Подунавка Земун

Л11ГТ 'Јђ 34 31БШУ ВВ И.1УКУ«

233

веђе чорбе, ровито не, мдеко, и то помало, ал' почесће. Н се Ј т с} т ђ} г емЂ саветоватн таквомт. болестнику, као што самв н искус10 н мислимђ да е добро (ал 5 незнамг зацело), н ако му непомогне, заиста му шкодити неће, да у почетку те болести два или три дана врућу водз т пЈе, ад' да ше топло обученг, како се небБ1 прекомерно зноио; ово бм му по молг мн-ћнто нечистз г крвв испрало. Нјжно е такође да се болестникг што већма крепп , како бв1 болестк ову пздржати могао , а тако и све избегавати, што бм е подранБивало. Млоги су лгоди одђ ове болестн збогт. тога помрли, што су се прекомерне д1ете држали, и што се мн-

слило, да болестникг подкрепителна ела дотле нееде, докле му се непрокте. —- Што се воздз т .\а тиче примечавамо, да у оноп соби, где болестникг лежи, воздухг треба да е умерено и палг и чистг ; сг тога е нуждно све оно уклонити , што воздухг квари , (као: нечистоћа , мокраћа, прлнва преобука.) Кадити собЈ' сирћетомг или вунену матерјк) у сирћету гштопл^ну држати врло е пробитачно. У тифусу никадг нетреба изгубити ни надежду кг оздравленго, ни стра' одг опасносги, ерг тако ће текг моћи болестникг на опрезу бмти.

Иа>«*тЈгЕЕаз1 г љ жвввмезкс револтв^ве.

Позната е стварв, да се у Хини з*векг у почетку новогг правленјн буна изроди; и потоме се нико ше чз т Д10, кадг су се у години 1850. по смрти Тукуанги, коме е н+>говг четвр!ми смнг Иншу слћдовао, немири ј' Куангсу понвили. 0 правомг поводу ови немира Јоштг се ништа известно незна; али е по обште постоећемг мн^тго оваи: бданг караванг одг петг до шестг стотина трговаца ег оп^умомг путовао е изг 1ин-нана у Кантонг. Зауставл-ћни збогг едне поплаве, почели су оскуд-ћвати у новцу и мора.ш су узаимлмшати. У томг су окр_ужпо живила два брата пменомг Чанги, кои су као богаташп познагн бнли, нвима се дђкле обфате агф крЈгомчари, ^а бм фмг е^ну сумдп' одг 600 таела (1 таелг одг прилике 3 талира) узаимпли. Наравно да су браћа нраведно посумнали, да се са крјгомчарима у саобраштаи упуштаго, премда ?у зна#и, да?у овина плаћанго врло точни. Али е таква молба нвнма као и каква заповест^ важила; н тако 1имг дЗду 600 таела.»То да#повода едномг у близости налазећеиг се маломг чиновнику, кон е ода^а за мцн-ћмг ови брића чеЈнуо, д^ садг желго ^а новцемг задоволви. Заповеди дакле оба брата затворити, премда е знао, да они нису у дружству са кршмчарима, него нвима као ? нужди новце узаимили; затимг* грознв истуви и у тавницу бацнти. * • • • • Ова неправда пооуди обшту позорноств; и почемг су оба брата много пр1атела, па и међу самимг суд1ама имали, то едномг одг ови падне на умг, да за овимг трговцмма поити, и нби за помоћв у овов несрећи моли, кого су они, премда у незнанго и противг вол^ћ проузроковали. ТрговцБ1 огорчени поступкомг овогг чиновника, оставе 100 лгодШ Да чуваго ошумг а остали се врате, да свое благод^тел^ ослободе. Али нвиова представлена чиновнпкг Н1е хтео ни саслушати, па у својоп неразсмотрености ако се разнри, и тако да повода едномг догађаго, кои га умал' Н1е живота стао. Судеиска кућа б}'де оплачкана, храмови разорени, и многа друга насил1н почин^на.

Кадг су трговцн, пошто 1и е прва ватра прошла бнла, ладнокрвно о нвиовомг поступку размишлали, увиде, да шмг е текг онда могућно спасти се, ако се авна буна изроди. Ни браћа Чанги нису могли што болћ изабрати; и тако апсеницм, коп су садг башг ослобођени бнли, науме осветити се и разоравати. Такође се ирндруже и свн они, кои су у овомг дћлу и ниинанћ саучаст имали трговцБ1ма, н буна почне. Брзиномг мун^ћ распростнрала се ова буна; све околне скитннце, безбропни чланови таинБ1 дружвста, и сви они, кои су мнслили да плачкомг нб 10 во лдно иманћ поправе, пристану узг побун-ћнике, сви се закЈ т ну да пре оружЈе нећего положитп докг се нбиови угн^тателвп, чиновницн, не протераго. Пошлш протпвг нби неку слабу воиску, коа скоро и небранећи се буде потучена Многобропни сагознпцн, подг именомг „Дрзжотво неба и зеил г ћ" (Тћн-тп-хуи) познатп, изведу за бои, а нарочито за пллчкан4 совршено-правилну вовску. ПредводителБ побз г н4ника, кои е наслокг цара узео бно, постави у Нанкингу свои престолг, и почемг е шштг издавна наВревнослпи чланг Т&н-ти-хуВ-а бвш; знао се неодложно даномг приликомг ползовати. Постави се на вргу навзнатши трупа, кое с} Г му побун-ћницм на разположен^ћ дали, и посредствомг свои лгодш изд^ћђствуе, да га за врховногг з'правителн прпзнаду, па се затимг покаже хинезкомг народу, као одг Бога посланнИ избавителБ. Нвно се пзасни да онг на то тежи, да татарско владагоће племе нзтпсне, па да владугоћз г ФамилЈго пзг Хине на престолг постави; то е изавлБивао з г прокламашама, сг коима е читаву землго скоро пренлапш, додавагоћп, да онг изванредну честв има, одг сгаре Мин -ФамилЈе произтицати. ПовременмП течаи буне, н^ћно прво нзванредно распространен^ћ, н'ћне побћде н гз'битке, наши су читателви изг новина дознали. П у овомг рату шштг ништа решптелногг нема. Али ма како му драго оваП испао, царство у средини З г прзвлнно или одг Х ^нФонга или Т-ћнта бнће будуће како у внутрености тако и сполашностп у сасвилг другчшмг обстолтелствама. —