаган^ћ о свима стрЈ'кама камена, него ће се наше посматран^ћ ограничити само снежно-белми шлгонакг. Кога свуда по полго и по стазама баштенимг има, кога еднако презрително ногомг газимо; ерг јоштг непознаемо онав велик!!} упливг н-ћговг кои е онг на образованостБ и развитакг живота народногг пмао, одкако су лгоди н^ћгова особита преимућства сазнали и научили; са шлгонкомг су у старо доба вовске на непрјатела нападале, са шлгонкомг е Давидг Голјнта победш. Па ко бм и помислш, да ће Европа сваке године одг незнатногг камена овогг по 50 милјона талира прихода имати? Сидонг и Тирусг, кои су у старо доба оно исто бмли, што е данасг Лондонг, имаго толико грдно богатство свое одчасти и шлгонку нриписати, и дивна морска варошБ Венеша са своимг мраморнимг палатама и галерама, основала е свого пространу трговину и добмла важно положен^ћ у свету тнме, што умела шлгонковимг пескомг ползовати; ерг кадг се белнв песакг оваИ са нешто поташе и Фарбе минералне помеша, постае стакло, кое е несамо за грађансив животг, но и за ум^ћтности и науке врло важно изобретен^ћ. Стакло дае нашимг обиталишгама ону тако прјнтну и добротворну светлоств, са етакленимг иозаикомг украшавао

е стварагоћјв среднкш векг свое мрачне саборне цркве, помоћу стакла сазнао е Физикерг ирироду светлости, са стакленомг цевчицомг, репортомг и зделицомг прави хекикерг разне опите, са огледалама столарг украшава собу; стакло у телескопу одкрива звездару погледг у безконачностБ звезданогг неба, стакло у микроскопу одкрива природоиспБ1тателго безконачностБ невидима суштества; са телескопомг у руци предводи воивода воиску у битки, а кратковиди опетг велику помоћв у стакленимг наочарима налазе; човекг црпи изг стакла она обчаравагоћа пренашана светлости панорама, волшебни лампш, калевдоскоиа и други оптички оруђа. Да е стакло изг реда стварјИ избрисано, и да лгоди са шлгонкомг нису радити одпочели, зарг бм данасг мн 6 б 1 ли на овомг стеиену образованости ? бмли се мн моглн поносити данашнБимг дубоко засецагоћимг знаннма, са нашимг у Фарбама разнобоино-блистагоћимг се полилеима по салама и црквама, са нашимг звездогледиштама и ФОтограФичнимђ художественимЂ д -ћлаонпцама , са нашимг, стакленимг прозорима начичканпмг рукодћлничкимг палатама и драгоцћнимг салама, са нашимг оптичарима и хемицима: Хершломг и ЕренбергомЂ, ХумболдомЂ и Нготномг и осталима; дал^ћ са онимг саинииг одкровенама на небу и у пра- *