Подунавка Земун

232

подубвдшг.б.

гослужен1н напоени, омразомт., кон се неда више побћдити, гди се едномг места дограби. Неманн е бно скдорЉпђ да се нарству, кое су Н-ћмцн притажавали, придружи; али га и то ше удржало', да в-ћроиспов-ћдшие грчко подизан^мг млогочнсленн црквји и манаств!ра неутврди. Никако очи н^гове нису 3'правл-ћне биле на Ватиканг, него на оно, одг целогт. истока обожавано средоточ1е правов^рногт, источно гг закона, на планинске манастнре Атонске г о р е. Онт> е Хилендарг сазидао, и међг обновителБима Ватопеди празднуе се; а самг е као калуђерг тамо умро. Латинска пакг црква понуди ш садг не само на одступан-ћ у наставлннго. већг и на целу такову систему живота и стана , коа е поглавито на разлики између цркве и државе основана. Саборг духовника, когг е Инокен-пе III. год. 1199. у ДЈоклеи држати дао, едно е заклгочеше свое изрично предпоставш ономе првобитноме између обе власти противуположенонг изреченто.

Али у Срб1и сасвнмг се друго сган^ћ заведе. Св. Сава, сннг Неманвинг, дћло е свога отца изг навмилЈегг свогг пребивалишта, хилендарске самоће, и то у наиве1"1емг народномг духу продужш. Патрјирхг е париградскШ одобрјо Србима ираво , да себи архЈепископа сами увекг изг домаћегг свогг свештенства бнраго. Самг св. Сава био е првкш архјепископг србскЈД; онг е столнцу свого у ономг србскомг Сиону, поставјо, и посвештавао е садг духовннмг уважен-ћмг свопмг влад-ћтелско достопнсгво на сасвимг друпД начинг, него би у очима народа папа римскШ то чинитн могао. Крунисао е за крала бра свога са сапзволенћмг, уколико ми видимо, такође источногг цара, у млогочисленоЛ еднои скупшгини свештеника и мирана , коа е сада вИфОиспов -ћдаше свое у свои истночиоД Форми за нвимг одг речи до речи изговорила. (СвршетакЂ сл'ћдуе.)

Кадг болестникг у грозници бунца, обично кажемо да има нервозну болеств. Но има и други болестш, где се такође нервозни знаци иоавлгого, и потоме немогу се све ове болести нервозномг грозницомг наз^ати, ерг у овои грозници болестникг одма сг почетка одг нервш страда, и то у манћмг или већемг степену. У нервознои грозници понаивише понвлгое се главобола, акиг немирг, иеспаван^ћ, бунцан!;, грчевито стагћ, дрктан^ћ, буновно спаванЉ сг отворенимг очима и т. д. ТиФусг или нервозна грозница двонка е, прва (1урћиб аћЈопипаПб) разслаблгое долвниЛ трупг, нарочпто црева и слезину, а друга (1урћиз ехапШетаИсив) неповређуе толико црева, колико причиннва да по целомг телу оспе изиђу, кое су отворено или загасито црвене; одг ове последн^ћ, кон е и прил4пчива, страдаго понарвише у гарнизоннма, военимг болннцама, тамницама и лађама. Прва е онда прид +)Пчива , кадг млого болестника у еднон соби има. Да ли обе ове грознице изг еднн истн узрока ироизлазе, до данасг Јоштг се испитало ше; а и сами узроци мало су намг познати. ТиФусг е наИчешћа болеств, распрострта по свима частима света, особито по умеренимг пред&лима, нвов су подложни наввише младићи и зрели лгоди. Узроци ове болести обично се ови наводе: покваренг воздухг, слаба и противна ела, велико неспокоиство (као: туга, брига, сиротинп, стра) , претерано напрезан-ћ и велишв уморг. Чудновато е да на оне, кои су еданпутг Тифусг пмали , више недолази , а тако су исто и они одг тифуса доста сигурни, кои одг беле цигерице пате, кои су душевно болестнп и кои ракг имаго; а тако и тежке жене и иородштћ. Кодг тИФуса тако се разлпчни знаци наеданпутг по,чвлгого , да е лекару веома тежко, особито сг пОчетка , да исту болеств позна. Обшти су знаци ови: нка и ватрена

грознпца (кадг жпла на 150 пута одкуцне, а ватра тако нка, да е до 34 града топлоте), велика слабоств, надута слезина (кое лекарг само куцанћмг по ономг место, где се слезина налази, познатп може) и оспе по т-ћлу, кое се различно поавлгого. Кодг првогг рода тиФуса обично се оспе понвлгого и то после 9 дана само на лажици, кое су отворено-црвене, подоста тврде и као ситна прон, а понекадг и као куделвно семе велике: ове после неколико дана сасвимг изчезну. Кодг ексантематичногг тиФуса излазе оспе после 3 или 5 дана и то по целомг телу. Кадкадг су болестни удови (као и кодг реуматизма) развучени, изг носа крвБ тече, стомакг покваренг, а езикг бео и сувг, унаоколо и на вргу црвенг; кодг првогг тиФуса у цревима су ране и нко проливан1> или затворг. ИолестБ ова трае три ДО шестг неделн; но у течешго овогг времена неможе се изв^ћстно казати, какавг ће исходг бити, ерг често и онда, кадг се болестникг добро осећа, окрене се на зло. Само се онда болестникг обрадовати може, кадг му се бноћа жила умири, езикг почне чистити, кадг сладко еде н коса сг главе опада. Да 6б1 се у колико е ложно свакш сачуватп могао одг ове болести, треба све оно да избегава, што смо мало пре навели ; но наипрооитачше изг оногг пред1>ла, где тифусг бесни, часг пре отићи. НаВболБЈн е лекг противг тиФуса умереноств (Д1вту) наблгодавати, па ће здравл1з и само ио себи пре доћи, него п1!оћн млоге лекарје, кое нарочито у ово^ болести млого шкоде. К невелимг да нје сав ^стно лекара у помоћБ позвати, ерг лекарг (искусанг) може га безг медицине и одг саме смрти избавити, т. е. може га обавестити, шта треба да чини п како да се влада. Средство дакле кг оздравленго е су: чистг воздухг, почесће постелго менати и преоблачити се, пратисе , ела лака и питателна узимати, као: го-