Подунавка Земун

ЛИГТ& 3* Л4Г. 1ВУ II Н.4УКУ«

221

своимђ конБИма, и ошине Ш тако да су наеданпутг као виле полетиди. „Дакле вм сте о том-в извештени ?" запнтамг а г. Орни-п. „И то доста точноодговори оваи: „ерг н самв тав исгаВ смнт>, кои е онде изгорео." „Шта? В б 1 синт. и унукг старБ1в притнжателн оногг двора?" повичемг з зачуђенг. — Сва пов^стб ил ' ова# случаЛ произвео е у мени велико упечатленћ.

„Н нисамБ ничјв оннђ ! к Замрмла онђ. „Та вб1 сте малочасЂ рекли, да сте —" „Но дабогме," одговорионЂ, „та тоше никакво противор ^чје." Онђ е мое лгобопитство прим -ђтјо и на мого радостБ, задоволБи ме сл^ћдугоћомЂ приповедкомЂ. (Продужеи-ћ сл-ћдуе.)

Егпнстски рпбовн.

Египетско правителство, као што се зна, ши.тћ нвно свое воинике, да лове робове, кои ловђ често крвавЂ изпада, ерЂ се дивлнкђ човекЂ неда лако уватпти. Ше чудо, што при доходу таквБ! ловова и приватни лгоди участвуго. Између Обеида и Беле реке живе Кабабиши, аидучко номадско племе, кое су по имену шштђ Турцима подчин-ћни. ДвадесетЂ до тридесетЂ оваквБ1 номада уседну свое брзоноге, отврдле кон-ћ и по планини лове. КадЂ храбри планинци на нби и неслуте, нападну они на какво село, десетЂ до дванаестЂ деце однесу, и пре нег што црнацЂ до оружЈл дође, ови већЂ умакну. ТрговцБ1 дођу затимЂ у станг номадск!и, купе децу, и одведу ш у ОбеидЂ. Деца постану воиници, или , као девоИчице, служавкама , робовима у кућама благородника и богаташа. Благо нвима ако ДођУ У РУ ке каквогЂ доброгЂ Турчина нли Египтннина; тешко пакЂ нБима ако ш нвиова несрећна судба преда у руке каквомђ НубЈанц}', КордоФанезцу, или — Европеицу! Изђ коже Хипопотама изсечени бичеви, одеру јпмђ леђа јоштђ докђ су млади. Грозно посгупан^ћ сђ робовима непрестано се продужуе Истина е, да е црнацЂ у робству сасвпмЂ другчШ човекЂ, нежел' у слободи свои отачествени брегова. Као и сваши друпи угн4тениј}, а притомЂ неизображении човекЂ, постае лукавЂ, подмукао и рђавЂ. Нћгова се снага као роба преобраћа у тврдоглавство, воиничка вештина у превару и подмуклостБ, н^ћговово осветолгобје упражннвано на туђемЂ племену у крвожедностБ: пређашнБивоиникЂ постае садЂ врло лако опасанЂ убица. Ро 6 ђ , кои окове неможе скинути, мисли на средства, да се ономе освети, кои му е наметуо. Нћму е све едно, или благогЂ или строгогђ господара имао, онђ мрзи и едногЂ и другогЂ. Али е белии (човекЂ) свемз^ томе кривЂ. Онђ му е отргао можда нћгову жену, н-ћгову децу, растав10 га одђ свега, што иу е мило било, одузео му е слободу, а наметуо му е срамно робство; непочитуе га као човека, а понизш га до скота. ПутникЂ, кои у главну варошБ КордоФана дође види робове као слуге великаша и простака, кои наитеже послове изпршуго, и кое у тежке ланце окуго, да не бБ1 утекли. Непрјатно ечи звека ланаца у прсима свакогЂ поШтеногЂ човека, она гледа робство у свов грознои величини. ТаквомЂ робу сђ коимђ су зло ноступали, нетреба замеритп, што онђ жуди, у место досадне прашине по равницама, коа га прин }'1)еногЂ по полго мучи, за чистимђ возДЈ'хомђ н *ћговБ1 брегоиа; ако жели, н^ћгова бичевима изранћна леђа досадногЂ лрма ослободмти, и копл ^ћмЂ у руцм слободно ономе на супротг стати, кон га е у вшпего-

дишн-ћмЂ робству муч10. Онђ бежи и ити натрагЂ зеленимЂ шумама н^ћгове постоибине, ити браћи н^ћгова порекда; али га ужасна казнк очекуе, ако му бегство за рукомг не изпадне, и ако га увате ГосподарЂ робова, сђ коима као сђ безсловесномЂ марвомЂ посгз г па, неће му то крозЂ прсте гледати. Па каква несрећа ако тако робЂ и умре! Шта е стало н-ћговогЂ господара за 200 или 300 гроша, што га онђ кошта ! Па какво беснило спопадне господара, кадЂ когђ роба. послужи срећа да утекне! Онт. се шштђ у напредЂ заклин-ћ, да ће му се крваво осветити, да ће га жестоко казнити. Таки тражи неке лгоде кои дјжностб сћверо-американски паса пзвршуго. Нби доведе у свого кућу, покаже шмђ стопе одбегшегЂ, и наложи Шчђ да га увате , за кое 1 имђ неку суму новаца обрече. Ови се одма спреме да бегунца траже. Наоружаго се пиштолвима, кресивомЂ, и копл -ћмЂ, понесу ланце, ексера и едну сикиру. ЗатимЂ пођу трагомЂ бегунца. Између илнду различну стопа знаго они башЂ н-ћгову наћи и неизгЈ биги е. И заиста шмђ после неколико сатш или дана изпадне за рукомЂ, да роба з'вате, или убјго, ако се неда уватити. У првомЂ случаго доведу несрећника награгЂ нћговомЂ господару. „Окуите и вежите пса за овј г греду!" заповеда осталима. ЗаповестБ се изврши. Слуге, кои бичевима туку добш одђ мер1езе (опшгоће ракче) колико оћего. ЗатимЂ одпочну тући. ВећЂ кожа на леђима сва попуца, бпчеви крвлго напоени рпо и до сами наги жила. Овди и онди лети по кои део одкинутогЂ меса. НесрећникЂ ћути, ерЂ е безсвестанЂ или башЂ мртавЂ. Н самв едногЂ човека видјо , кои е одђ таквогЂ боа живђ остао. Ббтли смо на гранпци КордоФана у селу Мелбезу; бмло е месеца Мад 1848. г. Мои е послужителв МуамедЂ одрао више велики кобаца, кои месо у гомили предЂ коле6 омђ лежаше! К обцм ждеру само трулећу стрвину, па и сами нбиовђ мирисЂ приме и смрде. ЦрнацЂ пакЂ, да бм смрадЂ сносити могао, метуо е у носђ бела лука. Тада се рамлгоћи довуче кђ нћму едннЂ човекЂ, и молаше га арапскимђ речма: „Брате мои, тако ти милости и милосрдш 6 ож16гђ и нћговогЂ посланика М\'амеда, даи ми ово месо." УдивлћнЂ испђемЂ напол-ћ. ПредамномЂ стоаше еданЂ човекг — но не, то ше бно више човекЂ! предамномЂ стоаше човеч1и костурЂ, са очима душевно-убЈенимБ, ноге му бмау скучене у еданЂ ланацЂ, теж1и одђ 10 фунтШ; са осамЂ до десетЂ одђ 4—8 палаца дугачки, а 1 — 2 палца широки, загноепм рана на леђима, дркћући савЂ одђ слабости, и осланагоћп се на еданг штапЂ, да бм клонулми, немоћнии