Подунавка Земун

220

нодммвк«.

Само мала Мар1л бша е више узбуђена и тронута. Она е држала нено врене монз руку, али е наеданпуи. пусти и удали се итно. Кадг се после краткои> времена врати, донеое едну разцветану ружу, кого ми да показугоћи ми уедно у другоИ руци неку увенуту, кого самћ одма познао, да е она иста, кого самв јои првогг дана могђ долазка дао био. Она ни речи непроговори. Н-ћно красно лице бмло е одг тежке жалости мрачно. Кадг самв ши при полазку р}'ку полгобЈо, падне ми око врата, полгоби ме, и побегне гласно ецагоћи. Садг текЂ пршгћтимг и у Емилшннмг и матернимг очима сузе. Мн се попнемо на кола и пођемо.

ПрвогЂ сата врло смо мало говорили. Г. Орни седт е у едномЂ ћошку а и у другомЂ. То ми е мило бмло, као н то, што самБ се у н^говомђ присуству уздржавати морао; ерЂ тако ми е тежко бмло, да самк као дете плакао. Емилшнђ плачевннЛ погдедЂ, лебдш ми е непрестано поредЂ кола. ДругогЂ сата већЂ ми е лакше бмло. Путовали смо преко Тулузе и Каркасоне. Мои сапутникЂ, кои и иначе нје разговоранЂ бно, отварао е само онда уста, кадЂ е што худити хтео. Пред-ћли иза Каркасоне почну већЂ романтични бБ1вати. ОрнЈго е светЂ мш бмо, ал' не лгоди кои у н-ћму живе. „Лгоди су само зато створени да еданЂ другогЂ своимђ лудостима и свошмђ злобомЂ муче!" рече онђ : „Па то е како у палатама тако и у колебама еднако. Можда и а самЂ друге мучимЂ, али то е зато, што мене други муче." „Но мени се ћини, да лепои Емилш нисте бши на терету!" продужимЂ н: „да ли бн вн могли тако свир^пи бмти, да тако неправични спрамЂ наВлгобезн1егЂ и навбезазлешегЂ суштества будете?" „Н неодричемЂ, одговори онђ , „да су деца анђели сунца у паклу подђ месецомЂ. А Емилјн е право дете. Л самБ избегавао ову девоЈгку, ерЂ у момђ животу нигда лгобведостоишго видјо нисамк. Н 6 бг дуже у Крансаку остао бно; ерЂ ми се допадаше усамл ^ностБ тогђ места, као и начинЂ будаласте добросрдачносги тШ .тд\ћ, кои свого лудностб и будалаштину нису покрити умели. Али зато нисамк остао, што е Емилјл ту бБ1ла." „Какво противор^пе!" повичемЂ л. „Никакво противор -ћч1е!" одговори онђ . „Само бм ме могла та девоИка свш плодова могђ трудно задобивеногЂ познашл света и познанјн самогЂ себе лишити, могла бн ме лудомЂ учинити или мого беду удвоити." Тако говораше онђ па наеданпутЂ престане. Н самв залудЂ покушавао да га уведемЂ дубл-ћ у разговорЂ о Албертовоа породици, кодђ кое е готово четвртЂ године обитавао. Но онђ ил' н1е нпшта одговарао, ил' е само маан1змЂ главе и слеган^ћмг рамена', потврђавао и одрица. Мгова е намера бмла, као што ми е у Крансаку казао, самномЂ до Перпиннна путовати, и тамо ме оставити. Мени нису познати 6 б1ли н&гови послови. На другоВ штацш иза Каркасоне наЈје онђ у поштанскои кући едну мапу на зиду. Дуго е предЂ ибомђ стано , трлно чело, нешто у

свого записну кнкижицу записао, и наВпосле приступи кђ мене и рече: „Бол-ћ ће бнти да идемЂ у МарселБ, а одатле у ИталЈго." При свемЂ томђ седне онђ опетЂ до мене у кола. Путовали смо до мркле ноћи. МесецЂ е красно светлш. Врло е свечано и прјнтно бБ1ло летити поредЂ брегова кои шуме и вр'ови у нснб 1 мђ окраинммЂ чертама свое кривотине и рогове на небу показивау. НаеданпутЂ устане г. Орни, кои е мало проспавао бмо, и стане на прозорЂ одђ врата колски, да бн прјнтностБ овогђ предтћла уживао. „Каква е оно развалина онамо на брегу?" запнта онђ кочјаша. „То е замакЂ ЛубрЂ!" одговори оваи. „Да, да!" рече г. Орни: „онуда сигурно води путЂ и у Сижант.?" „Дабогме!" одговори кочјншђ : „нема ни четирЂ недела, одкако су на ономђ друму, едне ноћи, као што е ова данашна, разбоиници на нека путничка кола напали, и могђ зета Мапго, кои е кочјдшђ на тнмђ колима бно, убили." „Одђ Белока сигурио нисмо већЂ далеко ?" упадне му Орни у речБ. „1 оштђ имамо едно по сатадонде!" одговори кочјншђ. СадЂ се поврати Орни опегг у своВ ћошакЂ и ни речи више непроговори. Н самБ внимателно сматрао тавне гол1атске иузвишавагоће се развал4не зидине замка, кое су у дивлбоИ , мпрнои самоћи месечиномЂ осветл-ћне, страшно изгледале. Н никадЂ немогу такве развалине гледати, а да неоживе у мени чувства меланхол1б и стра'а. 6рЂ н се одма ако и преко вол& опоменемЂ сретни и несретнБ! дана онн обитатела, кои су се негда онде смелли и плакали, родили се и умрли одђ прадеда па до праунука. И оваи великШ образг нкјове прошлости завршава се са пропасти нБ1ове собствене куће. „Но мени се чини да е оваи замакЂ скоро овако опустошенЂ!" рекнемЂ н кочјншу. „Има одприлике осамЂ или дванаВстЂ година, одкако е изгорео, а сђ нбимђ и све оно што е у н^ћму 6 био!" одговори к0ч1ншђ. „Заиста страшно! А како е произишла та велика несрећа?" запнтамЂ а. „Како? НародЂ се при породу државногг преврата кодг замка стекао. Онђ е мрзш на ово благородство збогЂ велике строгости и суровости, гориш1о е на замакг и запалш га. А замакг оваи припадао е некои богатов грофици, коа е онда такође изгорела. „Ше истина!" повиче г. Орни наеданпутг иза мене. „Истина е, господине!" одговори кочјншг: „н самБ то чуо одг пој 'здаии лгод1и. Па и некји младии господинг, кои се у овомг замку родш, и кои е смнђ старе гроФице 6 бш, но кога она ше хтела за скша признати, изгорео е заедно сђ нБомг. То су ми поштени лгоди приповедали, кои су о томг добро извештени бнли. „Они су лагали!" повиче г. Орни. „Е па, кадг неверуете, ил' кадг оћете да бол4 знате, зашто ме онда пмтате? мрмлшпе лготито коч1ашг, окрене се кг