Подунавка Земун

222

ИОДУВ341815А.

костзфЂ управо држао. „Всћт> правин ходг човечш показуе тезкнк) н-ћгова ДЈ.ха, кђ нечемг вншемг, кг небу, — кг Богу," тако се обпчно разленава, зашто човекг право нде. Но да ли то п овде постои ? Пакг да лн е могјо ово жнвотно, кое предг нама стонше, шштг управо, небу гледамћи, ићи, а да се наштапг не ослана ? Ше, едва би и.чало п толико силе, текг да пузи! Па при свеиг томг носило е тежакг ланаиг, при свемг томг е на посао бичемг терано. „Несрећниче, шта ћешг сг месомг?" упитамг бедника. „0 господнне, па да едемг; немоћанг самв, ерг толико месецјн нисамк меса ео, па би хтео да се опоравимг." Ништа му одговорпти нисамв могао, нити нмадо реч 1 и. ћутећи му одобримг молбу. Да ме е м0.110 да му куршумг поредг мене стоеће пушке крозг мозакг протерамг,

и то би учннјо! — То е робство у внутрености Афрнке; то е био робг, кои е утекао, алн уваћенг и пре три месеца казн^ћнг бно! Али ме овде нпсу опоменули, да црни пси, зм1е, крокодили и дрЈта животна не гадећи се еду оно, на што бц се ми згрозити морали, — па опетг зато месо одг кобца не еду. П потврђуемг, да е човеку немогуће да тако што еде, кадг другу раану добиги може То доказуе удивл^н^ и гроза могг црногг послужитела кадг га е несрећникг молш; то доказучо мое живе хиене, кое су смрдећу стрвину охотно еле, али кое су се узтезале, да месо одг кобца еду. А одг глади скоро изумрлиВ, рђавимг постЈ-пан-ћмг до лудила доведенин човекг еде то; али се у тако ндномг станк) налазн, да се више човекомг неби могао звати. —

Човечји родг садг е истомг почео заузиматн землго. Ова е мисао већг стара , и потврђуе се множиномг необделане земл^ћ , преселнван4мг народа сг истока на западг, навважншмг пронађегћмг у знанга и вештини , чиме све то више Физичкомг прнродомг владамо , али опетг непрестано осећамо и знамо , да намг шштг много недостае, а изкуствомг дознаемо, да свуда, гдегодг средства за издржаван^ доволвно има, народг у множинп расте. Премда у поединвмг землнма число житела непрестано нерасте, већг е у теченго неколико векова часг ман^ћ часг веће, то намг опетг повестница сведочи, да число житела на целои землки расте. У почетку овогг века износЈо е цео човечш родг на 960 милшна душа; садг пакг показуго намг изпмтиванл , да има 1030 милшна , и то у Европи 260 милшна, у Аз1и 610 милшна , 3' Африки 108 мил1она, у Америки 50 милшна, и у АустралЈи 2 милјона. Одг ови }'миру годишн^ одг прилике 30 милјона , но ово се число накнађуе рађан^мг деце', кое износи годишн^ћ одг прилике 34—35 милшна. Човеч1и родг у своимг поедшшиг частима подлежанг е непрестанимг променака, па опетг се 3' целомг родз" понвлгого едни и исти закони , кои се наравно само изг дуго продз'женогг и разпростран1>ногг изпнтивана извести даго. ГЈри суђенго о статистичкпмг одношеннма немогу се }'обште изг манки 41сала и манки времени простора никадг извести онако точни резултати, као изг већи чисала и земалн. 1оштг ХуФеландг примечо е, да се закони живота лакше даго познати на милшнима него на тисућама. ОваИ важниИ законг основанг е на следугоћемг: Свуда на землки налази се неко изравнан^ћ у Физичкомг, органскомг, као и о духовномг смотренго. У Физичкомг сиотренго равнаго се одношена температуре , ветрови. киша, гасови, соли, земл^, електрицитетг и магнетизамг. Ово се већг прилично точно примечава у поединимг землама, а шштг вкше у вели1;имг пределима и у зонама земл4. Ништа дакле непропада. Одг овога зивисе миоги органски закони.

Многи естествоиспБ1тателБи доказали су, да е наит клима , сг плодовпма , као н. пр. ул-ћ , вино , и Ј'рме, одг толико тисућа година еднака. И сами наши землкоделци знаго, да добра и слаба жетва уредно една задругомг долази. Число рађагоћи се и умирући' у гдекоимг е пределима за више година равно. Свуда се више рађа мужке него женске деце, али више помре лгодш него жена, ербо се осимг свега другогг и више пометне м}'жке кего женске деце. После велики помора и крвави рагова рађаго се лгоди саразмерно внше. Само гладк на дуже време разорава. Узроци множена народа есу следугоћи: болн државна влада , умножена трговина и радиностБ, бола обиталишта, начимг постронванл варошн, већа чисточа, бола рана, болЉ физичко и наравствено возпитан^ћ, } т мереше жив.гћн^ћ, поправке у струци воиничков и иоморскои, каламл , ћн'ћ кравлБи богинн. Одг тога времена има више болестји, као н. пр. запа.гћкн мозга и шкроФуле, што уобште више деце у животу остане, почемг су пре!је слаб1н деца одг богинн умирала. Дал4, поправке у болницама и сиротинскимг домовима. Бо.тћ поступан-ћ са заточницима и преступницима може се овде само утолико споменути, у колико се садаипгћгг благогг правца нашегг просвећеногг века тиче. У овомг смотренго шштг ше решено питан4: да лв е бол4 ћј ^тан^ћ, или усамлћнБПЈ затворг ? Као што се чини, престуштћн^ћ е прилеплкиво. У усамл-ћномг затвору ман^ћ има казни. Што е у таквимг приликама трошакг већШ, то ништа нечини, почемг е опетг време затвора краће, и тако опетг на едно излази. Само се затвореномг мора дати воздуха, светлости, двизан г ћ, заннман^ћ, а кадшто и посета сходнб1 лмдји. Осимг тога: поправке у полипаинои и лекарсков струци , надгледан4 ране и пића, лекарница (апотека) , државногг изиита лекара, видара (хирурга), бабица, умножа-