Подунавка Земун

258

ЈПОДУШВКА^

„Заповеда првомг стотиникј г Квирилу КорнелЈго, да га на губилиште води. „Забрангое свимђ сиромашнимг и богатимг особама да неби извршенго пресуде Иеусове на пугу стапли. „Сведоци, кои пресуду противг Исуса подписаше, есу: 1. Дашилт. Робани, Фарисеи; 2. 1овант. Заробателв; 3. Рафаилг Робани; Капетг, нисмонаучителв. „Исз 7 сг нека се изђ вароши брусалима крозг кап1го Сруенеа води." На едномг краго плоче наоде се тшт> следеће речи: „Овакова е иста плоча свакомг племену послана."

Анскдотр. — бданг Ирландезацг спаваше ст. некимг напламтимг Шотландезцомг у едномг кревету и у спаванго пружи ногу исподг покривача наиолћ. Енглезг, кои е у иотои соби био, спази то и брже бо.гћ привеже му мамузу, кои е са свое чизме скипуо. Ирландезацг повуче у спаванго опетг ногу унутра и огребе мамузомг неотице Шотландезца, оваи се пробуди и ћуши збогг тогг Ирландезца. — „Зашто ме тучешг? — „Што ме твоЈомг мамузомг гребешг. —" „То 1Пе могуће, ерг н знамг да самтв босоногг у креветг легао. •—" „Погледаи само! —" „Занста е тако! имашг ираво ! онап гаагарацг слуга скинуо ми е само чизму а мамузу оставјо." — Трбуословг Комтг изг ГенФа нађе се на друму сг некимг селакомг, кои е на магарцу ашш Наеданпутг проговори магарацг и рекао: „одлази, одлази, а самв те већг доста носјо !" Селнкг одма скочи, побеше и стане викатп, да е 1)аво у н-ћговомг магарацу. — „У редг хул-ћ едне! све два и два впкне учитеЛБ своимг ђацима, кои е свега седамнаеств бшо, и кои

су у пратнБи разштркано ишли. вБ1 заедно, ерг н немамг пара," стБ1и ђакг.

„То ћемо, Господине, в (, примети лукаво седамнае-

СкОКЂ КИОћПЦКЈИ (Из1> позвате песме.)

тра

но

чуд

плам

гом

1 » рац

го

де

за

же,

* Сви

но

ти

гла

бри

же,

че.

чуд

Ро

Да

че,

• свн

гаи

ли

же,

с'

ле

«е

же,

сна

дра

До

де

Срд

ка

де

ра

Те

ца,

пет

стом

вои

срд

• ра,

ши

Да

чи

ма

во

• ми

ке

ра

• Не

Пр

гра

већ

нн

* да

с'

цо.

РаврешенЂ логогрифа у 30. числ-у. ВладатеЛБ, алва, деда, теле, лед, лав, деге. Разретили су: Гоепођа Тереза СтаиК-в у РумиЈ Г. Пај МаркознКв у Гргуревцу, Г. СаввнКт. у Лгодини и Г. Н. Стаико виКгу

> е х.ђ Днм, БашахидЈ.

Еракг. Какви су то бнли сватовп у некомг месту сг оне стране Дунава и то башг оадг V Божпћнми постг ? П етакг. Зарг си већг и -ш за нби слушо? Еракг. бсамБ, но незнамг, како се ЗбБ1Л0. Петакг. ЗбБ^ло.се, да девоика волп м.тадпћа, а младићг волп опетг девопку н н^ногг отца кечу; но отацг воли самг свого кесу, зато нп разго' ворг о женптби ше смео бБ1ти. бдно вече нестане девоике; она е пошла за н4нпмг лгобезникомг и бк>ла е дапг п ноћв сг нБиме путугоћи у место рођепа н^говогг. Еракг. Па шта дал+>? П з т а к г. Ту ш е стпгао н!;нг братг праћеаг одг кума, кои <г слу-

чаДно и полииа &нБ1и званичникг бмо. Оваи нареди, да буду одма у Цркву (белу) одпраћени. Еракг. Дм ее венчаго ? Петакг. Ме, већг да постану баштовани, ерг обое су обралн бостанг. Еракг. Како бб1 бмло, да се обогатимо Петаче? Петакг. К|)асно, 3'едно бм постали и паметни. Еракг. Тако е; н мпслимг да копамо новце. П е т а к г. Лепо, само кажп гдп ? Е р а к г. Та у Србш. Петакг. Право велишг, таио има сила закопани новаца, .а наивнше у Маиданпеку.

К 1» а к 1) и П е т а к 1>.

Печата, издав и одговара кнБигопечатнл 1. К. Соиропа у Зелуиу.