Подунавка Земун

НезнЕМИ^ћ н Тек1«. (Види бр. 28.)

Бр. :12. ТРИМЕСКЧНД ЦЕНА 6 1 Ф. 15 к.

НОШаВН ТЕЧ4! а |. 1^3 Сгл

63157.

ИЗЛАЗИ СВАКЕ СУБВОТЕ У ВЕЧЕ.

II. Доста е одт> тогг доба цремена прошло, а да ше нашг младнИ оФицирг до желвне стпгао ц ^ћли, што и узрокг 6инше, свшгб у очи упадаиће промене н^гове ц-ћломт. н^ћговомђ бмћу у владанш. Више озбилаиг и суморанг, него ди весео, самоћу већомг страномг лгобећи досадашшо дружевиостБ избегаваше; досадашнго ревностћ у одбавлаиго свое воИнпчке службе замени нека млакоств, да нерекнемг немарноств. Борбу свого внутренго како лице губити се почимагоћи, тако и необичнин досадг начинг у дрЈ'гованго издаваше подпуно. Занешенг у своимг чезнећимг мислима више иутЈи биаше разтрешенг тако , да чешће у разговору ег другови нје знао што му ови беседише, Другови су га н^ћгови свашта о н1>му мислећп боцкали, небћ! ли какогодг узрокг сзмориости н-ћгове сазнали, онг пакг текг у Варадинг дошавши цје себи јошг нашао бмо искрена прјате.м, комг бм таину свого поверити могао. Некомг ирпликомг, кадг му се другови нека по наиискрен1и показаше, одкрје имг срдце свое, описугоћи девоику ону; нашто сви гроотомг почеше се смеати, поругливо вичућв: „Та таи се за.нобЈо валвда у с> 7 лудасту Варадинку Мару." Ова поруга толико га у срдцу разтужи, да е одма дрзтове оставш. Напоменусмо Варадинку Мару. Збмла се у граду женска та находила; само нодг овимг именомг позната. Неимаде ни отца ни маГше, већг сама о себи живлнше; светг е свашта о нвои говорјо. Редко се у дружтву виђала, и ако се гдегодБ снашла, то е 6 бјло другован^ћ накратко, врло е мало говорила, и више замиш.тћна бмла, што се сг н'ћпБ1мг бледммг лицемг, узг оне озбилвне редко кадг се менагоће черте сасвимг слагало. Ио усамл^ћнпмг местама, по гроблго, по пј г тови изваиг града могао го е позорнив вребачг кадикадг видити. Кадкадг по месецг и више дана Н1е се нигди спазити могла, као да и ше у граду. Неке

градске бабе међ' собомг шапташе, да е она сг виловске стране, пакг да се зато задуго видит' неда, што ноћу одлетивши Богг зна кудг у светг виловскомг колу, тамо сг вилама весили се и игра, те се невраћа, докг е оне непусте, и да е зато одг великогг умора онако бледа. Она се такође изванредно одевала; садг е бмла сасвнмг црно, садг опетг сасвимг плаво одевена; али црно одело особито ц-ћномг бледомг лицу пристало беше, тако, да е свакш, кои го тако обучену видц), хтео нехтео, изповеднти морао , да на и4номг лнцу нешто особитогг има , што силно занима. Млого младића зачувши за нго или го видивши. настоали су сг томг чудноватомг жевскомг упознати се ; али кадг ш оиа не толико ладнокрвно, колико ганлБиво сг неколико речШ одправн, нрееташе сви за нкомг се бринути , покраВ толики други девоака; пакг зато го некои изг злобе за сулудасту прогласише, други го пакг за неку чудновату саннрку држаше , и одтудг онаи норугнми смеП кодг другова младогг нашегг оФицира. Младми нашг официрг сед '10 е опетг самоћаиг у сво10и соби, ради прошлогг призора веома уцвил-ћнг, самг себе осућугоћи, што е срдце свое однрш, кадг е безг тога бмти могао. Но тешш се сг мнслго на свого непознату лгобовцу, почемг себн го у духу онакову представи, какову е го првми нутг у цркви видш Кадг е окако у молитви чаробна бмла, да какова у миломг и лгобвеномг разговору бмти мора, мишлшпе онг у себи. „Макарг да к> светг за сулудасту држи, ахг! та кадг н где ћу го само наћн, да иојоГг лгобвено& лгобопитности задоволБнмг ?" уздишући шаптао е. У тимг мислима куцне неко на нф.говн врати. Онг се изг мисли свое трже, те се едва сабра кадг генерала унишавшегг спази. „Но, мои Радивое , драгШ синовче, како е , гато ми радишг, па башг тако усам.тћнг ?" рече му генералг, човекг одг педесетг одг прилике година, гоначкогг заедно и