Подунавка Земун

ЛПСТЂ 31 3.4Б415У 18 НДУКУ«

231

падн^ћ царство у време Карла великогЂ уређивало, при источномг царству остали — и да сј г у исто време хрттшнство вримили. Ако башг и не на таП начинг, ипакг се догодпло, д а су се они царству или цркви грчкоП подпуно подчинити хтели. Почемг су се р^ћшили властБ Цариграда припознати, учинили су то, али само подт> тимг услов1емг, да оноИ управи, коа изг Цариграда произлази а на конз су се збогг н^ћне глобе и разбобничества н^ћногг гнушавали, нигда иодчин-ћни не буду. Царг имг е одобр1о, да се они само одг свои старешина домаћи, одг нби сами избрани, упра8"нк> и кои да стару свок> патрјнрхвлну владу продЈ ^же. И сведочбе хрјспанства получили су они у народномг свомг езш.у и писмену; па била ова садг већг ији на пстоку или на западу изнађена. И богослуженје добили су разумигелно. Ми наодимо, да е великш бров славенски свештеника изг свш Епархјп у почегку десетогг сто.гћпа одг Епископа Нона, такоЈје иорекломг Славенина, посвећенг бмо. Одкако су еданпутг власти на землви настз г пиле, кое су себи предпоставиле да обште идее, кое животг рода човеческогг садржавага изображавам и разса!)Ј к>, невиди се да е више и едномг народу дозвол-ћно бнло , да себе у сшбодномг двпжешк) урођенм сила и способиости свои развја: сво изображен-ћ млого више зависи одг отношенја, у кое новонастЈ ^пивше племе едно кг просвешгенимг већг народима ступа. Лако е то видити, да е одг реда и начина, као што се то и кодг различити славенски народа догодило, цео развитакг, кога е повћсгннца нћгова ирјимили, опред^зенг бно. Западна плем« на, Моравци , Чехи, Карантани, и сами Полаци, до некогг изв-ћстногг степена, прнклгочили су се подг ГГћмцшш обновлЈзномг западномг царству и латинскоИ Цркви: они су посталп участнпцм они измен1>ни ФормЈИ нвногг живота, кое су овде мало помало напредовале. Источна племена придружила су се источноВ цркви у свомЛ одг ове одобренои народноИ Форми ; но опетг е и међу нБима велика разлика бша. Руссш се н-ћчачкимг населлван-ћмг нко оснажила, ал т> у исто се време и одг средоточ^н грчкогг живота Удалила тако, да се у Цариграду ни помислити шв мо"о. да се духовиа зависимостБ кг осниванго светске употреби Срби напротивг на землки грчкогг царства насел^ћни, 11 властБ истогг у обштемг припознавагоћи, имал:1 су нас Упротг ту ц-ћлБ, да радн распростран&на н^ћговогг сг чапрегнутммг силама своима д-ћПствуго. У еданаистомг стол-ћтјго покушаго Грцм узпркосг ономе °5ећанк> своме, да Срб1го у непосредствену владу свого узму, " Да е СВ010Г1 ФИнанс1алноП системи подчине, и нам^ћстникг Се грчшл у Србш покаже: али то башг би поводг да Се Срби ослободе. Србскја поглаварг СтеФанг Воиславг, к °в е већг ј^ Цариграду пкочуванг бно, нађе средства, те ° 1т Уда побегне и у свое се отечество врати. Онг е садг

лако народг око себе скј 7 шо ; а грчк!И е немћстникг заедно са своимг подчиновницкша, кои сј т као и онг као подмитлбиви и насилни познати били , землго оставити морао. Воиславг е, као што се види, столииу свого у приморго пмао; бизанписке сј- мј 7 лађе , сг богатБ1мг скровиштемг натоварене, ј - руке пале, и онг е сг Талјанцмма, кои су царству грчкомг подчин-ћни бБ1ли, и кои сј 7 се такође ослобити тражили, ј- сагозЈ' стано. НапоследкЈ' Константинг Мономахг , год. 1043., оправи млогочислену воиску, да ова одг примора у внутреностБ продретп и већг изгубл^ћну владу повратити покуша. Срби присретнЈ г 1и у своимг горама, као што су тако и тиролски н шваицерски простацБ! свое непрјнтел^ћ често предЈ т сретали, и цела грчка воиска у непроходннмг теснацима гора уничтожена буде. Ово е приклгоченје р^ћшило садг сву бЈ т дућностБ. Не само да е скорашна ц-ћлБ двора ц »риградскогг ради полј 7 чена непосредствене Ј 'ираве одбјена, ного и влад ^ћтелска властБ велики Жупана за одржан -ћ незавнсимости народн ^ћ основана буде. Види се , као да су обе стране нажностБ магновеша тога почЈвствовале. Византини догодившу се ј т Србји несрећу приписЈГО понвлешго комете едне, а набстарја пов^ћстница србска свештеника Дшклеа по сказкама Ј "крашава о томе изв^ћст свое. При одпору, когг су Срби одг времена Гр':а непрестано показивали, 6 б 1ЛО имђ е то обстоателство, што сј т на границн западногг хрјспанства населЂни, у толико на рј 7 цн, што сј 7 одђ истогђ , ако не башЂ ј 7 векЂ подпорЈ 7 , а оно изв!>стно уздржаван^ћ налазили. Радо сј * се велики жупани изђ породица западнБи влад^ћтелп женили, и л4тописи описуго бракове тога рода сђ особитнмг благоволешемг; радо пмали да сг М.тћтцнна у сагозЈ 7 буду зато, што сј т и ови отношен^ћ кг источномг царствЈ 7 подобно ПБЈовомг имали; покушенјаиа чпн^ћннмг одг Маиунла Комнепа, да западнБОи круни исто тако обште влад-ћше придобне, у колико сј 7 могли, одђ свое су стране противстали; кадЂ се [царЂ Фридрихг, Р(фобрадацг, год. 1189., у свомг крстоносномг походу нбјовогђ пред^ћла дотакнуо, указали су му неочекивану наклоностБ, предлагали су мј г , да Нпшг за знакг права владетелкскогг и нби за подчнн-ћне царствЈ 7 н4мачкомг ј 7 напредакг сматра. Фридрихг нежелећи се ј 7 ономг магновенш, одг когг е повраћаВ светогг места зависш, сђ грчкнмг царемг завадити, непрјими то. Али види се , како е већг сама по себи мБ1сао та важна. Па не само на цара, већг и на дворг римскШ, ков н!е одг права свои сврхг илирически дјецеза одустао, обраћали су се понекадг. Ше ли се при овомг надати могло, да ће и србскш народг, као што сј 7 и м.тогп дрјти н-ћму сродни , мало помало сасвнмЂ западну систему признати ? Може се двоумити: или су се србски владаоци текг изг призреш'а политике кадшто побуђенима налазили, да наклоностб свого кг томе покажу, или су они заиста тогђ мншлена били; али толпко е изв^ћстно, да се то већЂ више произвести н!е могло. Срби су бши у хршпанству одђ грчки ј 7 чите.та наставлани, кои су изђ Цариграда и управо у то време, кадг су се одваана латинске и грчке цркве разв^ала, долазили; они су спочетка омразомг Анатолаца спроћу западногг бо-