Подунавка Земун

.јнстђ 3.1 3113 610" i« иауку.

223

В ан-ђ лекара у селииа, сходне наредбе противу зараза и други шкодлћиви утпцанн. Друпи много ичш узрокг трагоћемг множенго лгодскога рода еств таи, што се више рађа, него што умире, и ово е растен4 числа рађагоћи' се лго.ии у садашнви изображенм народа веће, него у старц народа. Дали е и средн-ћ траннћ живота лгодскогђ данасг дуже него пре, неможе се известно заклгочити, почемг немамо доволвнн података. У осталоиг морамо о томе сумнати , ако посмотримо историска сведочанства о врло дугомг животу старм народа. Тако н. пр. II л и н I п наводи ј г своши естественоП псторји. да се у пределу Италје (између Арпминума и Апенина до реке По), где е едва еданг мил!онг лк>д1а живео, 81 слободанг човекг нашао, кои е 100 и више година живео. Године 1831. Ннуара 1. нриликомг поппсивана лгодји у БелНи нашло се, да е међу 4 мнлјона лгодји само нви 16 одг 100 година било, међу коима су наИстарЈи имали 104, 110 и 111 година, а при пописиванго у Виртембергу год. 1832. бно е међу 1 % милшномг само единг одг сто година. Но у Енглезскои има и данасг више примера о дугомг жиноту. Тако се изг иоииса одг год. 1841. дознало , да е међу 16 милшна житела Енглезке бнло 249 лгод1п одг 100 и више година. Али е опетг ово число ман^ него што е некада у Римлана бмло. Но у осталомг био е у нби бракг ман^ нлоданг, и тако е природа дужимг животолг накнађала оно, што се рађан-ћмг н1е могло постпћи, како небм држава мало по мало изумрла. Докг се данасг у Еврогш на свакш бракг четворо до петоро деце рачунаго, снда се рачунало само двое до трое. Ово обстоателство разаснава намг онаи законг ^Римлнна одг 9. века после Христа (Сех Рарја Рорраеа) , по комг су отчеви сг трое живе деце одг свјго личнм државнм терета ослобођени бмли и на кое су приликомг упраздн-ћнм, добро плаћенм звашп напвеће призрен-ћ имали; по комг су 7 слободно-рођене жене кое су се трипутг породиле, одг тутора ослобођене бвме л т. д., као што се данасг на некимг местима средства употреблгого, да се народг сувнше немножи, тако су некадг средства употреблнвана, да бм се наридг колико е више могуће умножавао. Збогг тога е реченвпј законг велике казни прописао оннма, кои се небм женили. Но премда су се у следству истога закона многи лгоди женили, то се опетг наведена целв ше подпуно постигла, почемг су многи у томг браку безчеднн бнли. Тако е н. пр. познато, ^а већа частБ славнм песника и списатела у време царева ше деце

пмала, као: Овид1и, Маршнлг, Сташи, Силш Итал^ннг, Сенека, оба Пјинјн , Светонји, Тацитг и т. д., коп су сви ожен^ни бнли. Тако е исто познато, да су четири цара узастопце, коп су одг чести дубоку староств доживели, безг наследнмка помрли, т. е. Домишннг, Нерва, Траанг н Хадрјннг. Збогг тога, што су многи богати лгоди лгоди безг наследника умпрали, бно е обичаи, п то у велнкои части, да свое пман-ћ прјателвима или знатнимг лгодма тестаментомг оставе. Сг тога е и самимг царевима крнво бмло, ако ш се одлнчнн Римлани, коима су се наклон4ни показнвали, на самрти ннсу сетили и знатну имг частв имана оставили. Хораша оставјо е свога свесилногг заштитника Августа за свога наследника, и оваи е у свомг тестамепту навео, да е за последнн 20 годпна 1400 мил10на сестерца, т. е. одприлике 70 милшна талира, по тестаментима пр1нтела добн>, премда е такве^новце само одг познаника, и то само одг безчеднБ! примао. Изг овога можемо заклгочити, да су онда многи браковп, више него данасг, неплоднн бнли. Ово множен-ћ народа, кое се готово свуда показуе (изузимагоћи само дивлнке, н. пр. у севернои Америки, новоИ Холандји, кое цпвилизашн затире), бнло бм јоштг веће, кадг небБ1 а) Фабрике женама и децн здрав.тћ толико рушило; б) воиске и ратови читаве генерацје затирали, то исто чнне и иоморп; в) да нје толико преселнванн бнло, а нарочито у новЈе време; г) да у већииг варошнма тв нравсгвеностБ пала. Раскошг е постао већШ, те обе су у <1 >амилјнрномг животу умножене, па сг тога се понвлгое већа наклоностБ кг нежен-ћномг станкз, сг тога се множе небрачна деца, а тако исто и случаеви смрти у дому за одранвиван-ћ овакве деце. У оваквоиг дому г оста.то е у Дублнну за двадесетг година само 2000 одг 19,420. У Москви у исто време само 7000 одг 36,600. Одг 400 деце, коа се сваке године у Хамбургг на издржаван^ћ шилго, умиру едно на друго 300, а могла бм се половина сачувати. Умножаван-ћ каквогг народа трае у обште само до'нда, докг се до више силе и до цветанн подиже, а чимг своВ наивишји степенг такавг народг достнгне, почне се ума.мвати и онда му разслаблнвагоћји разкошг, напредугоћа мекј'шностб и злоунотреблен-ћ слободе силе изтроши, а тиме и н-ћгово плођен^ слаби. То се показало кодг св1го старм народа, кои су цветали и мало по мало пропали (Египћани, Грци, Римлини), па и у само новје време, у Турака.

ЗаконЂ рађана. Ра^јшЉ е по разлики времена и места врло различно. У зпмне месеце, одг Новембра до Априла, много се вшпе деца рађаго, него у летн-ћ месеце одг Мал па до Октобра, а напвише у Фебруару и Марту, наиман-ћ пакг у Шнјго и ГОлЈго Сходно овоме више и умиру лк>ди у зимне него у летн^ћ месеце. Наввише се рађаго деца ноћу, а дакго ређе. Казано е већг горе, да се више рађаго мушка него женска деца, но прпмечава се, да се у браку више мушка деца рађаго, него изванг брака. Нриметило се, да рађан^ћ мушке или женске деце зависи одг година роднтела, тако да се уобште у толико

И Ц Е. & 3 впше мушка деца рађаго, у колико е мужг одг жене старји. ХоФманг пакг мисли, да то завнси одг веће склоности мужа илн жепе у тренутку зачинннн.

Анек д о т е. —. „Али како можешг ствари у конту ставмти и наплатити се, кои нису ннкадг муштерје прнмале?" запита едномг жена нека свога мужа. „Шга ти разумешг", гласЈо јоИ одговорг,'' „ко у данашн^ време не вара, таЛ неможе као пошгенг човекг да живи." — Младићг нек(Г1 надао се рекрутирана избећи, ако исппгагоћегг лекара уверпти може, да онг одг десне ноле